Anamarija Viček za "Glas": Orban smeta Briselu jer zna da kaže ne

Premijer Viktor Orban i Fides su proevropski orijentisani, ali postoje različita tumačenja šta to zapravo znači. Za mađarsku levicu i deo zapadnoevropskih liberalnih političkih elita to podrazumeva bezuslovno prihvatanje svega što dolazi iz Brisela. Za Orbana i njegovu stranku to znači da je Mađarska suvereni deo Evrope, ali da na prvo mesto stavlja interese sopstvenog naroda. Posebno u pitanjima koja nisu u nadležnosti Evropske unije, već pripadaju državama članicama. Upravo tu leži suštinska razlika u pristupu.

Kaže ovo u intervjuu za "Glas Srpske" Anamarija Viček, poslanica Evropskog parlamenta sa liste vladajuće mađarske partije Fides, članica grupe Patriote za Evropu i potpredsjednica Saveza vojvođanskih Mađara, komentarišući aktuelna dešavanja u Evropi, a koji bi po mnogo čemu mogli obilježiti i predstojeći parlamanetarni izbori u Mađarskoj koji se dodržavaju 12. aprila. Prema njenim riječima, ovaj demokratski praznik nažalost prati sve otovrenije mješanje pojedinih evropskih centara moći, čija je jedna od adresa i Brisel. Smatra da se na taj način želi preoblikovati javno mnjenje i uticati na konačni ishod izbora, a glavni cilj je uklanjanje Viktora Orbana i stranke Fides i dovođenje na vlast proevropskog orijentisanog lidera opozicije Petera Mađara. Upozorava da se radi o više nego problematičnom mješanju, a pogovoto jer dolazi od strane onih koji se najglasnije pozivaju na demokratiju i vladavinu prava.

GLAS: Mnogi ove izbore već nazivaju istorijskim, ali i jednom vrstom referenduma. Da li se slažete s njima i zbog čega?

VIČEK: Izbori u Mađarskoj uvek imaju veliki značaj, ali u današnjim okolnostima oni zaista imaju istorijsku težinu. Evropa se suočava sa ozbiljnim izazovima, od bezbednosti, preko konkurentnosti, do ekonomije. I u takvoj situaciji nije svejedno ko je na čelu države. Stoga su oni u suštini izbor između suverene politike i politike prilagođavanja spoljnim očekivanjima. Izbor između zalaganja za mir i podrške rata. Bezbednosti i nesigurnosti. Zato se može reći da imaju i karakter referenduma. Viktor Orban je tokom šesnaest godina na vlasti jasno pokazao koji su njegovi prioriteti, zaštita nacionalnih interesa, mir, stabilnost i predvidljivost. Danas oni koji žele njegovu smenu često poručuju da je dosta tih 16 godina i da žele nešto novo. Ali, nije svejedno kakva je ta alternativa. U ovako složenim vremenima, Mađarska ne može sebi da priušti politički eksperiment takve vrste. Odluka o budućnosti zemlje mora biti mnogo odgovornija od stava „dosta je 16 godina, bilo ko, samo da nije Orban”.

GLAS: Zašto Orban toliko smeta nekima unutar Evropske unije?

VIČEK: Zato što Viktor Orban ume da kaže "ne" Briselu. A na to mnogi unutar Evropske unije nisu navikli. Navikli su na političke lidere koji bez otpora prihvataju ono što dolazi iz Brisela i potom to sprovode u svojim državama. Suštinska razlika je posebno vidljiva u pitanju evropskih integracija, kao i rata u Ukrajini. Trenutna briselska elita u najvećoj meri podržava nastavak rata kroz sve obimnije finansijske i vojne pakete. Mađarska, s druge strane, takođe pruža značajnu pomoć Ukrajini – ali pre svega kroz humanitarnu podršku: prihvat izbeglica, kao i pomoć mađarskoj zajednici u Zakarpatju da ostane na svom ognjištu. Viktor Orban je više puta jasno rekao „ne” sredstvima namenjenim za rat, ali i ubrzanom pristupanju Ukrajine Evropskoj uniji u sadašnjim okolnostima.

GLAS: Ko je Peter Mađar, lider opozicije, te zašto on uživa toliku podršku Brisela i drugih evropskih centara moći?

VIČEK: Orbanov glavni izazivač je politički akter koji je svojim javnim nastupima i ponašanjem više puta pokazao da ne poseduje integritet, stabilnost niti odgovornost koje su neophodne za vođenje jedne države. Svoju kampanju gradi isključivo na ličnoj popularnosti, vođen i ličnom povređenošću, gradeći političku karijeru i na štetu sopstvene porodice, uključujući i bivšu suprugu, nekadašnju ministarku.

