Živomir Joković: Kritika zaboravlja na lutkarske predstave

Dečije publike danas ima mnogo i kada su u pitanju predstave za malu decu, krize uopšte nema. Samo treba imati dobre naslove, odabrati poznate bajke, pa deca će sigurno dolaziti u pozorište. Mora se voditi računa šta i kako treba ponuditi deci kao pozorišnoj publici.

Rekao je ovo u intervjuu za "Glas Srpske" osnivač Pozorišta lutaka "Pinokio" iz Zemuna reditelj Živomir Joković. On sa uspjehom decenijama postavlja lutkarske predstave za djecu i odrasle na scenama širom Srbije, ali i regiona. Godinama režira u Dječijem pozorištu Republike Srpske u Banjaluci.

* GLAS: U kojoj mjeri se trend lutkarskih predstava za odrasle razlikuje u svijetu i kod nas?

JOKOVIĆ: Lutkarske predstave za odrasle ne rade se mnogo u našem okruženju. Domaća publika nema naviku da dolazi na te predstave, jer nije upoznata sa lutkarskim koliko sa dramskim pozorištem. U praksi je mnogo puta potvrđeno da je lutkarstvo u jednom podređenom položaju u odnosu na druge scenske vidove izražavanja. To je evidentno, tako je i u mnogim drugim zemljama gde je lutkarstvo razvijenije. Bez obzira na to da li je reč o dobroj lutkarskoj predstavi, značajnoj i gledljivoj, koja ima sve kvalitete, vrlo često nećete neke kritike, pozitivne ili negativne, naći u dnevnoj štampi. Međutim, o svakoj predstavi koja se odigra u dramskom pozorištu, pa čak i da je loša, neko će napisati bar dva stupca. Takva praksa dovoljno govori o nekim stvarima, što sam iskusio i na ličnom primeru.

* GLAS: Kakva je situacija kada je riječ o publici koja dolazi na večernje predstave sa lutkama?

JOKOVIĆ: Godinama sam bio direktor Pozorišta lutaka "Pinokio" i nisam mogao na svoje predstave da dovedem ljude koji normalno idu u dramsko pozorište i pišu o njemu. Naravno, bilo je časnih izuzetaka koji su dolazili i na lutkarske predstave i pisali o njima, tako da je ipak ostalo nešto zabeleženo. Postojale su predstave koje su gledali i odrasli kao što je "Smrt Majke Jugovića", "Priča o konju", "Kralj Vukašin". Reč je o predstavama dramskog sadržaja koje su za ozbiljnu publiku. Postoje i one lutkarske predstave koje su zanimljive i za decu i za odrasle.      

* GLAS: Koliko lutke olakšavaju ili otežavaju posao reditelju?

JOKOVIĆ: Mnogo zavisi i od toga kakav je sadržaj predstave. Proveo sam mnogo godina i u dramskom pozorištu, pa mogu da kažem da je puno puta teže napraviti lutkarsku predstavu nego dramsku. U dramskoj predstavi glumac sve nosi sa sobom, i oči i lice i mimiku, a u lutkarskom pozorištu ništa mu ne vredi ako to ne prenese na mrtvu materiju, lutku. Pošto lutka nema mimiku ni govor glumcu preostaje da publiku uveri da sve to što čuje, govori ta lutka. To je uvek dupli posao. U dramskom pozorištu možemo gledati monolog koji traje i deset minuta, jer dobar glumac drži pažnju publike. Lutka ne može da iznese monolog, pa su dramska dela za lutkarsko pozorište specifična. Uglavnom, to su dijalozi bez dugačkih replika. 

Znanje i sposobnost

* GLAS: Postoji li dovoljno reditelja koji žele da se bave lutkarstvom?

JOKOVIĆ: Lutkarske predstave zahtevaju mnogo više i znanja i sposobnosti. Moramo da priznamo da u prošlosti nismo imali veliki izbor takvih ljudi koji bi to nama mogli da stvore. Ali čak ni u najrazvijenijim zemljama večernje predstave nisu mnogo posećene i nisu predstave koje će ostati dugo na repertoaru.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.