Vladimir Pištalo: Sezonski čitaoci daju šansu knjizi

Nisam znao da se prvi tiraž knjige "Tesla, portret među maskama" gotovo rasprodao, dok mi to nije rekao moj izdavač Nenad Šaponja.

Naravno da mi je drago zbog toga, ali pretpostavljam da je to rezultat toga što postoje "sezonski čitaoci" koji se odluče da pročitaju knjigu koja je dobila nagradu, što je veoma dobro, ako knjiga može da opravda to poverenje. To je šansa koja je data knjizi, ako knjiga onda te ljude može na neki način da zamađija, da učini da se zaljube u nju. To je onda pravi spoj.

Ovo je za "Glas Srpske" rekao književnik Vladimir Pištalo, koji je nagrađen NIN-ovom nagradom kritike za roman "Tesla, portret među maskama". Pišalo će ovu knjigu, koju je izdala zrenjaninska "Agora", promovisati u petak u banjolučkom Banskom dvoru Kulturnom centru.

* GLAS: Šta Vas je privuklo Tesli da odlučite da napišete knjigu o njemu?

PIŠTALO: Ima toliko ljudi kod nas i napolju koji su fascinirani Teslom. Kod naših ljudi moglo bi se reći da postoji jedna vrsta nacionalne ili kulturne identifikacije s Teslom kao simbolom. Ali, imate mnogo ljudi u Americi koji nemaju taj element, već se radi o goloj fascinaciji njegovom ličnošću. Postoji nešto, ja to ne nastojim definisati, a to je "Teslina magija", jer magija ne bi bila magija kada bi se definisala; nije to zagonetka da se može svesti na odgonetku. Ali, očigledno postoji nešto što se zove "Teslina magija". Ja sam to vrlo dobro osećao i mislim da je to bilo ono što je bilo ključno.

* GLAS: Koja je bila osnovna ideja kojom ste se rukovodili radeći na ovom romanu?

PIŠTALO: Nastojao sam da vidim Teslu iznutra, koliko je to uopšte moguće, idući u tome toliko daleko koliko je moja intuicija mogla da me vodi. Poezija Teslinog života bila mi je važnija od samog zapleta, a takođe sam želio da osvetlim vreme ovde i tamo. Često sam govorio da knjige pisane o Tesli ovde nisu prikazivale na najbolji način prilike u Americi u to vreme, a da su knjige koje su pisali Amerikanci vrlo loše obrađivale prvi deo njegovog života, njegovu mladost, sredinu iz koje je potekao, način razmišljanja ljudi u toj sredini, njihovo ponašanje. Budući da sam imao iskustvo življenja i ovde i u Americi, nastojao sam da ispričam jednu konkretnu priču u kojoj mi je bilo važno da svaki lik bude psihološki osvetljen, svaki čovek sa kojim je Tesla dolazio u kontakt i da niko ne ostane silueta isečena od kartona, kao što se dešavalo u nekim ranijim obradama njegove biografije.

* GLAS: Nedavno ste rekli da se svijet manje promijenio od Platona do Teslinog rođenja, nego od njegovog rođenja do njegove smrti. Koliko je bilo teško ili lako (s obzirom na to da ste istoričar) rekonstruisati tu epohu u kojoj se vrijeme "ubrzalo"?