Istovremeno negira postojanje u javnost procurelog programa svoje stranke koji bi u velikoj meri doveo u pitanje brojne mere aktuelne vlade, uključujući i sistem podrške porodicama koji je jedinstven u Evropi.

U Briselu ga vide kao poželjnu alternativu, jer od njega očekuju spremnost da se prilagodi njihovim političkim očekivanjima. Već od početka svoje političke karijere pokazao je da je spreman da interese svoje države podredi spoljnim očekivanjima. Upravo u tome leži razlog zbog kojeg uživa podršku određenih krugova u Briselu.

GLAS: Mađarska vlast se na sve načine pokušava dovesti u što beznadežniji i teži položaj kroz razne vrste pritisaka, od finansijskih pa do onih koji su u vezi sa blokadom naftovoda Družba. Posljednjih nekoliko dana se čak pokušava nametnuti narativ da se Rusija navodno miješa u ove izbore, a ne Brisel.

VIČEK: Mislim da je sve ovo politička igra Brisela i Kijeva. Ako se bolje pogleda, svako pitanje zbog kojeg pokušavaju da kazne Mađarsku je pitanje u kojem je Viktor Orban rekao „ne“ evropskim imperijalnim planovima. Pogledajmo samo nekoliko primera. Mađarska se kažnjava milionima evra jer je izgradila ogradu tokom migrantske krize i odbija da primi ilegalne migrante. Mađarski studenti su isključeni iz programa Erazmus jer, prema Briselu, Mađarska navodno nema adekvatan nivo vladavine prava. Sasvim je apsurdno da se kažnjavaju mađarski studenti, ali evropski studenti mogu da idu na mađarske univerzitete. Na univerzitete u Mađarskoj gde, prema njihovim rečima, nema vladavine prava. Logika je malo čudna ako razmislite o tome. A najnoviji slučaj je da Ukrajina pokušava da se meša u mađarske izbore blokiranjem isporuke nafte. Naravno, pokušali su da smisle sve vrste laži i izgovora, ali mi možemo da ih prozrimo. Nema greške, transport se ne odvija iz političkih razloga. Zašto? Zato što Mađarska nije voljna da šalje vojnike i novac Kijevu radi nastavka rata. Mađarska je na strani mira, mir je rešenje, rat samo dovodi do sve većeg broja smrtnih slučajeva. U ratu ne može biti pobednika.

GLAS: Kakvo je uopšte raspoloženje građana u Mađarskoj? Dosadašnje izborne ankete su dosta različite i kontradiktorne.

VIČEK: Zaista, mogu se videti veoma različiti rezultati istraživanja javnog mnjenja. Opozicioni mediji i portali često ističu prednost Tise i Petera Mađara, dok pojedini međunarodni i nezavisni izvori i dalje ukazuju na snagu Fidesa. Šire gledano, širom Evrope vidimo da jačaju političke snage koje zastupaju nacionalni interes i suverenitet, iako ih deo političke elite često olako etiketira kao ekstremno desničarske . To pokazuje da politika koju vodi Fides nije izolovan slučaj, već deo šireg evropskog trenda. Istovremeno, ne treba zaboraviti da istraživanja javnog mnjenja nisu uvek pouzdan pokazatelj izbornog ishoda. I na izborima 2022. mnogi su prognozirali tesan rezultat, pa čak i pobedu opozicije, a na kraju je Fides ostvario dvotrećinsku pobedu.

Danas je opozicija, posebno u onlajn prostoru, mnogo vidljivija i glasnija u Mađarskoj. Izbori se ne dobijaju na društvenim mrežama. Na njima ne glasaju anonimni profili, već građani na biračkim mestima. Verujem da će državljani Mađarske doneti odgovornu odluku i izabrati stabilnost, bezbednost i politiku koja je već pokazala rezultate. To je važno i za nas, vojvođanske Mađare, jer je mađarska vlada u proteklih 16 godina dokazala da razmišlja u okvirima nacije, bez obzira na to gde ti Mađari žive. Upravo zato u Savezu vojvođanskih Mađara otvoreno kažemo da smo zainteresovani za uspeh Orbana i Fidesa.

GLAS: Mogu li se u Mađarskoj desiti neki od scenarija slični onima u Rumuniji ili recimo Moldaviji, u kojima je takođe bio veliki pritisak sa strane da na vlast dođu oni koje Brisel favorizuje?

