Brisel cilja FBiH kao poligon za migrante?

BRISEL – Evropa sve ozbiljnije razmatra mogućnost da migrante kojima je pravosnažno odbijen zahtjev za azil šalje van svojih granica, a kao potencijalna opcija već se pojavljivala i BiH, što otvara pitanje da li bi zemlje zapadnog Balkana mogle postati produžetak evropskog sistema za povratak migranata.

Italijanska premijerka Đorđa Meloni i danska premijerka Mete Frederiksen nedavno su, zajedno sa još 17 evropskih lidera, zatražile bržu primjenu novih pravila o povratku i ohrabrile države članice da uspostavljaju centre za povratak u trećim zemljama, po uzoru na saradnju Italije i Albanije.

INICIJATIVA

Iza te inicijative stoji i novi evropski pravni okvir. Savjet Evropske unije i Evropski parlament su 1. juna postigli privremeni dogovor o pravilima koja omogućavaju državama članicama da, na osnovu sporazuma sa trećom zemljom, prebacuju lica koja nemaju pravo boravka u EU u centre za povratak. Evropski parlament je dogovor odobrio 17. juna, dok formalno usvajanje u Savjetu predstavlja naredni korak.

U te centre mogla bi biti prebačena lica protiv kojih je donesena negativna odluka o azilu, gdje bi čekala povratak u zemlju porijekla ili dalji transfer u drugu državu. Za takav aranžman potreban je sporazum sa zemljom domaćinom, uz poštovanje ljudskih prava i principa zabrane vraćanja lica u zemlju u kojoj bi mogla biti izložena progonu ili ozbiljnoj opasnosti. Nepraćena maloljetna lica izuzeta su iz ovakvih aranžmana.

To, međutim, ne znači da će takvi objekti automatski biti otvarani na zapadnom Balkanu. Za sada ne postoji zvanična odluka EU da BiH bude njihov domaćin. Ipak, ime BiH već se pojavljivalo u evropskim i britanskim razmatranjima. Britanija je 2025. tražila zemlje koje bi mogle prihvatiti centre za odbijene tražioce azila, a među potencijalnim lokacijama pominjale su se BiH, Srbija, Sjeverna Makedonija i druge zemlje regiona.

BRITANIJA I ITALIJA

Riječ je o ljudima koji su iscrpili žalbene postupke i kojima je azil konačno odbijen. Ideja nije nova. Britanija je 2022. pokušala da dio tražilaca azila pošalje u Ruandu, ali je Vrhovni sud ocijenio da bi takav plan bio nezakonit, nakon čega je britanska vlada 2024. navodno od njega odustala. Evropski koncept je uži i usmjeren na lica koja već imaju konačnu odluku o povratku.

Italija je u međuvremenu napravila najkonkretniji korak. Vlada Đorđe Meloni dogovorila je sa Albanijom korišćenje centara na njenoj teritoriji u okviru italijanskog sistema upravljanja migracijama. Taj model pratili su pravni i politički sporovi, ali je postao jedan od glavnih primjera izmještanja dijela migracione politike van EU.

Evropski parlament upozorava da uspostavljanje ovakvog sistema neće biti jednostavno. Pored ljudskih prava i mogućih sudskih sporova, problem predstavljaju troškovi, ograničen broj lica koja bi mogla biti prebačena, kao i spremnost trećih zemalja da prihvate takvu ulogu.

Ipak, politički pritisak raste. Cilj novih pravila je brže izvršenje odluka o povratku i smanjenje velikog jaza između broja izdatih rješenja i broja ljudi koji zaista napuste EU. Prema podacima Unije, oko 64 odsto povrataka koje podržava Fronteks je dobrovoljno.

FINANSIJE I MAMAC

U tom kontekstu ponovo se otvara pitanje BiH. Zemlja se godinama nalazi na jednoj od glavnih migracionih ruta ka EU, a njene institucije već imaju sistem za prihvat, zadržavanje i povratak migranata. U Lukavici postoji imigracioni centar namijenjen licima koja čekaju deportaciju ili readmisiju. Prema organizaciji "Kolektiv ejd", postojeći sistem zadržavanja, kao i status BiH i Srbije kao kandidata za članstvo, mogli bi stvoriti prostor za pritiske da preuzmu dio evropskog tereta. Ta organizacija nedavno je objavila dokument o mogućim posljedicama evropske politike centara za povratak u BiH i Srbiji.

