Akademik Dragan Nedeljković: Zloduh iz usta istoričara Čekića

Izlaganje Smaila Čekića je govor mržnje. Sve što je istoričar Čekić naveo u najmanju ruku nema veze sa stvarnošću, niti veze sa istinom. To je protivno srpskom biću. Srbi i fašizam nikako ne idu zajedno. Srpski duh je slobodan duh, bez predrasuda. Takve teze nisu ništa drugo nego zloduh iz usta istoričara Smaila Čekića.

Rekao je to u intervjuu "Glasu Srpske" akademik Dragan Nedeljković, jedan od vodećih srpskih i evropskih intelektualaca današnjice.

* GLAS: Istoričar iz Sarajeva Smail Čekić nedavno je na jednom naučnom skupu rekao da su "Srbi genocidni fašisti", te da je "srpski fašizam masovnog karaktera zahvaljujući srpskoj intelektualnoj, svjetovnoj i duhovnoj, kao i političkoj eliti"?

NEDELjKOVIĆ: To izlaganje Smaila Čekića je govor mržnje.

Sve što je istoričar Čekić naveo u najmanju ruku nema veze sa stvarnošću, niti veze sa istinom. To je protivno srpskom biću. Srbi i fašizam nikako ne idu zajedno. Srpski duh je slobodan duh, bez predrasuda, on je čak i na svoju štetu, ali uvek uvažava druge i bori se za druge. Takve teze su ništa drugo nego zloduh iz usta istoričara Smaila Čekića.

* GLAS: Čekić kaže i da je "srpska fašistička ideologija dokazana tokom osvajačkih ratova u 19. i 20. vijeku". Nisu li baš Srbi bili žrtve fašističkog genocida u ta dva vijeka?

NEDELjKOVIĆ: Da, žrtve gonocida su pre svega Srbi. I cela ta priča dotičnog profesora je "drž'te lopova", ali u polemici ipak ne treba da se na njegov nivo i mi spuštamo. Ako ćemo da opstanemo mi moramo da želimo jedni drugima dobro i da se kroz dela potvrdimo kao ljudi koji su na suprotnom polu od svakog genocida. A Srbi to jesu. Oni to očekuju i od svojih suseda i od svoje sabraće.

* GLAS: Nije li ovo najteža uvreda i falsifikat istorije jednog naroda, koji je od žrtve nazvan "fašističkim" i kojem se pripisuje "kolektivna fašistička ideologija?

NEDELjKOVIĆ: Nije slučajno da Čekić nigde nije spomenuo Jasenovac, kao ni ogromne srpske žrtve u Prvom i Drugom svetskom ratu i da ne nabrajam više. Sa takvima kao što je dotični istoričar teško je uopšte voditi razgovor, jer on pokazuje fašisoidnu prirodu. S takvima se uopšte ne može razgovarati. Ali mi moramo da pričamo, ukazujemo, razgovaramo i pokušamo takve kao što je Čekić da urazumimo da ne iznose takve stavove. Mi kao hrišćani po zapovesti "ljubi bližnjega svoga", prvo moramo da volimo sebe, a onda i druge da ubedimo da treba da se voli i razume bližnji.

* GLAS: Ali kako ubijediti onoga koji nas zove "fašistima"? Narod koji je u Drugom svjetskom ratu dao najviše žrtava u borbi protiv fašizma na ovim prostorima?

NEDELjKOVIĆ: Nema ni govora o fašizmu u srpskom biću i srpskoj istoriji. Srbima to nije svojstveno. Naš narod je nekada demokrata i na sopstvenu štetu. Ali je pitanje šta je sa ustašama, "crnom legijom" i zločinima počinjenim da se osigura granica Nezavisne države Hrvatske. Svi znamo kakvi strašni zločini su nad Srbima počinjeni u tom vremena i za taj cilj, kao što svi znamo i da su ih činili fašisti. Ali svi normalni ljudi znaju i da je bolje ne vaskrsavati tu prošlost. Davno je došlo vreme da se okrenemo budućnosti i da zajednički gradimo nove puteve saradnje. Ovo što radi Smail Čekić nije put za suživot. Mi moramo da živimo jedni pored drugih. To je zakon života, zakon opstanka.

* GLAS: Čekić je rekao da je "zločin genocida osmislio i razvio akademik Dobrica Ćosić, na kojeg je uticao Milorad Ekmečić?

NEDELjKOVIĆ: Dobrica Ćosić je borac za demokratiju, koji se drži gesla da se "sloboda ogleda pre svega u tome da se respektuje tuđe mišljenje, čak i ako je suprotno našem mišljenju". Sloboda je u prvom redu za one koji drukčije misle. U skladu s tim Ćosić je branio i one koji su mu bili protivnici. On je branio i Aliju Izetbegovića u procesu osamdesetih godina prošlog veka. Dobrica se sa Alijom apsolutno nije slagao, ali ga je branio iz principa, a taj princip je princip demokratije.

Milorad Ekmečić je srpska elita iz vaših predela. On je sjajan istoričar, objektivan i čestit čovek. To je elitni srpski intelektualac koji je razbijene glave iz Sarajeva došao u Beograd 1992. godine. Takvih kao on u srpskoj nauci nema previše.

Biografija

Akademik Dragan Nedeljković jedan je od vodećih srpskih i evropskih komparatista. Uporednu i francusku literaturu studirao je na Sorboni, univerzitetski doktorat je stekao na Univerzitetu u Strazburu, a francuski državni doktorat je odbranio na Univerzitetu u Bordou.

Bio je istaknuti profesor Beogradskog univerziteta, kao i niza univerziteta u Francuskoj.

Osnovao je jugoslavističku katedru u Strazburu. Držao je katedru na Sorboni.

Učinio je mnogo za prodor, priznanje i saradnju Srbije sa Evropom i svijetom. Redovni je član Evropske akademije nauka, umjetnosti i književnosti sa sjedištem u Parizu. Savjetnik je u izvršnom tijelu Evropskog društva kulture u Veneciji i predsjednik Srpskog centra Evropskog društva kulture.

Autor je više od 400 stručnih, naučnih i književnih ogleda na srpskom i drugim evropskim jezicima. Objavio je dvadeset knjiga.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.