VIČEK: Mislim da mađarski narod vrlo dobro vidi ko vodi politiku u skladu sa mađarskim interesima, a ko nije u stanju da kaže „ne” Briselu ni po jednom pitanju. Mađarski izborni sistem je takav da na kraju odluku donose građani, a ne birokrate u Briselu ili evropski levo-liberalni političari. Samo mađarski narod može da odluči o sudbini Mađarske, a rezultati proteklih godina i decenija pokazuju da građani cene stabilnost, rezultate i politiku zasnovanu na nacionalnim interesima.

Istovremeno, ne treba potcenjivati uticaj spoljnih aktera, posebno kroz društvene mreže. Nažalost, svedoci smo i toga da se u pojedinim slučajevima izborni rezultati koji nisu po volji briselske elite dovode u pitanje, i poništavaju se zbog proglašavanja nepravilnim i ponavljaju se sve dok se ne dobije ishod koji je politički prihvatljiv. Ta opasnost je realna i to smo već videli u pojedinim zemljama, poput Rumunije, gde je kroz povećanje vidljivosti određenih kandidata u digitalnom prostoru moguće uticati na njihovu popularnost. Danas, kada društvene mreže u velikoj meri oblikuju protok informacija i javno mnjenje, postoji realna mogućnost da velike tehnološke platforme utiču na domet i vidljivost pojedinih političkih aktera. Zato je važno da građani budu svesni ovih procesa i da svoju odluku donose na osnovu stvarnih rezultata.

GLAS: Šta bi za Srbiju, ali i Republiku Srpsku, značila njegova nova pobjeda, odnosno ostanak na vlasti?

VIČEK: Odnosi između Mađarske i Srbije, kao i između Mađarske i Republike Srpske, nikada nisu bili na ovako visokom nivou. To je rezultat politike međusobnog poverenja i saradnje koju vode Viktor Orban i Aleksandar Vučić, ali i temelja koje je postavio pokojni predsednik Saveza vojvođanskih Mađara, Ištvan Pastor, koji je odigrao ključnu ulogu u izgradnji tog poverenja. Kontinuitet te politike značio bi dalji razvoj odnosa, jačanje ekonomske saradnje i dodatnu stabilnost u regionu. To je u interesu svih – i Srbije, i Republike Srpske, ali i mađarske zajednice u Vojvodini. Zato bi nova pobeda Viktora Orbana značila nastavak jedne predvidljive, stabilne i partnerske politike, na koju smo se u prethodnim godinama mogli osloniti.

GLAS: Može li Fidesov ostanak na vlasti biti i vjetar u leđa i drugim suverenističkim snagama u Evropi?

VIČEK: Svakako mislim da je to realno. Evropi je potreban glas zdravog razuma. Dugo je Mađarska bila jedini glas koji dosledno zastupa suverenitet i nacionalne interese. Od početka ovog mandata u Evropskom parlamentu osnovana je i poslanička grupa, kao i evropska politička stranka Patriote za Evropu, čiji su inicijatori bili Viktor Orban i partneri iz Češke i Austrije. Danas je to treća najveća poslanička grupa u Evropskom parlamentu, sa više od 86 poslanika iz 14 delegacija.

Nažalost, zbog isključivog odnosa levoliberalne većine i takozvanog sanitarnog koridora, ova politička snaga još uvek ne može u punoj meri da ostvari uticaj koji odgovara njenoj snazi u parlamentu. Ipak, ako pogledamo trendove u državama članicama, vidimo da suverenističke i patriotske snage jačaju. Zato verujem da bi pobeda Fidesa bila dodatni podsticaj i drugim sličnim političkim akterima širom Evrope.

Licemjerje Evropske unije

GLAS: Kako biste opisali sadašnju Evropsku uniju, može li ona opstati u sadašnjem obliku, a pogotovo s obzirom na sve geopolitičke okolnosti?

VIČEK: Trenutno vidimo izuzetno slabu Evropsku uniju, sa slabim liderima koji su isključivo zabrinuti za gušenje nezavisnosti država članica i koji pokušavaju da to onemoguće svakome ko se ne uklapa u njihov red. U međuvremenu, upravo su oni ti koji govore o prihvatanju svih i toleranciji, i o jakoj Evropi. Ovo je pravo licemerje. Evropska unija može biti istinski jaka samo ako je čine jake države članice, a izgradnja Evrope ne može biti potpuna bez brzog pristupanja zemalja Zapadnog Balkana, a posebno Srbije, kao ključne zemlje u regionu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.