Svetozar Cvetković: Ne pozivam ljude na moje predstave

Mesto srpske kinematografije je u slučaju ili u slučajnosti. Nikako u konceptu, nikako u organizaciji. Sve što se desi važno i značajno pitanje je lične akcije i autorstva, tako da to mesto za sebe izbore jedino autori sami, a nikako nacionalna kinematografija.

Rekao je ovo u intervjuu za "Glas Srpske" beogradski glumac Svetozar Cvetković, kome je povjerena uloga glavnog lika u predstavi "Elijahova stolica", premijerno izvedenoj u subotu u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.

* GLAS: Koliko Vam je bio inspirativan lik Riharda Rihtera u predstavi "Elijahova stolica"?

CVETKOVIĆ: Mislim da je svaki rad inspirativan ako vas dovoljno provocira da se pozabavite sobom i svojim osećanjima, te odnosom prema savremenom svetu i trenutku u kome živite. Kako se radilo o jednom romanu koji na scenu dolazi sa već potvrđenom međunarodnom reputacijom utoliko je i odgovornost veća, a sam lik Riharda Rihtera sa svim događajima koje doživljava za svog boravka u ratnom Sarajevu je jedinstven i samim tim i u tragačkom delu vrlo zanimljiv i nepredvidiv.

* GLAS: Šta biste naveli kao preporuku za ovu predstavu kada biste nekoga pozvali da je pogleda?

CVETKOVIĆ: Uh, ja obično ne pozivam ljude da gledaju moje predstave, mislim - ako ih zanima doći će, tako da se teško odlučujem da Vam tačno odgovorim. Ali recimo da se dvoumim između jedinstvenosti priče i virtuoznosti glumaca Đuze Stojiljkovića, Renate Ulmanski te mlade Maje Izetbegović kao i decentnosti i originalnosti Borisa Liješevića kao reditelja. Ne smem da zaboravim ni Jelenu Trkulja i Baneta Jevtića.

* GLAS: Kakva su iskustva sa snimanja kratkog filma Stefana Arsenijevića, koji u rađen u septembru?

CVETKOVIĆ: Iskustvo je jako lepo, ja obožavam senzibilitet Mire Furlan i pogoduje mi da radim sa njom u istom kadru, u atmosferi Carigrada i hrabrosti reditelja da gotovo igramo u dokumentarnim autentičnim uslovima snima svoj deo omnibusa. Stefan je izvanredan mladi čovek i reditelj sa velikom ali u ispoljavanju diskretnom ambicijom i kao takve shvatam i njegove filmove.

* GLAS: Da li se spremate za nove uloge?

CVETKOVIĆ: Biće, ima se šta raditi na sebi. Zapravo već sam uradio nešto što će se na zimu pojaviti, verujem, u domaćim i svetskim bioskopima, film Miše Radivojevića "Kako su me ukrali Nemci". To je izvrstan film.

* GLAS: Postoji li neka uloga za koju biste mogli reći da je bila prekretnica u Vašoj karijeri?

CVETKOVIĆ: Ne znam za ulogu, ali recimo za pozorište generalno, sredinom osamdesetih bila je to predstava Nenada Prokića "Metastabilni Graal" koju je režirao Paolo Mageli u "Ateljeu 212". To je mnogima, pa i meni preokrenulo shvatanje pozorišta i otvorilo mogućnost da poverujemo u svoje snove i njihovu realizaciju.

Pozorišni život

* GLAS: Kako ocjenjujete stanje kada je u pitanju pozorišni život u Srbiji?

CVETKOVIĆ: Ne znam mnogo o pozorišnom životu u Srbiji, znam više o beogradskom, koji je jako aktivan i sa strane pozorišne publike, atraktivan. Otkako sam prestao da radim kao direktor "Ateljea 212" trudim se da ne ocenjujem nego da budem objektivni posmatrač gde treba posmatrati, a učesnik gde mogu učestvovati.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.