Predrag Velinović: Film Nigde brižljivo pripremamo

Započeo sam snimanje novog filma pod radnim nazivom "Nigde", koji spremam već više od četiri godine. To je priča u formi bitno drugačija od onoga što sam do sada radio, sa malom dozom eksperimenta, sa malo kadrova, koja se dešava samo u novogodišnjim noćima, tokom perioda od desetak godina.

Rekao je ovo u intervjuu za "Glas Srpske" reditelj Predrag Velinović, koji potpisuje režiju filma "Motel Nana", višestruko nagrađenog na festivalu u Sopotu.  

- Novi film priča o tome kako nepovoljne društvene okolnosti, na koje ne možemo da utičemo, mogu vrlo mnogo da utiču na naše živote. I na našu budućnost. Struktura koja je vrlo fragmentarna, i u kojoj će, nadam se, publici ponešto ostati nejasno - kaže Velinović.

On dodaje da za razliku od "Motela Nana", gdje su žurili da što prije završe snimanje, ovdje to neće biti slučaj.

- Film "Nigde" nastavljamo da snimamo tokom oktobra i novembra, i završavamo, a njegov plasman ćemo sporije i brižljivije pripremati, i potpuno obrnuto, prvo ćemo pokušati sa međunarodnim, pa tek onda sa domaćim festivalima. Nećemo žuriti - najavio je Velinović.

* GLAS: Na festivalu u Sopotu film "Motel Nana" dobio je sedam nagrada. Šta se pokazalo kao recept za dobar film?

VELINOVIĆ: Da, zaista je broj tih nagrada bio iznenađenje. Vrlo retko, verovatno se na prste jedne ruke mogu izbrojati slučajevi da jedan film na festivalu pokupi baš svih sedam zvaničnih i nezvaničnih nagrada. Ali, to se desilo tu i nije pravilo da se mora ponoviti. Znači, nisam siguran da znam recept, niti sam siguran da recept za dobar film uopšte postoji. Da ga ima, verovatno bi ga svi koji se bave filmom nabavili i pravili bi dobre filmove. Šta god se pod tim pojmom dobar film podrazumevalo. Mogu samo da nagađam da su kritika, publika i žiri na tom festivalu prepoznali autorsku iskrenost, pozitivan i human stav prema temi koju obrađujemo, da su verovali u istinitost života naših junaka na filmskom platnu. Da ih je dirnula emocija narušenih i ponovo uspostavljenih međuljudskih odnosa, i da su se u toj ne baš lakoj priči puno smejali i na kraju dobro zabavljali.

* GLAS: "Motel Nana" je film koji je ujedinio banjalučku i beogradsku ekipu. Hoće li saradnja biti nastavljena u nekom novom filmu?

* VELINOVIĆ: Saradnja na tom projektu bila je veliko i dragoceno iskustvo za obe ekipe, i za oba područja. Kao što to biva u koprodukcijama, učili smo jedni od drugih, i stvarali poznanstva i prijateljstva koja imaju smisla samo ako se nastave. Koliko je meni poznato, ta komunikacija je vrlo živa. U Srbiji postoji fond za manjinske koprodukcije, i siguran sam da će svaki kvalitetan projekat koji dolazi iz banjalučke sredine dobiti sredstva na tom konkursu, kao što se već dogodilo. Za sebe lično ne znam, ali postoje mlađi ljudi iz obe ekipe koji će tu saradnju sigurno negovati i nastaviti.

* GLAS: Gdje je mjesto srpskog filma u odnosu na kinematografiju drugih evropskih zemalja?

VELINOVIĆ: Mesto srpskog filma je u tim i rame uz rame sa tim kinematografijama. Mislim da srpski film opstaje zbog izuzetne autorske upornosti i potrebe da se filmovi, uprkos svemu, snimaju. I da je to važno, vrlo važno, za kulturu i duševno zdravlje jedne zemlje. Mogla bi u toj podršci država da bude znatno izdašnija, i morala bi. Da se promeni birokratska struktura upravljanja srpskom kinematografijom, da autori, a ne novinari u upravnim odborima, imaju odlučujuću reč, da se izbore za više sredstava, da se ona troše transparentno, jasno i javno, racionalno. Da nekako, svi zajedno, i autori i menadžeri i novinari i birokrate, rade skupa i za opštu korist, što kod nas gotovo nikada nije slučaj. A da smo u toj evropskoj kinematografiji, svedoči i prisustvo našeg filma na svim značajnijim svetskim smotrama, u glavnim ili pratećim programima. Postoji zamerka da nas već niz godina nema u glavnom programu tri najveća evropska i svetska festivala, ali postoje i bogatije zemlje, sa dužom filmskom tradicijom, kojima se to isto dešava. To me podseća i na priču da smo svi nezadovoljni kada odemo na svetsko prvenstvo, recimo, u fudbalu, zato što ga nismo osvojili. Nismo zadovoljni samom činjenicom što smo se, kao mala zemlja, sa toliko stanovnika koliko imamo, tamo plasirali. Tako je i sa filmom.

* GLAS: Da li imamo previše filmskih festivala i je li postojanje svih njih opravdano?

VELINOVIĆ: Ne mislim da ih je previše, čak mislim da ih je nedovoljno. U Srbiji nemate jedinstven festival, kao što je u Hrvatskoj Pula, koji će vrednovati i procenjivati celokupnu godišnju nacionalnu kinematografiju, i dodeljivati nagrade u svim kategorijama. I gde će biti stvar prestiža i inspiracije pojaviti se. Recimo, u Srbiji ne postoji festival na kojem se dodeljuju nagrade za kameru, ili za montažu, ili za muziku. Neko je valjda odlučio da su to kategorije nebitne za film, i da ih ne treba podsticati. Zato filmovi i autori žele da prvo promovišu film napolju, u inostranstvu, pa tek onda, sa eventualnim uspesima, ili bez njih, dođu pred domaću publiku. Domaći festivali, Novi Sad, na kome je potpuno besmisleno da međunarodni žiri ocenjuje domaći film; Sopot, koji je beogradski festival; Vrnjačka Banja, koja procenjuje samo scenario; Niš, koji procenjuje samo glumački uspeh; Palić ne računam, pošto koncept tog festivala mnogima, pa ni meni, nije potpuno jasan; imaju još jednu važnu misiju. S obzirom na to da smo uspeli da ugasimo gotovo sve bioskope u unutrašnjosti, publici pojedinih regiona omogućuju da uživaju u čarima gledanja filma, a pojedincima da prvi put upoznaju pravo značenje reči bioskop. I projekcije su prepune.

Akademija umjetnosti

* GLAS: Predajete na akademijama u Banjaluci i Beogradu. Koliko mladi ljudi koji izlaze sa akademije obećavaju? 

VELINOVIĆ: Profesor sam i u Beogradu i u Banjaluci i naravno da obećavaju. Uostalom, i film "32. decembar" mladog Saše Hajdukovića na neki način je diplomski film. Pravi ulazak u profesionalni svet, sa nadom da će takvih ulazaka biti više, a da će oni koji se ostvare, kao što je Saša, imati mogućnost da i dalje rade. Ali društvo i državne institucije moraju tome da daju odlučujuću podršku. Džaba talenat, želja za radom, vrednoća, ako vi nemate gde da radite i da taj svoj talenat potvrdite, ili stavite na probu. Svi ti mladi, zanimljivi, dragoceni ljudi, brzo će se razočarati, ako ne dobiju pravu priliku. A imati mladog, nezadovoljnog, obrazovanog, željnog rada čoveka, najveća je nesreća.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.