Aleksandar Raković za „Glas“: Zapad ne interesuju srpske žrtve

Okupljanje u Potočarima, od kojeg se svake godine pokušava napraviti što veći politički, scenografski i medijski spektakl, ima za cilj da na taj način bude izvršena što veća homogenizacija Bošnjaka u BiH, jer se radi o jednoj heterogenoj grupi koja nema identitet te se od stradanja u Srebrenici pravi jedno vezivno tkivo, oko čega će svi biti okupljeni.

Kaže ovo u intervjuu za "Glas Srpske" istoričar Aleksandar Raković dodajući da je ovo jedan od načina na koji muslimani žele izgraditi svoj nacionalni i stradalnički identitet.

- Ovo takođe služi i kao pritisak na Srbe. To se sve radi da bi bila održana ta stigma koja se nameće svim Srbima u regionu. I to se vrlo svesno radi. Ali Srbe ne treba da zanima to što oni rade i kako oni vide događaje koji su se desili u Srebrenici pre 30 godina - poručio je Raković.

GLAS: Pomenuli ste da se Srebrenica koristi za nacionalno okupljanje muslimana. Tako nešto slično je urađeno i u Hrvatskoj, ali na sasvim drugačiji način. Radi se o koncertu Marka Perkovića Tompsona. Mogu li se praviti ove vrste paralela?

RAKOVIĆ: Kao prvo, moram nešto reći. Nikad više Bošnjake neću zvati tako. Oni su za mene sada muslimani, jer oni Republiku Srpsku nazivaju Er-Es, manjim i genocidnim entitetom i tvorevinom. Ako oni imaju takav odnos prema srpskom narodu, odgovor na to treba da bude takav da ćemo ih zvati muslimanima, što oni i jesu. Ali da se vratim na pitanje. Mislim da su Hrvati, za razliku od muslimana, pravi maheri kada je u pitanju pravljenje nacionalne atmosfere i homogenizacije unutar društva. Tompson je samo jedna od karika. Tu je i Međugorje, "Oluja", Hajduk i Dinamo, ali i hrvatska fudbalska reprezentacija. Hrvati su u tome raznoliki, dok kod muslimana postoji samo Srebrenica. Poput papagaja ponavljaju nešto što im je Zapad rekao.

GLAS: U BiH je nametnut zakon koji predviđa kažnjavanje svih onih koji, kako je navedeno, negiraju genocid u Srebrenici. Da li je normalno nametati jedan ovakav zakon i koja je uopšte njegova svrha?

RAKOVIĆ: Radi se o represivnom zakonu koji treba da začepi usta gotovo svima, od običnih ljudi, do medija. To je klasični udar na slobodu govora. To je urađeno jer druga strana, a pod kojom podrazumevam političko Sarajevo, nema više argumente kojima bi hrana i branila srebrenički mit. Zbog toga je i nametnut ovaj zakon, koji treba da spreči drugačiji narativ i iznošenje nekih dokaza koji bi tu izgrađenu kulu karata mogli srušiti.

GLAS: Kako gledate na pokušaje da ovi zločini u Srebrenici i oko nje budu prikazani u ravni recimo Jasenovca i onoga što se Srbima dešavalo u NDH? Pojedini bošnjački istoričari čak tvrde da je Srebrenica mjesto u kojem je bilo najveće stradanje nekog evropskog naroda u 20 vijeku?

RAKOVIĆ: Gluposti i laži. To dvoje ne može se izjednačiti, staviti u istu ravan. Uostalom o tome su svoj sud dali eminentni izraelski stručnjaci koji se decenijama bave holokaustom. Oni smatraju da u Srebrenici nije bilo genocida. Zašto se onda i Srbi, kada se govori o srebreničkoj temi i toj tragediji, ne bi mogli pozivati na istraživanja stručnjaka kao što su Efraim Zurof i Gideon Grajf.

GLAS: Da li očekujete da nakon što budu otvorene sve tajne arhive zapadnih obavještajnih službi istina konačno ugleda svjetlo dana?

RAKOVIĆ: Ne, bar ne u skorije vreme. Ne verujem da će tajna dokumenta iz tog perioda brzo ugledati svetlost dana, a pogotovo jer tako nešto ne odgovara pojedinim zapadnim zemljama, koje su bile direktni učesnici proteklog rata. Srebrenica je njima tada bila opravdanje za sve što su kasnije uradili, ali je i danas alatka u njihovim rukama. Radi se o obrascu koji je kasnije primenjen i u slučaju Račka.

GLAS: Nažalost, zapadni narativ o zločinu u Srebrenici svih ovih 30 godina ne prepoznaje srpsko stradanje i zločine nad Srbima, zašto oni ne žele da vide na hiljade srpskih žrtava svirepo ubijenih u Podrinju?

RAKOVIĆ: Zato što ih ne zanimaju, jer te žrtve, iz njihovog ugla gledano, nisu važne. Znaju za njih, ali ih nikada neće pomenuti. Ne mogu da ih iskoriste za nešto, neki cilj. Znaju i za običaje iz tih krajeva koji su u vezi sa krvnom osvetom. Toga je bilo i tokom devedesetih, o čemu postoje razna svedočenja pa i neka iz Haga. Ali, sve ovo njih jednostavno ne zanima, jer se njihovi politički ciljevi i dalje svode na pritiske na Republiku Srpsku. Na taj način žele kontrolisati situaciju, ali to predstavlja i igranje sa vatrom, da u nekom trenutku to iskoriste za izazivanje neke nove krize. Ako se prisetimo onog kamenovanja Aleksandra Vučića u Srebrenici, to je u stvari bila jedna vrsta kazne, pokušaja krvne osvete. Smatram i da će se čitava ova priča o Srebrenice vrteti i narednih godina i decenija. Da bi nešto bilo promenjeno, neophodan je jedan civilizacijski preokret u odnosu snaga na Zapadu.

GLAS: Mediji iz FBiH vijest o izgradnji memorijalnog kompleksa u Bratuncu ispratili su naslovima da je riječ o podmuklom planu Republike Srpske. Šta je tu podmuklo?

RAKOVIĆ: Podmukli su oni koji to pišu, objavljuju i govore. Podmukli su jer na taj način samo dodatno raspiruju krizu u BiH. To je nešto sličnom onom kada lopov viče: "Drž'te lopova". Treba što pre napraviti taj memorijalni centar u Bratuncu, da bi bilo očuvano sećanje na srpski narod koji je u tim krajevima stradalnički. Čitave porodice su ubijene. Zar to treba zaboraviti?! I te srpske porodice, iz tih krajeva, stradavale su od iste ruke u oba svetska rata, ali i onom poslednjem iz devedesetih.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.