Volja daje snagu

BAČKA PALANKA - Čudotvorka Dejana Bačko, kako ju je nazvao dječiji pjesnik Tode Nikoletić, već nekoliko godina slika lijevom nogom, jer je rođena bez obje ruke. Ali sa velikim srcem. Dejana Bačko je trinaestogodišnjakinja puna vedrine, tople energije koja oplemenjuje, osjećajnosti koja nadahnjuje i snage koja obavezuje. Izložba njenih slika biće otvorena u nedjelju u Muzičkom paviljonu, u parku "Petar Kočić", kada će zainteresovani moći i kupiti nekolicinu njenih slika.

Majka joj je često čitalao slijepom narodnom pjevaču Filipu Višnjiću koji je vidio bez očiju i koji je pjevanjem sačuvao veliko narodno epsko blago. To ju je kasnije motivisalo da počne da crta

- Dobro pamtim da sam u petoj godini nacrtala prvi crtež. Bilo je teško, ali i zanimljivo. Sećam se da je to bio puž. Kada se seda prisetim tog puža, shvatam da sve u životu treba raditi polako i strpljivo. Taj puž još u meni živi i ima svoju kuću gde zajedno stanujemo - počinje svoju priču Dejana.

Vrlo je važno, dodala je, znati da čovek prvo mora imati volju. A volja dolazi iznutra. Iz srca. Iz duše.

- Ako čovek nema volju, ne pomažu mu, onda, ni dve ruke. Ni četiri noge. Ni šestoro očiju. Volja daje snagu. A snaga ponos - priča Dejana Bačko.

Njen ponos je, kaže, probudila mama Sandra onog dana kada ju je povela u školu i kada je osjetila stid zbog pogleda njenih vršnjaka i svog hendikepa.

- Ali, samo dve-tri majčinske reči su mi dale snagu. Te reči mi i danas odzvanjaju u ušima! Gore glavu! Hodaj ponosno i pravo. Imaš nešto što druga deca nemaju, govorila je tada moja majka. Mislim da je to izvor moje snage i ponosa - kaže Dejana.

Ima slikara, dodaje Dejana, koji slikaju očima. Ima slikara koji slikaju bojom, a ima i slikara koji preslikavaju.

- Ja slikam srcem. Ja slikam ono što mogu dodirnuti dušom. Slikam svojim dahom. Slikam svojom čežnjom sve ono što ne mogu dotaći. A znam da je živo - veselo govori Dejana, dodajući da je talenat Božija mjera i da ga ne može imati svako.

- Talenat se brusi kroz gene roditelja i predaka. Ali, uvek dolazi odnekud iz vasione. Ja sam srećna što sam nagrađena. Mislim da sam talenat povukla na oca Damira i mog dobrog dedu. I oni mi daju snagu da se izborim za svoje parče neba - rekla je Dejana Bačko.

O Dejani su već mnogi pisali. Njene slike su putovale širom svijeta, proslavljajući, na taj način, njen duh i vedri optimizam koji je pobijedio predrasude i bolest.

- Slika je moj misionar. Ona je magnet koji me privlači, tako da putujem na velike festivale. Gostovanja me motivišu da slikam još više. Izlagala sam u Ljubljani, Zagrebu, Budimpešti, Novom Sadu, Istočnom Sarajevu, Crvenki. Reč o meni su držali Vojislav Vujanović, Blagoje Baković, Nedeljko Popadić, Jovan Adamov, Tode Nikoletić i mnogi drugi.

Želja joj je skromna. Dejana želi da svi vide njene slike. Da njena umjetnička ostvarenja obiđu sve galerije. Da njima da nadu svima onima koji ne mogu da hodaju. Onima koji ne mogu da gledaju, pričaju. I, naravno - onima koji shvataju šta je smisao življenja.

 Uzori i učitelji                                                                            

- Dobro je imati uzore. Ali i dobre učitelje. Što se tiče uzora, tu su Mone, Mane, Da Vinči, Popović, Veličković. A učitelji sa kojima vežbam su akademski slikari Zlatko Tešan, Igor Cvejanović, Viktor Zupko, a odnedavno i slikar Josip Kler - kazala je Dejana Bačko. 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.