Božidar Forca za „Glas“: Rat završava pritisak na Kijev, a ne na Moskvu

Nova militarizacija Evrope će, narodski rečeno, morati negdje iskijati, jer kada se planira proizvodnja ogromnih količina oružja i vojne opreme, to po pravilu dovodi i do novih ratova, u kojima će taj ubilački arsenal biti upotrebljen, odnosno švercerski "utopljen".

Rekao je ovo u intervjuu za "Glas Srpske" bivši načelnik Uprave za strategijsko planiranje Vojske Srbije Božidar Forca analizirajući aktuelna dešavanja u svijetu, razna crna scenarija i špekulacije, ali i procjene da bi u nekoj bliskoj budućnosti na prostorima Evrope, odnosno Balkana navodno moglo doći do nekog novog ratnog sukoba.

GLAS: Koje zemlje su najozbiljniji kandidati za tako nešto?

FORCA: Afrika i Bliski istok su nepresušni poligoni za izazivanje ratnih sukoba. Rat je istorijska zakonitost. I kada se na prostoru zapadne Evrope nagomilaju ogromne količine oružja i vojne opreme, to će morati naći neke puteve, da bi bilo utrošeno,. Treba napuniti i poluprazne zapadne kase, ispražnjene zbog Ukrajine. A ko će najviše profitirati? Pa Amerika. Možemo to vidjeti i na primjeru Ukrajine.

GLAS: Vjerovatno tu mislite i na ovu odluku Trampove administracije da ipak budu isporučeni "patriot" sistemi Ukrajini, ali da taj ceh plate evropske države.

FORCA: Tramp je prvo biznismen, a onda političar. Ali, ovde treba pomenuti još nešto važno. Njemu se žuri da što pre postigne neki poen, što bi Amerikanci rekli tačdaun. Takođe, nikako ne treba izgubiti iz vida da se u SAD decenijama ozbiljno bave proučavanjem ratova, posebno onog vijetnamskog. Deo toga čine i njihovi planovi vođenja dugotrajnih ratova sa daljine i neće Amerika tako lako odustati od te utvrđene prakse.

GLAS: Tramp je nedavno dao rok od 50 dana Rusiji da se vrati za pregovarački sto.

FORCA: Ma i to je samo deo jedne velike rijaliti igre. Svi se pitaju šta će se desiti nakon što taj rok istekne? Ništa! Tramp će opet izaći pred novinare i nešto drugo reći. Rat u Ukrajini ne može biti završen sve dok se ne izvrši veći pritisak na Kijev. I toga je svestan i novi američki predsednik, a navodne prijetnje Rusiji su deo igre, kako bi se pokazalo da Amerika može da se nosi sa Rusijom.

GLAS: Da li dalje smatrate da će na kraju u ovoj zemlji biti podignut neki novi Berlinski zid?

FORCA: Jednostavno ne postoji drugo rešenje ako vidimo odnos snaga na terenu, ali i geopolitičke okolnosti. Zelenski i dalje živi u vasioni, u koju ga Evropa konstantno lansira obećavajući mu sve i svašta. S druge strane imamo Rusiju koja nikada neće odustati od svojih ciljeva. Moskva nikada neće vratiti Krim i četiri nekadašnje ukrajinske oblasti. To je nemoguća misija. Nema te sile koja ih može naterati na tako nešto.

GLAS: A kada je u pitanju neka linija razgraničenja?

FORCA: Moje neko mišljenje je da bi taj uslovno rečeno zid mogao ići rijekom Dnjepar, ali ako u Ukrajini nastave da budu tvrdoglavi, on bi mogao biti podignut u blizini Kijeva. Radi se o sličnom scenariju iz Drugog svetskog rata, kada su se Amerikanci i Rusi sreli na reci Elba, kada je i došlo do podele tadašnje Nemačke. Mislim da Rusija ubrzava vojne akcije, da što pre završi sa ratom, a Kremlju odgovora to što Tramp želi da na njemu politički i medijski poentira. Verujem da će u narednom periodu doći do nagodbe između Vašingtona i Kremlja.

GLAS: Kako bi mogla izgledati ta nagodba?

FORCA: Mislim da će Tramp smeniti Zelenskog. Ukrajinska vlada je već pročešljana te verujem da će u skoroj budućnosti biti održani i izbori u Ukrajini, ma koliko se njima protivio Zelenski. Kada do toga dođe, verujem da će početi priča nalik onoj koju je svojevremeno plasirao Henri Kisindžer poručujući Ukrajini: "Priznajte faktički stanje na terenu i pravite novu državu". Vršenje pritiska na Rusiju ne može okončati ovaj rat, ali može ako se to uradi u slučaju Ukrajine. I to je činjenica koju i u Evropi moraju da shvate.

