Još odjekuje Perin čekić

ŠAMAC - Svakog dana u centru sela Brvnik kod Šamca odjekuje čekić o nakovanj, na kojem se oblikuje gvožđe, klepaju lemeši za plugove i motokultivatore, oštre motike, ašovi, sjekire...

Sva ta lupa dolazi iz kovačnice Pere Antića (84), jednog od dvojice kovača u ovom dijelu Posavine. Iako u poznim godinama, starina se ne da.

- Ne dam da se ovaj zanat ugasi. Dok budem mogao i imao snage, čuće se lupa čekića u užarenom gvožđu - kazuje Pero Antić.  

Ovaj vrsni kovač danas još opslužuje samo ratare, odnosno njihove alatke. Ima Pero puno posla u sezoni poljoprivrednih radova, jer pored sela šamačke opštine, njemu dolaze mušterije i iz Domaljevca i Oštre Luke, kao i mnogo udaljenijih sela. Snage i volje za rad ima, a i zdravlje ga dobro služi.

- Nemam nasljednika u kovačnici. Nažalost, ni djecu nisam imao, a sinovci nisu prihvatili moj poziv da me naslijede. Nudio sam im dobre uslove da budu kovači, ali nisu pristali. Nažalost, kad i ja prestanem da radim, a i moj jedini kolega iz susjednog sela, koji je takođe u poznim godinama, ovaj dio Posavine ostaće bez kovača - priča starina Pero, ne prekidajući da udara teškim čekićem po gvožđu.

Antić se kovačkim poslom bavi punih 70 godina. Na zanat je krenuo 1939. godine i od tada se druži sa nakovnjem i ostalim kovačkim alatkama. Punih 40 godina je uplaćivao penzijsko-invalidsko osiguranje i dobio je zasluženu penziju.

- Istina, ona nije bogzna kakva, 360 maraka, ali dodatnim radom zaradi se još poneka marka. Posavina je nekad bila puna kovača i svi su imali pune ruke posla. Samo u Brvniku bilo je nekada pet kovača, a u većim selima i mnogo više. Svi stari kovači su pomrli, a za sobom nisu ostavili nasljednike. Zato meni dolaze mušterije iz većeg broja posavskih sela, iz nekoliko posavskih opština. I sve ih mogu poslužiti jer ti poslovi nisu obimni - kazuje Pero.

Industrijska prerada metala potisnula je kovački zanat. Ni u školi se taj zanat ne izučava, a mladi ljudi ne žele da se obrazuju iz ove oblasti. Zato kovački zanat izumire i za koju godinu ostaće samo sjećanja na njega.

Akordi                                                                                                   

- Poslije 70 godina danas lupom čekića i nakovnja komponujem pjesme. Moji akordi odjekuju cijelim selom. Kada užarim gvožđe i kada ga okalim, posao završavaju čekić i nakovanj. Nekada je vazduh izlazio iz mješine da raspiri vatru, kada kovač stoji na jednoj nozi, a drugom podiže i spušta polugu. Danas to lako rade ventilatori, mnogo brže i efikasnije. Kovač mora poznavati dušu metala - kazuje Pero Antić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.