Dodatnu pažnju privlači razvoj zatvorske infrastrukture u FBiH. Prošle godine otvoren je objekat Kazneno-popravnog zavoda na Igmanu, kapaciteta 55 lica, a u maju 2026. još jedan sa 300 mjesta. Vrijednost projekta je 20,7 miliona maraka, od čega je Evropska unija obezbijedila devet miliona.

Evropsko finansiranje zatvorske infrastrukture nije dokaz da su ti objekti namijenjeni migrantima. Riječ je o zatvorskom kompleksu, a ne o najavljenom migracionom centru. Ipak, širenje kapaciteta objekata za lišavanje slobode dobija dodatnu težinu u trenutku kada Evropa traži načine da dio sistema povratka izmjesti van svojih granica. Za evropske vlade zapadni Balkan ima očiglednu geografsku prednost. Zemlje regiona neposredno su uz EU, povezane putevima i transportnim koridorima, a njihove institucije već sarađuju sa Briselom u kontroli granica, readmisiji i borbi protiv krijumčarenja migranata.

Zbog toga se postavlja pitanje da li bi od kandidata za članstvo u budućnosti moglo biti traženo da preuzmu još veći dio posla koji sada obavljaju članice Unije. To bi otvorilo i osjetljivije pitanje, da li bi prihvatanje odbijenih migranata moglo postati dio šireg političkog paketa u procesu evropskih integracija, uz finansijsku pomoć, infrastrukturne projekte ili druge ustupke.

SRPSKA IMA JASAN STAV

Stručnjak za bezbjednost Slobodan Župljanin kaže za "Glas Srpske" da ne treba isključiti mogućnost da Brisel u narednom periodu pokuša da političkim ili finansijskim sredstvima ubjeđuje vlasti u BiH da preuzmu dio tereta evropske migracione politike.

- Ne treba isključiti mogućnost da Brisel pritisne vlasti u BiH, uslovljava ih raznim stvarima ili ponudi novčanu pomoć kako bi se ovdje eventualno izgradili prihvatni centri za migrante koje Evropa ne želi da primi. Republika Srpska ima jasan stav i takvi centri neće biti pravljeni na njenom prostoru. Šta će raditi Federacija BiH, to je njihova stvar. Nas nemaju čime ucjenjivati – rekao je Župljanin.

Prema njegovim riječima, prihvatanje ovakvih centara u FBiH predstavljalo bi ozbiljnu obavezu i bezbjednosni izazov, jer bi, osim pitanja smještaja, bilo neophodno obezbijediti kontrolu kretanja, bezbjednost objekata i sprovođenje procedura povratka.

Poseban problem, kako ukazuje, mogao bi predstavljati i dugoročni karakter takvih aranžmana. Ukoliko bi BiH prihvatila dio evropskog sistema povratka, to ne bi bilo samo pitanje izgradnje jednog objekta, već preuzimanja trajne institucionalne i bezbjednosne obaveze.

Za Brisel bi takvo rješenje imalo i geografsku prednost, jer bi se eventualni objekti nalazili u zemlji koja je već na migracionoj ruti i neposredno uz spoljnu granicu Evropske unije. Za BiH, s druge strane, otvara se pitanje da li bi finansijska pomoć i evropska podrška bile dovoljne da opravdaju preuzimanje dodatnog migracionog i bezbjednosnog tereta.

KUD KOJI, MILI MOJI

Prema izvještaju Međunarodne organizacije za migracije, zasnovanom na razgovorima sa 434 migranta, put od napuštanja zemlje porijekla do dolaska u BiH trajao je u prosjeku 421 dan. Više od polovine, 52 odsto, u BiH je ušlo iz Srbije, 43 odsto iz Crne Gore, dok je pet odsto stiglo avionom.

Gotovo polovina ispitanika, 47 odsto, koristila je usluge posrednika, a oni koji su naveli trošak puta od Grčke do BiH plaćali su u prosjeku oko 900 evra po osobi.

Kao krajnju destinaciju Italiju je navelo 85 odsto Pakistanaca, 81 odsto Egipćana, 63 odsto Bangladešana i 48 odsto Marokanaca, dok su Avganistanci najčešće birali Njemačku, a Sudanci Francusku.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.