Predstava "Srpskoj omladini, Dimitrije Tucović" na 70. Sterijinom pozorju

Šestog dana Sterijinog pozorja, u zvaničnoj konkurenciji, odigrana je predstava "Srpskoj omladini, Dimitrije Tucović". Niti je bilo Dimitrija Tucovića, niti predstave. Gledali smo jedan pozorišni pamflet i to kao autorski projekat Zlatka Pakovića.

Autor koji dosledno sprovodi svoju poetiku i pristup pozorištu koji je neka vrsta pobune na sve na šta se čovek može pobuniti. Naravno da je to legitiman čin, pogotovo ako neko hoće to da igra i posle neko da gleda. Još je A. V. Šlegel u svom drugom predavanju o dramskoj umetnosti i književnosti naveo da je zadatak dramskog pesnika da deluje na okupljenu gomilu, da treba da pobudi njenu pažnju i da izazove njeno saučestvovanje. 

Dakle, poput narodnog tribuna koji svojim delovanjem želi da pridobije što više sledbenika. Sve to bi trebalo da bude u jednoj drami koja je suvisla, zatvorena i sama sebi dovoljna celina. 

Paković ne sledi ništa slično, upotrebljava ime mladog i buntovnog socijaliste Dimitrija Tucovića i obračunava se sa političkom današnjicom. Način na koji se to radi jedva da je pozorišan. Glumci su konstantno okrenuti ka publici, njima se direktno obraćaju i traže potvrdu izrečenog. Sve je parola ili politička fraza koju slušamo svakodnevno od političara, bez obzira na to kojoj opciji pripadaju. Peva se brehtovski, šalju poruke, i zloupotrebljava publika. 

Posebno se to odnosi na čin odavanja pošte stradalom mladiću, koji ima religiozni okvir, i koji kada prestane pretvara se u politički dril, a publika svojim stajanjem sa zapaljenim svećama kao sve to podržava. Nema niko pravo na zloupotrebu publike. Tu su i jasne aluzije na tragediju u Ribnikaru, kao ilustracija, a ne kao tragedija i problem. Da, tu je i zastava Srbije, ali bez boja, siva je, nema dušu... poručuje autor. 
Naravno da nijedan sloj društva nije pošteđen, posebno sveštenstvo Srpske pravoslavne crkve. 

Po ko zna koji put trn u oku je duhovni stub srpskog naroda, kojeg čine ljudi, tako da kakvi su oni, takva će biti i vera. Političko pozorište je legitimni podžanr u teatarskoj umetnosti. 

Ali ono traži ozbiljno promišljanje, jasnu i zaokruženu dramsku priču, sa problemom ili više njih, koji će sve anomalije društva postaviti pred nas i naterati na razmišljanje izvan nas samih. To bi bio ozbiljan pristup. Pamflet je uvek bio i ostao to što jeste.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.