Povratak riječima ispod tavanice

BANjALUKA - Majsko veče sa Goranom Petrovićem, koje je održano u četvrtak uveče na Filološkom fakultetu u Banjaluci, okupilo je brojne ljubitelje književnosti i djela ovog uglednog pisca.

Među Petrovićevim djelima su "Atlas opisan nebom", "Opsada crkve Svetog spasa", "Sitničarnica kod srećne ruke", "Ispod tavanice koje se ljuspa"...

U duhovitom dijalogu sa čitaocima Petrović je stvorio odličnu atmosferu, a o njegovom djelu govorili su profesori sa Filološkog fakulteta Ranko Popović i Saša Šmulja, kao i asistent Andreja Marić. Petrović je o sebi govorio u trećem licu.

- Reč je o čoveku koji se oseća srećnim dok piše. Postoji mala razlika između sreće i zadovoljstva, zadovoljstvo je kada neko lepo besedi, dođe mnogo publike na književno veče ili kada stigne nagrada. Pokušavam da vratim poverenje u reč koliko je to moguće - rekao je Petrović.

On je ispričao da ga već mjesecima zaokuplja jedna slika koju je sam vidio u Beču.

- Već dugo sam hteo da posetim bečku Galeriju "Albertina", ali pošto su je dugo renovirali nikako nisam uspevao. Krajem jeseni prošle godine ta želja mi se ispunila, a tada su bile postavljene dve velike gostujuće izložbe. Jedna je bila posvećena Mikelanđelu, a druga Pikasu. Bila je velika gužva i čekalo se i po sat vremena na ulazak u galeriju. Od samog početka sam shvatio da je nešto neobično, a to je bila činjenica da ljudi zapravo nisu stajali pored Pikasovih slika, a čak i ako bi stajali to bi trajalo najviše 20 sekundi - pričao je Petrović.

Ljudi su se, dodao je Petrović, sjatili oko televizijskih ekrana na kojima su se vrtjeli kratki filmovi o Mikelanđelu i Pikasu.

- Mnogi od njih su prvi put imali priliku da vide ta čuvena dela, ali su oni želeli da vide kratke filmove. Zato vas pozivam da se ne okupljate oko televizora, jer reč je još uvek veoma važna. Rečju iskazujemo da nekoga volimo i iskazujemo ko smo - zaključio je Petrović.

Ranko Popović je naglasio da je Goran Petrović ispunio jedan od dugo neispunjenih ideala srpskog romana.

- Petrović je dotakao srpsko srednjovjekovlje na način koji je daleko iznad onog klasičnog pristupa koji smo do tada imali. Dugo smo se do tada pitali zašto je tako teško riječima i jezikom autentično dotaći to vrijeme, a onda srećom krajem 20. vijeka 1997. pojavila se "Opsada crkve Svetog spasa", stvari su bile jasne same po sebi - ističe Popović.

Prema njegovim riječima, velika je pravda bila u tome što je roman "Opsada crkve Svetog spasa" napisao jedan Kraljevčanin i što ga je napisao u Kraljevu, jer roman je prije svega o kraljevskoj lavri, o manastiru Žiči.

- Taj čudesni svijet do tada neotkriven, gotovo filigranski precizan, odjednom je poetski uzletio pred čitalačkim očima i postao paradoksalno stvarniji od svih onih istoriografskih studija koje su pisane o toj temi - objasnio je Popović.

Tragikomedija

- Uvek mi je drago da se sretnem sa čitaocima. Civilizacijski gledano mi smo ispod tavanice koja se ljuspa i to možemo da gledamo i u ekološkom smislu, zbog crne rupe. Pokušao sam da napišem knjigu koja govori o svemu što nam se dešava na tragikomičan način, knjigu koja nema odliku onoga što možemo da nazovemo preciznošću - kaže Goran Petrović.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.