GLAS: Ponovo je u žižu svjetske javnosti došla i Moldavija. Da li ona može postati nova Ukrajina?

FORCA: Odgovor je da, ali i ne. Geopolitički gledano, i jednoj i drugoj strani, zapadnoj i ruskoj, odgovarao bi jedan takav sukob. Ako su planovi Rusije da "poravna" ukrajinsku liniju i zauzme i Odesu, logičan nastavak bila bi Moldavija, odnosno Pridnjestrovlje, da bi bila zaokružena ta priča. Međutim, ne verujem da je to trenutno, pa ni u bliskoj budućnosti, deo nekih ruskih planova. Smatram da je jedan takav scenario malo verovatan.

Kada je u pitanju NATO, njima bi odgovaralo da Rusija kao zemlja bude što duže uvučena u razne ratove, zbog njenog iscrpljivanja. Takođe, i ova nova militarizacija Evrope i ulaganje ogromnih svota novca u naoružavanje i vojnu industriju mora da nađe neko novo i "perspektivno" tržište.

GLAS: Zašto je Moldavija toliko bitna zapadnim zemljama?

FORCA: Nije bitna uopšte. Moldavija je praktično deo Rumunije. Odavno su pipci Bukurešta na toj teritoriji, ali problem predstavlja "rusko" Pridnjestrovlje. Radi se o regionu koji se otcepio od Moldavije. Smatram da deo NATO planova, ali i same Rumunije jeste kako da vrati tu teritoriju u sastav Moldavije. Ali, oni na drugoj strani imaju Rusiju, koja je vojno odlučna da zaštiti svoje interese na toj teritoriji. Znači tih varnica ima. I biće ih i dalje. Ali, ruskoj strani, kao što sam već pomenuo, nikako nije u interesu otvaranje još jednog fronta.

GLAS: Generalni sekretarijat za odbranu i nacionalnu bezbjednost Francuske nedavno je javno objavio dokument o strategiji vojne odbrane u kojem je upozoreno da je do 2030. godine moguć novi veliki sukob u srcu Evrope, pri tome u taj kontekst stavljajući ne samo Moldaviju, već i prostore Balkana. Da li oni nešto znaju?

FORCA: Ovi naši prostori su oduvek bili veliko bure baruta. Ali nije to više onaj stari Balkan. O tome svedoče analitičke i obaveštajne procene Britanaca i Amerikanaca, koje su i najbolje. U tim dokumentima je navedeno da na prostorima zapadnog Balkana postoje samo tri problema. Prvi - Grčka i Makedonija, drugi Kosovo, a treći nefunkcionisanje BiH. Ako pogledamo, trenutno je BiH najveći problem. Iako je ona uvek bila lonac za kuvanje raznih čorbi, verujem da je sada tako nešto moguće, pogotovo ne neki novi i veliki rat, kako to Francuzi predviđaju.

GLAS: Otkud onda Francuzima takve procjene?

FORCA: Oni su uvek bili, da tako kažem, "cinculatori", odnosno zemlja koja je uvek nešto vrdala. I tako je uvek bilo, ako se osvrnemo kroz istoriju. Zašto Evropska unija nikada nije formirana onako kako je prvobitno zamišljena? Zbog Francuske. Makron danas smatra da je njegova zemlja glavna akter, bos unutar tog bloka. Međutim, to je daleko od istine. Makron se ništa ne pita ni u Francuskoj, a kamoli van nje. Sve što on pokušava da uradi nema političko pokriće. I dalje Amerika vuče sve konce.

Apetiti Rumunije

GLAS: Rumunija sve otvorenije pokazuje svoje apetite prema Moldaviji. Da li u taj kontekst možemo staviti i to što Bukurešt u posljednjih nekoliko godina ulaže ogromne svote novca u naoružavanje?

FORCA: Naravno. Rumuni veruju da se radi o državi koja im bratski pripada. Tu priliku su videli u svim ovim geopolitičkim igrama i crtanju nekih novi interesnih mapa. Slične apetite imaju i Poljaci prema delovima Ukrajine. Ali, kada se sve sagleda iz dovoljne daljine, trezveno, mislim da tako nešto nije realno i moguće. Ni u prvom, a ni u drugom slučaju.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.