Svetozar Cvetković: Dobrota u ljudima čuva svet za budućnost

Retko se danas prave filmovi o nečemu što je tako imaginarno, a tako konkretno kao što je dobrota. Film "Kako su me ukrali Nemci" govori o dobroti koja pored svega opstaje u dušama i srcima pojedinih ljudi. Bez obzira na razloge zbog kojih se pojavljuje i na zlo koje opstruiše, bez obzira na ratove, ljude i interese, dobrota u pojedinim ljudima sačuvava svet za budućnost i pred njom sva oružja bivaju položena.

Rekao je ovo u intervjuu za "Glas Srpske" beogradski glumac Svetozar Cvetković, nosilac glavne uloge u novom filmu Miše Radivojevića, "Kako su me ukrali Nemci".

- Novo ostvarenje Miše Radivojevića je jedan lep film, velikog srca i duše, plemenitih ambicija i poruke. To je film o prošlosti koja upozorava na budućnost, o ljudskoj sudbini, ali i o načinu kako da najveće razlike prebrodimo putem dobrote. Zato volim taj film - kaže Cvetković.

* GLAS: Šta Vas je najviše inspirisalo dok ste gradili lik u novom filmu i koliko ste ga lično doživjeli?

CVETKOVIĆ: Miša Radivojević i ja smo ove godine napunili punoletstvo našeg poznanstva i zajedničkog rada. Njegove filmove nisam gledao kao neke usputne priče iz života sa kojim bi se neko od gledalaca identifikovao, već kao stavove u životu koje bi trebalo pratiti i koje sam ja razumevao i iz svog ličnog poznanstva sa samim autorom. Tako da je stepen identifikacije mogao da bude trostruk. Ono što radim u ovom poslu je vezano za iscrpljivanje, odnosno za crpljenje tuđeg iskustva ili svog sličnog iskustva. U ovom slučaju su se ta iskustva prožimala između onoga što je rediteljevo, Mišino iskustvo, zatim iskustvo ljudi koje srećem svakodnevno i opšte društvene situacije u okruženju i mog ličnog stava u odnosu na sve što nam se dešavalo proteklih godina.

* GLAS: U kojoj mjeri glavni junak ima sličnosti sa Vama?

CVETKOVIĆ: Ne znam ko je glavni junak u ovom filmu. Glavni junak je neko ko je majka tog deteta iz filma, glavni junak je i nemački oficir, a glavni junak može da bude i taj ostareli dečak koga tumačim u ovom filmu. On bi se u velikoj meri mogao identifikovati sa nečim što ja autor Miša Radivojević. U kojoj meri se to identifikuje sa mnom i prožima kroz moje biće, to je vrlo diskutabilno. On je jedan krajnje nesimpatičan lik, koji u dobroj meri remeti glavnu radnju filma, komentariše svoj život, ne trpi svoju okolinu, neprijatan, ne voli decu, ne nosi ništa lepo sa sobom. Ali nosi lepo sećanje na svoje detinjstvo i na jednog čoveka koji ga je voleo kao niko i na vreme koje je bilo užasno za ceo svet, a za njega je bilo najlepše.

* GLAS: Zaigraćete i u novoj predstavi Dejana Mijača, Čehovljevom "Višnjiku", gdje Vam je pripala uloga Gajeva. Koliko su Vam Čehovljeve drame bliske i volite li da igrate u takvoj vrsti komada?

CVETKOVIĆ: Čehov je uvek ispit, iz početka. Da ne bi zvučalo toliko trivijalno, mislim da je to ipak nešto što je literatura naših života, odnosno literatura svakoga ko bi želeo da se bavi dramskom književnošću, bilo da je u pitanju pisana reč ili reč koju treba izgovoriti na sceni. Volim Čehovljeve rečenice i misli, kao i neke predstave koje sam gledao, a koje su rađene po njegovim dramama. Igrao sam njegove likove, ali ne previše. Tumačio sam lik Ivanova. Jedanput na televiziji, kada sam bio odveć mlad, čak i za tog mladića koji u svojim tridesetim godinama za sebe govori da je starac. A pre deset godina u Gradu teatru Budva, sa kojim sada, u koprodukciji sa Jugoslovenskim dramskim pozorištem, radimo i Čehovljev "Višnjik". Neka moja razmišljanja i osećanje identifikujem sa Čehovljevim rečenicama, a one zahtevaju od glumca da dosta kopa po sebi. Dejan Mijač je neko od koga sam mnogo naučio, time što sam igrao u predstavama koje je on režirao, ali i gledao njegove predstave dok sam studirao i bio sam oduševljen. Međutim, radeći "Višnjik" imam i osećanje velikog napora da otkrijem nešto što nije tako lako otkriti u nečemu što se zove savremena dramaturgija, a što je opet napisano tako savremeno. Danas biste zastali kada biste videli takvog pisca i zanemeli od čuđenja kako je moguće da je tako moderan, a takav je bio Čehov u svoje vreme.

* GLAS: Pošto je premijera zakazana za 17. jul, da li poslije toga idete na odmor ili započinjete neki novi projekat?

CVETKOVIĆ: Premijera ća biti na Svetom Stefanu, a posle toga igramo do 21. jula, a 22. smo na festivalu na Paliću, gde je u konkurenciji film "Kako su me ukrali Nemci". Sa istim filmom smo 23. jula u Motovunu, gde sam osetio najbolju atmosferu od svih festivala na kojima sam bio. Poslije toga idemo u Kotor, igramo predstavu "Na ljetovanju", a 3. avgusta smo na Brionima sa predstavom "Trst" Ateljea 212. Kasnije slede domaći festivali, tako da su celo leto festivali na kojima ili izvodimo predstave ili su projekcije filma "Kako su me ukrali Nemci". Početkom septembra započinje nova sezona, kada ću na Bitefu igrati u "Elijahovoj stolici", a početkom oktobra je u Beogradu premijera "Višnjika", kao i domaća distribucija filma "Kako su me ukrali Nemci". Uglavnom, nije dosadno.

Autentičan jezik

* GLAS: Koji filmovi iz 2011. godine su Vam se posebno dopali?

CVETKOVIĆ: Imaju dva fantastična filma koja bih svakome preporučio. Oba su već mnogo eksponirana u javnosti, a ipak ih mnogo ljudi nije videlo. Dobijali su nagrade i značajni su zbog autentičnog filmskog jezika. Potpuno novi profil gledanja na filmsku umetnost i scenaristički, a i u rediteljskom pogledu je srpski film "Tilva Roš" Nikole Ležaića. Kada je u pitanju svetska kinematografija, to je danski film "U boljem svetu", koji je nagrađen "Oskarom".

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.