Sveštenik Predrag Popović za "Glas": I apostoli bi danas koristili društvene mreže

Odavno smo kao društvo skrenuli sa pravog puta. Izgubili smo kompas. Prihvatili smo materijalizam, zapadnjačku kuku, mamac, šargarepu, kako god. Odbacili smo Boga, kojeg smo svrstali u običaje, folklor, bajke. U nešto što se valja i ne valja, kazao je u intervjuu "Glasu Srpske" sveštenik Srpske pravoslavne crkve Predrag Popović koji je prvi put u Republici Srpskoj održao predavanje.

Otac Predrag Popović, čije besjede imaju veliku popularnost na "Jutjubu" i društvenim mrežama, govorio je i o tome koji je recept da mlade okrenemo ka crkvi, ali i porodičnim vrijednostima koje su u današnje vrijeme skrnavljene.

- Dobar brak će uzgajati dobru decu. Loš brak ne može. To će samo deca, ako ispadnu dobra sama od sebe. Oni neće kao takvi biti nagrada svojih roditelja, nego sopstvenih zalaganja - kazao je sveštenik Popović koji nam je otkrio i da su njegove propovijedi na društvenim mrežama upravo bile razlog da pojedini, posebno mladi, odustanu od samoubistva.

GLAS: Prvi put ste održali predavanje u Republici Srpskoj, odnosno u Banjaluci na temu kako zadobiti blagodat božju. Kako to postići?

POPOVIĆ: To možemo u četiri stepena, podeljeno. Prvi stepen je približavanja ka Bogu - samoukor, a drugi ispovest kod sveštenika. Mnogi misle da mogu da se ispovede i ovako pred Bogom. Nije to isto. Ispovest je sveta tajna. Treći stepen je pokajanje, a četvrti molitva. Dakle, samoukor je traženje krivca u sebi, a ne u drugome. Dakle, suprotno samoopravdanju, kojem smo skloni. Naš ego nas tera na to, da se stalno samoopravdavamo i za sve što nam ne uspe, bilo da je to na poslovnom, ljubavnom ili bilo kom drugom planu, pa čak i duhovnom, uvek tražimo krivca u okolnostima, u roditeljima, u ljudima oko nas, događajima. U stvari, odrasli, zreo čovek treba da prihvata sebe za krivca i kaže: "Ja sam kriv". Kroz pokajanje je jedini način da se stigne do smirenja. Treba da se kajemo ne samo zbog svojih greha nego i zbog greha ljudi oko nas, roditelja, prijatelja, da živimo sa njima kao u saosećajnosti. U tome leži pravo smirenje i u tome je blagodat božja. Bog će pomoći ljudima koji su smireni i ponizni. Ključ svega je poniznost, a ne gordost. Šta će Bogu naša lepota? Šta će Bogu: "Ja sam". Šta si ti? Bogu to ništa ne treba.

GLAS: S obzirom na to da je vladalo veliko interesovanje za Vaše predavanje u Banjaluci, da li ćete se možda pojaviti i u drugim gradovima Republike Srpske i narednih mjeseci održati besjede?

POPOVIĆ: Ne planiram ništa, odazivam se na poziv. Ko me pozove, ja tamo i odem. Ne pravim turneje i ne namećem se. Ko želi da me pozove, recimo, organizacija ili crkva ili bilo ko drugi, uskladimo vreme. Naravno, prvo to pošaljem mom vladici da on sve blagoslovi.

GLAS: U javnosti ste nekako najpoznatiji po obraćanjima putem "Jutjuba" i društvenih mreža. Šta Vas je navelo na taj sistem komunikacije?

POPOVIĆ: To je nešto što bi koristili i apostoli da su sada sa nama. Zašto bi on mučenik pešačio sada do Afrike ili da rizikuje glavu da ga pojedu ljudožderi, kao što se dešavalo, kada može putem društvenih mreža da se svima obrati, objavi tu radosnu vest, to jest Jevanđelje. Pazite, svet ima vremenske zone, u jednom trenutku svi spavaju, u drugom su budni, tako da vi probijate i vreme i prostor. Čuju vas i na Aljasci i u Australiji u isto vreme. Pored toga, "Jutjub" daje mogućnost da predavanja slušamo ponovo. Ono što je po meni mnogo važnije jeste da jedni seju, a drugi žanju. Ja sejem, neću da žanjem. Rukovodim se time da će po mojoj smrti sve ostati budućim generacijama da slušaju.

GLAS: Da li ste nekada imali negativnih komentara od sveštenstva zbog tog novog sistema komunikacije?