PIŠTALO: U pravu ste. To je bio jedan od zadataka koji nisam pomenuo kada ste postavili prethodno pitanje. Govorio sam o poetskom i psihološkom osvetljavanju, ali postoji i istorijska dimenzija. U Lici se u vreme kada se Tesla rodio mogla čuti homerska struna, to jest način na koji su se pevale epske pesme koji se nije promenio od Homera do tog vremena. Znači, imate jednu kuću u kojoj odjekuju ti homerski epovi i to je njegov početak, to je Tesla kao dečak. A dve godine posle njegove smrti eksplodira atomska bomba, a u međuvremenu su izmišljeni film, sijalica, telefon, avion, rendgenski zraci, radio, gramofon, automobil, sve što čini moderni svet. Naravno, to je džinovska promena i ta promena se nije zbivala samo u jednoj zemlji, što bi na neki način bilo lakše, budući da je Tesla živeo i na današnjem prostoru Austrije, u Mađarskoj, Francuskoj i kasnije u različitim delovima Amerike i vraćao se. I tu ogromnu promenu je zaista trebalo obraditi i dokumentovati. Čarls Simić mi je rekao da smatra da nikad ne bih napisao ovu knjigu da nisam živeo u Americi i da nisam imao znanja o promenama epohe, a koja sam upotpunio činjenicama potrebnim za pisanje ovog romana. Tako da je to bio značajan i ne uvek lak posao i neki ljudi koji poznaju Ameriku su mi rekli da sam to dobro uradio i to bi bio kompliment koji bi mi nešto značio.

* GLAS: Koliko su Teslina samoća i otuđenost uticali na njegovu mistifikaciju i koliko je ta teritorija (ne)zahvalna za jednog pisca?

PIŠTALO: Samoća je vrlo zahvalna za pisca: čovek suočen sa samim sobom, čovek kao ostrvo; to ima jednu egzistencijalnu komponentu. Ljudi verovatno jesu sami kada se rađaju i kada napuštaju ovaj svet, jer su to poslovi koje niko ne može da uradi za njih. Ali, to jeste jedna teritorija koju su mnogi pisci na različite načine obrađivali. To nije najveselija tema, to je tužna tema, ali veoma bogat rudnik za pisca. A što se tiče njegove otuđenosti i mistifikacije, znate, on je bio zaista neobičan lik, tako da bi mistifikacije u određenom smislu bilo i ovako i onako. Tesla je bio individualista i za to je platio cenu kada je odbio partnerstvo sa Vestinghausom. "Vestinghaus" je i dan-danas ogromna firma. Biti parter u toj firmi znači imati čitav prestiž i energiju firme iza sebe, kao i institucionalno pamćenje firme. Tesla je to odbio i u "Vestinghausu" je uvek postojalo to nasleđe zle volje prema Tesli, koju su inženjeri ljubomorni na njega promovisali. Znači, zbog toga što nije ostao u institucijama, to zvanično pamćenje američke nauke je negativno mistifikovalo njegov doprinos, predstavljajući ga kao mistika, sanjara i manje zaslužnog za objektivni razvoj nauke nego što je bio. Mislim da je on platio tu cenu odbijanjem da bude deo institucija.

* GLAS: Da li je Teslin poraz, zapravo, poraz čovječanstva?

PIŠTALO: To je interesantno pitanje. Ne mislim da je Tesla poražen čovek. Šta znači biti poražen uopšte!? Ima jedna izreka koja kaže: "Postignuće bez uspeha može biti dobar život, a da uspeh bez postignuća nije život uopšte." Tesla je imao ne samo jedno, nego mnogo postignuća koja su još živa, to su njegova otkrića. Postoje i mnogi ljudi koji ga duboko poštuju i vole. Ne mislim da je to samo po sebi poraz. Verujem da ste mislili na poraz njegovog sistema bežičnog prenosa energije, koja bi se prenosila kroz samu zemlju bez prljanja čovekove okoline. A u ovo vreme kada govorimo o globalnom otopljenju, o neprijatnim istinama, uništenju čovekove sredine, to su upravo goruća pitanja. Ako njegovo upozorenje ne bi bilo uzeto ozbiljno, onda bi to bio poraz čovečanstva.

Banja Luka

Uvek kada pomislim na Banju Luku setim se šta je ona značila za Branka Ćopića. A pošto je meni Ćopić jedan od najdražih pisaca iz detinjstva, onda ta asocijacija ima jedno veliko značenje kod mene. Nisam davno bio u Banjoj Luci; bila je moja rođaka i govorila mi je o promenama i kako se grad po njenom mišljenju prolepšao i sredio. Drago mi je što ću u petak imati priliku da se sretnem i popričam sa čitaocima iz Banje Luke - kazao je Vladimir Pištalo.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.