Umjetnost ili ru­glo dijeli tanka nit

Umje­tnost ili ru­glo - mišljenja gra­đa­na su po­di­jeljena kad su gra­fi­ti u pi­tanju.

Banjalu­ča­ni ne spo­re ova­kav na­čin izra­ža­vanja sta­vo­va i po­ru­ka mla­dih, ali je pro­blem, ka­žu, što su na­tpi­si čes­to uvredljivi, ne­uku­sni i vul­gar­ni i što ni­ču ta­mo gdje im ni­je mjes­to, na fa­sa­da­ma.

- Mo­že se vi­dje­ti na de­se­ti­ne smi­je­šnih i ro­go­ba­tnih gra­fi­ta u gra­du. Mi­slim da bi auto­ri ova­kvih po­ru­ka tre­ba­lo prvo da ra­zmi­sle o to­me ka­ko da pre­ne­su svoj stav. U sva­kom na­selju, na pri­mjer, mo­že­mo da vi­di­mo sim­bol “le­ši­na­ra”, ko­ji šalje po­ru­ku da je naš grad, grad strvi­na. Sma­tram da bi tre­ba­lo da iza­be­ru dru­gi lje­pši za­šti­tni znak - re­kao je Banjalu­ča­nin Mi­ro­slav Vu­čić.

Njego­va su­gra­đan­ka Mi­li­ja­na Ve­sić sma­tra da ispi­si­vanje gra­fi­ta tre­ba oš­tri­je kažnjava­ti, jer se oni obi­čno na­la­ze na zi­do­vi­ma zgra­da, ku­ća, na klu­pa­ma, u par­ko­vi­ma…

- Ne­mam ni­šta pro­tiv ispoljavanja na­vi­ja­čkih stras­ti, ali to­me je mjes­to u spor­tskoj dvo­ra­ni, a ne na zi­do­vi­ma zgra­da i ne­kih in­sti­tu­ci­ja - re­kla je Va­si­će­va i do­da­la da bi na­dle­žni tre­ba­lo da obe­zbi­je­de po­vrši­ne gdje mla­di mo­gu da izno­se svo­je po­ru­ke.

Pre­ma odlu­ci o ko­mu­nal­nom re­du, za­branjeno je crtanje i ispi­si­vanje gra­fi­ta po fa­sa­da­ma po­slo­vnih, stam­be­nih i dru­gih obje­ka­ta.

- Ka­zne se kre­ću od 100 do 1.000 ma­ra­ka za fi­zi­čka li­ca i od 500 do 7.000 ma­ra­ka za pra­vna li­ca. Gra­fi­ti, bez ob­zi­ra na sa­držaj, tre­ti­ra­ju se is­to, ta­ko da ne­ma evi­den­ci­je ko­ji gra­fi­ti se naj­češ­će ispi­su­ju, a ko­ji kažnjava­ju - re­kao je šef po­slo­va Ko­mu­nal­ne po­li­ci­je Zo­ran Janjuš.

Pre­ma ri­je­či­ma so­ci­olo­ga Iva­na Ši­ja­ko­vi­ća, gra­fi­ti su vrsta kul­tur­nog i du­ho­vnog izra­za ko­je pre­te­žno ispoljava­ju mla­đe ge­ne­ra­ci­je.

- To je je­dna vrsta sub­kul­tu­re. Mla­di sli­ka­ju­ći že­le da po­nu­de vi­zu­el­nu i li­ko­vnu al­ter­na­ti­vu na ne­kom pros­to­ru, ko­ji za njih pred­stavlja neo­ple­menjen cilj. On ih pros­to iza­zi­va da ispi­su­ju gra­fi­te - re­kao je Ši­ja­ko­vić.

Do­dao je da pos­to­je i one gru­pe ko­je že­le da upu­te ne­ka­kvu po­ru­ku ko­ja mo­že bi­ti ge­ne­ra­cij­ska, ljuba­vna, ali i po­li­ti­čka. Ta­kvim na­tpi­som autor gra­fi­ta že­li da se su­prot­sta­vi ne­koj dru­goj po­li­ti­čkoj gru­pi.

- Mi­slim da su gra­fi­ti za­os­tav­šti­na pro­šlog vre­me­na. To je kul­tu­ra ko­ja je bi­la aktu­el­na pri­je vi­še od 20 go­di­na, ka­da je bi­la za­nimljiva. U ovo vri­je­me ona dje­lu­je ana­hro­no, jer se ono što ljudi že­le da izra­ze gra­fi­ti­ma to da­nas ra­di pu­tem druš­tve­ne mre­že. Sma­tram da u da­našnjim gra­fi­ti­ma ne­ma vi­še ni kul­tur­ne, a ni du­ho­vne ener­gi­je, te da pos­ta­ju na ne­ki na­čin vrsta bljuta­vih oti­sa­ka zas­tar­je­le kul­tu­re - is­ta­kao je Ši­ja­ko­vić.

On sma­tra da su auto­ri gra­fi­ta po­ma­lo za­lu­ta­li i da ne mo­gu da na­đu svoj izraz na dru­gim pros­to­ri­ma, po­se­bno u me­di­ji­ma.

Fe­no­men gra­fi­ti

O gra­fi­ti­ma se po­činje go­vo­ri­ti kao o ozbiljnom fe­no­me­nu se­dam­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka, ka­da su se po­ja­vi­li u gra­do­vi­ma Ame­ri­ke. Bi­li su us­mje­re­ni pre­ma za­šti­ti ljud­skih i gra­đan­skih pra­va. Ka­sni­je se vi­še us­mje­ra­va­ju na so­ci­jal­ne i po­li­ti­čke te­me. Pro­cvat do­življava­ju sa hip-hop kul­tu­rom mla­dih. Da­nas u Njujor­ku pos­to­ji i je­di­ni mu­zej gra­fi­ta u svi­je­tu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.