Petar Božović - Amaterizam detinjstvo pozorišta i glume

Kada govorimo o amaterizmu sećam se literature i knjige "Detinjstvo, dečaštvo, mladost" Lava Tolstoja. Pozorišni amaterizam osećam kao tu knjigu. To jeste detinjstvo pozorišta i glume.

Rekao je to u intervjuu "Glasu Srpske" Petar Božović, jedan od rijetkih glumaca sa ovih prostora koji je ostao dosljedan sebi i svom poimanju svijeta, ali i umjetnosti.

Iako je u posljednje vrijeme bio poprilično opterećen zdravstvenim problemima, rado se odazvao pozivu da dođe u Trebinje na Festival festivala u okviru koga je odigrao predstavu "Ćeraćemo se još", po stihovima Matije Bećkovića.

* GLAS: Kako su izgledali Vaši počeci u pozorištu?

BOŽOVIĆ: Sećajući se u Kolašinu, kada je bio otvoren Dom kulture, i prvih predstava, moj prvi susret sa pozorištem je bio posle škole oko podneva. Izađe jedan čovek i poče da viče "Šta je, šta me gledate"! Počeo je da objašnjava stvari u smislu sve što je nekad bilo više ne važi. Ja sam se prepao. Mislio sam da se meni obraća. Kad sam prevazišao taj strah shvatio sam da je to naš veliki glumac Rade Marković u ulozi Nikoletine Bursaća. Gluma je moć da kažete svakome u lice ono što mislite. To je ostavilo veliki trag na mene. Naša škola je iduće godine radila predstavu "Kameno srce". Na tu predstavu nije došla jedna vila, jer joj roditelji nisu dozvolili. Bilo je isuviše kasno, a ja sam pešačio dugo do kuće. Kad sam dolazio kući nisam otvarao kapiju nego sam je "preletio". Ujutro me je probudio krik. Rodbina me je videla sa maskom, jer nisam imao vremena od uzbuđenja da je skinem, a oni se isprepadali da mi se nije šta dogodilo. Eto, to su moji susreti sa amaterizmom.

* GLAS: Konstantno se borite protiv globalizacije?

BOŽOVIĆ: Nadam se da nisam jedini koji je na ovim prostorima protiv svega i svačega. Mislim da je u stvari prisutna savremena varvarizacija. Od onih starih Varvara ostale su iskopine pa smo mogli da rekonstruišemo ponešto, a posle ovih modernih Varvara neće ostati ništa. Ako uzmem Podgoricu kao jedan svež primer modernizacije, pitam se: "Ako je to napredak, šta je onda nazadak?". Uostalom, varvarstvo u Crnoj Gori ima svoju istoriju, tako da to nije ništa novo. Setimo se kako su vlasti u Crnoj Gori same sebi odrezale glavu, tj. vrh Lovćena. Kad ne zna šta radi, onda mu je lako da tako nešto radi.

* GLAS: Koliko je sve to uticalo na glumu i na filmove?

BOŽOVIĆ: Kada govorimo o kulturnom, privrednom i duhovnom bombardovanju, tu svakako spadaju i pozorište i film. Bilo je što je bilo u bivšoj Jugoslaviji. Oni koji su nas nekada sastavili, pa rastavili, evo ponovo nas sastavljaju kao pazl igračke. Drugi pokreću konce. Ali neko dostojanstvo mora da postoji, neki minimum obraza. Mene najviše bole, ne gospoda koja su prodavala, preprodavala i bogatila se na račun drugih, nego vrsta duhovnog profiterstva kojoj su se mnogi pisci, reditelji, ali i neki glumci priklanjali. Taj trend pljuvanja, jer što se više pljuješ, time si im draži, a oni ne nagrađuju iz posebnih fondova. Ti duhovni profiteri meni liče na najveće izdajnike i krivce. Da ne spominjemo novinare.

* GLAS: Vidite li u nekom mladom glumcu svog nasljednika?

BOŽOVIĆ: Pitati glumca za takve stvari je dosta osetljivo. Mi smo svi narcisoidni i to je dio naše profesije. Jer ko bi to radio da nije narcisoidan. Jedan glumac je dugo godina igrao jednog mladića i kada su mu u njegovoj 56. godini izdaleka predložili da je red da ga neko zameni i prepusti mu mesto, on je sa radošću to primio. Rekao je: "Pa da. To je moja želja. Ja bih, ali kome". Tako da ja ne bih govorio o tome. Nažalost, naši mladi glumci su prisiljeni da rade sve i svašta. Kod nas su se nekad radile ozbiljne serije, ozbiljni filmovi. Žalosno je što serije i filmovi liče jedni na druge. Čak se ni kostim ne menja.

Identitet

* GLAS: Kako sačuvati identitet?

BOŽOVIĆ: Ako budemo čuvali sopstveni jezik, pismo, religiju, one najobičnije božije stvari, porodicu i ono što ide uz nju možemo mnogo toga sačuvati. Bombardovanje NATO-a našoj zemlji nije ništa spram bombardovanja "koka-kolom" i "mekdonaldsom" i ostalim grickalicama i mentalnim igrama koji decu i roditelje odvlače od osnovnog odnosa roditelj - dete, učenik - učitelj... Tu se ide u nasilnu demokratizaciju odnosa, kao da pre toga nije postojalo ništa drugo. Eto, oni će nam preko nevladinih organizacija pokazati kako da volimo svoju decu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.