U buradima leže milioni maraka

MRKONjIĆ GRAD - Voćarstvo u mrkonjićkoj opštini je u ekspanziji, a naročito uzgoj šljive. Iako je rod šljive prošle godine podbacio, voćari su proizveli desetak hiljada litara čuvene mrkonjićke šljivovice.

Od proizvodnje i prodaje rakije mnoga domaćinstva obezbjeđuju egzistenciju, ali problem predstavlja plasman, pa voćari čuvaju u buradima velike količine rakije.

- Domaćinstva za prodaju imaju oko milion litara rakije. To je pravo bogatstvo, ako se zna da je cijena litra rakije deset maraka, što je oko deset miliona maraka - rekao je predsjednik Udruženja voćara i proizvođača rakije "MG savka" Gojko Jović.

On objašnjava da je Udruženje u saradnji sa Agencijom za privredni razvoj uložilo značajne aktivnosti na standardizaciji proizvodnje rakije.

- Na tom planu ima još mnogo posla, pogotovo da se ispune uslovi za plasman rakije na inostrano tržište. Međutim, i sa ovim nivoom standardizacije stvoreni su uslovi za plasman rakije na tržište. Očekujemo da ćemo uz pomoć zadruga i trgovačkih lanaca već ove godine plasirati našu rakiju na tržište - rekao je Jović.

Mrkonjićka šljiva, ali i rakije proizvedene od šljive "savke" i "čačanke" nadaleko je čuvena. Tome pogoduje nadmorska visina voćnjaka, ali i briga voćara o zasadima.

Jedan od najpoznatijih proizvođača rakije Boro Laketa kazao je da je on nastavio porodičnu tradiciju proizvodnje rakije.

- Rakiju pečem na tradicionalan način, ali i uz primjenu savremenih tehnoloških mjera. Rakiju isključivo pečem od zrelih šljiva, od onih koje same padaju na zemlju. Ja nikada ne tresem stabla šljive, već ih skupljam kada sama otpadnu sa grana - priča Laketa.

Voćar iz Podbrda Branko Gatarić tvrdi da svako stablo traži njegu.

- Šljive sam zasadio na devet dunuma zemljišta. Voćnjak gnojim samo stajskim đubrivom, a prskam krečom i modrom galicom. Zato je šljiva iz ekološki čista i dobrog kvaliteta, kao i rakije - kazao je Gatarić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.