Čedomir Antić: Ratna propaganda i gnjev primitivaca

Ratna propaganda podseća na gnev nekog primitivnog čoveka. Ako je ljut na vas onda vi niste krivi samo za ono što ste mu uradili već i za sve ostalo, od optužbe da ste recimo rasista do zamerki vašoj porodici, navodnom seksualnom opredeljenju i slično.

Rekao je to "Glasu Srpske" srpski istoričar i predsjednik Naprednog kluba Čedomir Antić, govoreći o tezama kojima se od rata do danas od pojedinaca iz akademske javnosti Sarajeva šalje poruka da je srpski narod "fašistički i genocidan".

* GLAS: Mogu li se srpska kultura i pravoslavna vjera, po bilo kom osnovu, okarakterisati kao agresivne?

ANTIĆ: Srpska kultura nije posebno agresivna. Ne razlikuje se po tom pitanju značajno od kulture srodnih naroda (Grka, Bugara i delimično Rumuna). Pravoslavlje, baš kao i druge svetske religije nije okrenuto protiv drugih veroispovesti ili naroda. U svim verskim učenjima moguće je naći argumente za razna tumačenja, ali verujem da će se svi složiti da nije problem u učenju, već u učenicima. Pravoslavlje nema svoje džihade ili krstaške ratove, ali i te fenomene treba posmatrati u ispravnom istorijskom i teološkom kontekstu.

* GLAS: Kuda jedno društvo mogu da vode takve rasističke teze?

ANTIĆ: U jednom civilizovanom, naučnom maniru jeste da tvrdnje potkrepljujemo dokazima. U BiH odgovornost za takve ocene nije samo moralna i naučna, pošto za posledicu može da ima nesreću.

* GLAS: Kako biste Vi definisali riječ fašizam i može li se na bilo koji način inputirati Srbima?

ANTIĆ: Fašizam je složena ideologija koja ne podrazumeva samo krajnji nacionalizam, već i totalitaran sistem vladavine, korporativizam, specifičan odnos prema modernizaciji i kolektivizmu. Nažalost, ratna propaganda podseća na gnev nekog primitivnog čoveka. Ako je ljut na vas onda vi niste krivi samo za ono što ste mu uradili već i za sve ostalo, od optužbe da ste recimo rasista do zamerki vašoj porodici, navodnom seksualnom opredeljenju i slično. U vreme ratova devedesetih godina bilo je važno predstaviti istoriju Srba i Srbije kao vertikalu čistog zla. Dakle, Srbi su bili istovremeno "fašisti, komunisti, šovinisti, antisemiti…" ali i štićenici jugoslovenskih režima, Velikih sila, tuđi policajci na Balkanu. Naravno da je reč o zameni teza. Šezdesetih godina 20. veka je objavljen jedan nepotpun i Srbima svakako ne previše naklonjen popis žrtava. Srpski narod je nesumnjivo bio najveća žrtva Drugog svetskog rata na Balkanu, a u Evropi je u toj tužnoj statistici iza Jevreja, Poljaka i možda (razmerno) Rusa. Drugi svetski rat je naravno složen i stradali su i drugi narodi, ali svaka zloupotreba, a posebno ovakve kakve su česte u BiH, nije dobra.

* GLAS: A teze o postojanju "srpskog fašizma u 19. vijeku"?

ANTIĆ: Fašizam u 19. veku? Veoma zanimljivo. Nemam komentar na to. Čitaoci znaju koji je narod bio u prošlosti oglašen da je "kolektivno kriv" i u šta su se takva uverenja na posletku izrodila.

* GLAS: Teze koje se iznose i koje su čak studenti Pravnog fakulteta u Sarajevu morali da uče i polažu do prije nekoliko godina iz knjiga bivšeg dekana Fuada Saltage srpski narod definišu kao agresivan i "genocidan" kroz njegovu kulturu, čak i porodicu? Posebno kroz mit o Kosovu i Njegošev "Gorski vijenac"?

ANTIĆ: Kosovski zavet i "Gorski vijenac" su već vekovima pažljivo tumačeni u svetskoj nauci. Zanimljivo je da ovakva tumačenja dobijamo tokom proteklih nekoliko decenija, uvek sa nekakvim političkim ciljem i po pravilu bez dobrih argumenata. Čule su se i kod nas slične tvrdnje o islamu, ali u vreme kada je trajao rat, desetine hiljada ljudi ginule, a stotine hiljada prognanika prelazile u Srbiju. Mogu da kažem da su o islamu u Srbiji tako govorili samo krajni šovinisti, često sumanuti ljudi. Ponosan sam da to nikada nije bio stav nekog od vodećih naučnika (pa čak ni pojedinih nacionalista među njima, sa čijim stavom nisam saglasan). Takođe, pored svih mana Miloševićevog režima, to nikada nije bio deo njegove politike, mada je bilo takvih ozbiljnih tendencija u državnim medijima. Nesreća BiH je što ovakve navode o skoro 40 odsto njenih stanovnika i susednoj državi čujemo šesnaest godina posle završetka rata.

* GLAS: Može li nauka podnijeti ovakve teze, koje je prije nekoliko dana iznio i Smail Čekić?

ANTIĆ: Ne zanima me gospodin koji je ovo izneo. Čekićevi navodi metodološki i sadržajno nisu dostojni prave nauke. Činjenica je da su ove teze česte. Prosečan Srbin je u 20. veku poverovao da je u ratu nepobediv (zbog svetskih ratova i sukoba sa Staljinom) i da zaslužuje da živi bolje i imućnije od inače bogatijih Bugara, Rumuna i Mađara (zbog Brozovog režima). Zajedno ova dva uverenja donela su veliku štetu. Ostaje da se vidi kakvu štetu može da donese to stalno dokazivanje da je jedan narod večita žrtva.

* GLAS: Da li je to govor mržnje? Ili šta je?

ANTIĆ: To svakako nije govor istine.

"Strana zemlja"

* GLAS: Da li se ijednom narodu svijeta može pripisati "kolektivna fašistička ideologija i genocidna zločinačka praksa", pa i srpskom?

ANTIĆ: Pre svega, sam koncept genocida kakav danas poznajemo nastao je u 20. veku. Srpsko ratovanje protiv Osmanskog carstva ništa se nije razlikovalo od bugarskog i grčkog, ali ni od osmanskog ratovanja protiv mladih balkanskih država. Nemoguće je stavljati u isti kontekst Drugi svetski rat i građanski rat u BiH sa ranijim ratovima. Tako bi isto neko mogao da konstruiše jednu drugu vertikalu. Ekspanzije srednjovekovne Bosne (na istok). Zatim, brutalna osmanska osvajanja. Tome bi mogao da dodam činjenicu da su prvo bosanski begovi pokušavali da uguše ustanak u Beogradskom pašaluku, pa je tek potom ustanička Srbija počela da pokušava da oslobodi srpski narod u Bosni… Ali to ne bi bilo ispravno. Prošlost je, kako je to lepo napisao Dejvid Lavetal "strana zemlja". Treba paziti na kontekst, a pouke nisu i ne mogu biti tako jednostavne i neposredne.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.