POPOVIĆ: Ne mogu svi da se adaptiraju. Prvo moramo da razumemo da je i zavist danas velika u svetu, da bi možda i neki drugi voleli da su tako ili ne, onda često skreću pažnju govoreći o nekoj popularnosti. Na popularnost na gledam kao na nešto pozitivno. To je jedna negativna strana medijskog rada. Bilo koga. To je velika odgovornost s jedne strane, dok sa druge treba čovek da bude zreo, da prihvati nekog ko će na neki način pričati drugačije. Nekima će trebati vreme da shvate i prihvate. Treba biti strpljiv. A ima i komentara koji su na mestu iako su loši. Možda i nisam dorastao u tom smislu da ja to mogu da nosim na pravi način, tako da ostaje da se popravljam, da to sve bude bolje u slavu božju, a ne u slavu moju. To je jako važno i ne treba od mene napraviti neki kult ličnosti. Samo propovedam ime Hristovo i to radim na svoj način. Propovedam Hrista kroz moj život i život ljudi oko mene. Ne samo da idem da citiram knjige koje sam pročitao nego kako sam došao do problema, kako sam ga rešio.

GLAS: Možete li da izdvojite neke događaje koji su ostavili najveći utisak na Vas do sada? 

POPOVIĆ: Mnogo i-mejlova primamo dnevno, gde ljudi na neki način govore da im je to pomoglo u teškom trenutku u njihovom životu. To je nešto što mi je drago. U svemu bih možda izdvojio događaje sa ovogodišnjeg Sajma knjiga, kada sam potpisivao knjige. Došao je veliki broj ljudi, dece  pogotovo, koja su mi prilazila. Bilo je više slučajeva da su mi deca govorila da su planirala samoubistvo, ali da su odgledavši neki video, na neki način se i restartovala. Kada vam dođe mlada devojčica i kaže: "Oče, ja sam planirala da se ubijem, odgledala sam video i odustala sam", to je najvažniji deo i sam smisao ove cele priče, da spasite dušu i telo nekog čoveka. U jednom danu imao sam tri, četiri takva svedočanstva. Devojčice koje su lepe, zdrave, pametne, njihovi roditelji pojma nisu imali da su iščupane sa provalije samoubistva. Možda im čak i brane da gledaju taj duhovni sadržaj.

GLAS: Šta je potrebno uraditi da se kao društvo vratimo na pravi put?

POPOVIĆ: Jedini način da opstanemo kao društvo i da se odupremo svetskoj globalizaciji, odnosno onome što dolazi kod nas je da se vratimo veri. Bez vere nema ljubavi i morala. Zašto ja danas ne bih uzeo mito koje mi se daje, dobar automobil, sve samo da potpišem nešto ili da budem na funkciji. Koji je razlog da ja to ne odbijem? Jedini razlog može biti Bog, jer znajući da ću izaći pred njega i da njemu nije drago, to neću raditi. Tako da je to jedini način da se iščupamo iz svih situacija,  političkih, dnevnih i svih mogućih. Dakle, vratimo se Bogu.

GLAS: Brak i porodica su česta tema Vaših obraćanja. Kako u ovim izazovnim vremenima sačuvati porodicu?

POPOVIĆ: To je trening kao i sve drugo. Prvo ja moram da treniram sebe, da mislim o drugima, a ne o sebi. Ili bar da volim druge kao samoga sebe. Ako sam centar mog života samo ja, uvek ćemo biti u konfliktu. Pa čak i ako sam mojoj ženi centar samo ja, bićemo u konfliktu. Prvom prilikom, kada ona bude skrenula malo pažnje na svoje potrebe, bićemo u konfliktu. Znači, ja moram da se brinem o svojoj supruzi, a ona da se brine o meni kao suprugu. Neprekidno moramo da razmišljamo šta je to što bi ono drugo učinilo srećnijim. Pravi hrišćanin promišlja o svojima. Dakle, moramo da razmišljamo o onom drugom, partneru, majci, baki, bratu, prijateljima, kumovima. Treba da se čujemo redovno sa njima, molimo za njih i tako isto oni treba da rade za nas.

GLAS: Borba za prava žena je natovarila veliki broj obaveza na njihova leđa. Koliko je krivica muškaraca u tome?

