Vladimir Đurđević: Pišonja i Žuga na pozorišnoj sceni

Možete da se ne složite sa ljudima oko sporta, muzike, filma, ili pozorišta, ali morate se složiti recimo sa Andrićem koji kaže: "Dođu tako vremena kada pamet zašuti, budala progovori, a fukara se obogati."

E, to se desilo devedesete, a Pišonja i Žuga to ne kontaju, kao i ja što nisam kontao tada, tih godina, kada sam bio tinejdžer kao i oni.

Rekao je ovo u intervjuu za "Glas Srpske" dramski pisac Vladimir Đurđević, autor predstave "Balada o Pišonji i Žugi" koja će postati dio repertoara "Ateljea 212".

- Motiv za pisanje ovog teksta je bio, pre svega, da na sceni ožive likovi, koji su već toliko godina živi u mojoj mašti. Možda su me pomalo i opsedali, pa sam osetio potrebu da ih izbacim na scenu i podelim taj svoj doživljaj sa rediteljem, glumcima i na kraju krajeva sa publikom. Kao i svaki čovek koji se bavi pisanjem, imao sam potrebu da dam neko svoje viđenje trenutka koji je bitno uticao na naše sudbine. Mislim da ljudi bliskog sistema vrednosti istim očima gledaju na svet, a sistem vrednosti koji je blizak mome prepoznao sam u humoru Nadrealista, kao i u tekstovima "Zabranjenog pušenja", koje se baš te daleke devedesete raspalo. Ja se ne bih prihvatio dramatizacije ove priče da nije tako - kaže Đurđević.

* GLAS: Vaša predstava "Balada o Pišonji i Žugi", koju ste stvarali inspirisani pjesmama "Zabranjenog pušenja", kao muzičko-scenski projekat biće premijerno izvedena 7. marta na sceni "Ateljea 212". Da li povratak ovoj grupi označava i vraćanje jednom prošlom vremenu na koje danas mnogi nostalgično gledaju?

ĐURĐEVIĆ: Nostalgija je razumljiva, jer su te osamdesete godine bile bolje nego devedesete, i sve godine posle devedesetih, ali nažalost, nema povratka nazad. Ima samo osvrta na to vreme, ali sa dvadeset godina distance, što nam može pomoći da shvatimo šta nam se zaista dogodilo... mada, sve i da shvatimo, neće nam to mnogo pomoći da ne napravimo slične ili iste greške i u budućnosti. Takvi smo ljudi, bistri pojedinačno, glupi kolektivno.

* GLAS: Sa kakvim ćete Vi naočarama pogledati u period u kome je nastala pjesma "Balada o Pišonji i Žugi", ružičastim ili tamnim?

ĐURĐEVIĆ: "Balada o Pišonji i Žugi" izašla je 1987, a "Pišonja i Žuga u paklu droge" 1989. Tada sam bio klinac, ali hajde da vidimo šta se još dogodilo u te tri godine? Dogodio se "Dom za vešanje" Emira Kusturice, "Lepota poroka" Živka Nikolića, drugi i treći album "Partibrejkersa", Zvezda Realu na Marakani dala četiri komada, ja dobio "komodor 64", vokmen, originalne "adidas" patike (made in DžU) i jeo "kinder ladu" svaki dan. Mislim da se iz ovoga može izvući prilično nedvosmislen odgovor na vaše pitanje.

* GLAS: Koliko se kao pisac osjećate odgovornim da na svjetlo dana iznesete probleme o kojima se gotovo ne priča, a muče većinu ljudi oko nas? Da li je pozorište idealno mjesto da se takvi problemi objelodane?

ĐURĐEVIĆ: Nema tu velike odgovornosti, jer pozorište ne menja društvene okolnosti. Ono postavlja pitanja, utiče na pojedinca, ali društvena odgovornost autora je precenjena, možda zato što autori sami osećaju neku vrstu odgovornosti za ono što rade. Lepo bi bilo kada bi političari imali gram savesti, poštenja i odgovornosti prema svom poslu, kao što ga imaju autori. Pozorište jeste idealno mesto za pričanje priča o pojavama o kojima se ćuti, na teme koje su tabu, samo što je kao medij nejako. Uspešnu predstavu, koja godinama puni sale, pogleda do sto hiljada ljudi. "Grand paradu", kao promociju neukusa, ili nekog nepristojnog voditelja talk shonj programa, takođe kao promociju neukusa, vidi više od milion ljudi za veče.

Premijera

* GLAS: Šta očekuje publiku koja namjerava da dođe na premijeru ili neku od repriza predstave "Balada o Pišonji i Žugi"?

ĐURĐEVIĆ: Rano je o tome govoriti, jer mnogo kockica treba da se složi da bi izašla dobra predstava, ali ja sam optimista, jer verujem u ekipu koja radi na tome.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.