POPOVIĆ: Tu mi dolazimo do toga da svako ima neka svoja prava. Tu smo i napravili probleme: pravo žena, pravo muškaraca, pravo deteta, pravo kučeta, veverice i tako dalje. Jedino pravo koje priznajem je ljubav.  Bog će sve gledati iz ljubavi. Konačna instanca je Bog. Jer izlazimo pred njega, to šta će reći sud, šta će reći sad neko udruženje, da li ja ispunjavam svoje obaveze ili ne, to me ne interesuje. To na kraju krajeva može da se prevari, postoje advokati,  rupe u zakonu, ja ću odraditi svoj posao kao suprug, da to otaljam. Znate koliko ljudi danas ima dvostruki život. Ja nisam mogao da verujem sve dok ljudi nisu došli i kazali da muž, recimo, ima dve porodice, dve žene, ima decu s jednom i drugom, ova u jednom gradu, druga u drugom, te da čak i znaju jedni za druge. Nema tu nikako prava, tu nema ljubavi, taj brak nije validan, to nije brak. To ne znam ni kako bih nazvao. Tako da jedino pravo jeste da žena voli svog čoveka i da se žrtvuje za njega i da muž gleda svoju ženu kao sebe samoga i da se brine i stara o njoj. To je jedina prava definicija braka i prava. Imaš pravo da budeš voljen i da voliš sve.

GLAS: Koliko su mladi u današnje vrijeme okrenuti crkvi? Kako ih privući da u što većem broju posjećuju crkve?

POPOVIĆ: Moramo dati primer omladini da oni znaju da mi idemo tim stopama. Na to ih motivišem i uz pomoć sportista, glumaca, pevača, jer su oni veoma popularni kod mladih. To su uzori omladini. Recimo, Novak Đoković i Nikola Jokić koji su svetski prvaci, pri tome poste, pričeste se, idu u crkvu. Znači, možeš da budeš i top jedan na planeti Zemlji, da budeš uzor, a pri tome i veran. Takvi su i Ivan Bosiljčić, Aleksandra Radović, Sergej Ćetković, sve su to moji dobri prijatelji, združili smo se, i svi su oni vernici. Svi su oni verujući ljudi, a veoma uspešni na svom polju karijere. Tako da mi ne moramo da se odričemo Boga ako želimo da budemo, ne znam, u nekoj slavi, u nekom svetu biznisa.

GLAS: Koja je Vaša poruka građanima pred predstojeće vaskršnje praznike?

POPOVIĆ: Praznik treba da dočekaju u krugu porodice, da vide da li su srećni jedni sa drugima, da osveže ljubav, brak. Prevashodno brak, jer je on važan. Dobar brak će uzgajati dobru decu. Loš brak ne može.  To će samo deca, ako ispadnu dobra sama od sebe, ona neće biti nagrada svojih roditelja, nego sopstvenih zalaganja. To je teško za dete. Tako da je potrebno da učinimo da brak bude dobar jer će deca odrasti i otići. Znači, brak ne smije nikada da se prebaci na decu, da su smisao braka deca. Oni su u našem braku dok ne stvore svoje. A moj brak ostaje i mora biti još bolji. Znači, promišljanje jednih o drugima, to je ono na šta nas Gospod zove. I zato dolazi do radosti Hristovo Vaskrsenje. Na ljude apelujem da poste, da se vole, da se grle, da odlože malo te telefone, to je veliko zlo ovoga vremena sa kojim ne možemo izaći na kraj. Nemamo sposobnosti, to je možda negde i glavni inicijator  što sam krenuo u sve ovo. Shvatio sam da je to nezaustavljivo i da bar, ako će deca gledati stalno ili ljudi u taj telefon, najbolje je da im damo nešto pametno da gledaju. U suštini sam protivnik toga, ali to ne možemo zaustaviti. Ostavite bar za praznike telefone, idite prvo u crkvu, pričestite se, načinite radost drugima. Hristos vaskrse!

Biografija

Sveštenik Predrag Popović rođen je 23. decembra 1983. godine u Slavonskom Brodu. Početkom devedesetih seli se sa porodicom u Vrnjačku Banju, gdje stiče osnovno obrazovanje. U Kraljevu završava elektrotehničku školu, a nakon toga Bogoslovski fakultet u Beogradu, gdje je diplomirao na predmetu pastirska psihologija, kod vladike Porfirija, na temu "Samoljublje u duhovnom i duševnom životu". U čin đakona episkop požarevačko-braničevski Ignatije rukopolaže ga oktobra 2011, a u čin jereja jula naredne godine. Uzrastajući u Bogu, učio je iz brojnih iskušenja koja mu je život donosio, a bogomdan govornički dar sve nadahnutije koristi za propovijedanje jevanđeljske istine, u namjeri da probudi i pobudi u ljudima vjeru i ljubav ka Gospodu.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.