Pa­ja Pa­tak ut­kan u vri­je­me

BANjA LU­KA - Još uvek ni­sam po­čeo da se obra­ču­na­vam sa Vol­tom Di­zni­jem i uop­šte sa bi­lo ko­jim ide­olo­gom, iz pros­tog ra­zlo­ga što još uvek ra­dim u gra­ni­ca­ma se­ćanja. Da­kle, po­na­šam se kao ne­ko ko u je­dnom mo­men­tu ima dos­tu­pne sve in­for­ma­ci­je. Taj moj ru­dnik oda­kle va­dim svo­je ide­je je za­robljen u ne­kom her­me­ti­čnom se­ćanju ko­je ni­je pre­šlo odre­đe­nu gra­ni­cu.

Ovo je za "Glas Srpske" re­kao vi­zu­el­ni umje­tnik iz Beo­gra­da Vla­di­mir Pe­rić, ko­ji se pred­sta­vio banjolu­čkoj pu­bli­ci sa tri ra­da na ko­le­kti­vnoj izlo­žbi sa­vre­me­nih srpskih umje­tni­ka "Ra­zot­kri­vanje" u Mu­ze­ju sa­vre­me­ne umje­tnos­ti Re­pu­bli­ke Srpske. Kus­tos­kinja Ale­ksan­dra Es­te­la Bje­li­ca-Mla­de­no­vić za ovu izlo­žbu, ko­ja je pri­je Banje Lu­ke bi­la pos­tavljena u Sent Etje­nu i Skoplju, iza­bra­la je Pe­ri­će­ve ra­do­ve "Isje­čak", "2D glo­bus" i in­sta­la­ci­ju "Pa­ja Pa­tak".

- "Pa­ja Pa­tak" je igra­čka ko­ja je 1964. go­di­ne proi­zve­de­na u Tvor­ni­ci igra­ča­ka "Bi­ser­ka" Za­greb, po li­cen­ci "Vol­ta Di­zni­ja". To­kom de­set go­di­na po buvljim pi­ja­ca­ma sam sa­kupljao  te igra­čke, ta­ko da sam uspe­vao je­dnu igra­čku ne­deljno da ulo­vim. To je rad ko­ji ni­je sa­mo vi­zu­el­ni, već ima i je­dnu   ut­ka­nu kom­po­nen­tu vre­me­na - re­kao je Pe­rić.

"Pa­ju Pat­ka" su vi­dje­li i Beo­gra­đa­ni to­kom mar­ta, ka­da je Pe­rić imao izlo­žbu pod na­zi­vom "Uni­ka­tni ti­raž" u beo­grad­skom Do­mu kul­tu­re "Stu­den­tski grad". Na njoj je ovaj umje­tnik pred­sta­vio dio svog du­go­ro­čnog pro­je­kta "Mu­zej de­tinjstva", ko­jim je že­lio na se­bi svoj­stven na­čin da sa­ču­va sje­ćanje na dje­tinjstvo svo­je ge­ne­ra­ci­je.

- Ra­di se o ko­le­kci­ji go­ble­na ko­je sam na­la­zio to­kom pet-šest go­di­na. Sa­kupljao sam go­ble­ne ne­po­zna­tih auto­ra, ali ja­ko po­zna­tih ju­na­ka crta­nih fil­mo­va. Ni­je sa­mo "Volt Di­zni" zas­tupljen. Tu su i "Ha­na i Bar­be­ra", "Vor­ne­rov" Pe­ra De­tlić, kao i Ka­li­me­ro. Ugla­vnom, po­zna­ti li­ko­vi ne­po­zna­tih auto­ra. Reč je o odba­če­nim go­ble­ni­ma, pro­na­đe­nim u kon­tej­ne­ri­ma. Ro­mi su ko­pa­li po kon­tej­ne­ri­ma i to do­no­si­li na buvljak - ka­zao je Pe­rić.

On je za­po­čeo pro­je­kat "Mu­zej de­tinjstva" 2006. go­di­ne sa ide­jom da tra­je do 2016. go­di­ne.   

- Re­šio sam da in­spi­ra­ci­ju po­tra­žim u vre­me­nu mo­je ge­ne­ra­ci­je. Da­kle, sve ono što pre­po­zna­jem kao ne­što što smo kao de­ca vo­le­li, sa­kupljali, što smo je­li; zna­či am­ba­la­ža od ra­znih slat­ki­ša, za­tim ka­si­ce, škol­ski pri­bor, stri­po­vi, sa­mo­lepljive sli­či­ce, škol­ska li­te­ra­tu­ra, igra­čke. Ra­zni re­kvi­zi­ti tog pe­ri­oda, ko­ji či­ne taj fi­kti­vni mu­zej dje­tinjstva, pos­ta­će 2016. go­di­ne, ako bu­de ra­zu­me­vanja kod grad­skih vlas­ti Beo­gra­da, re­alan mu­zej de­tinjstva - na­gla­sio je Pe­rić.

"Zar nam je sa­da bolje?"

- Imao sam le­po de­tinjstvo; ne mo­gu da se po­ža­lim, bez ob­zi­ra na to što smo se kao za­du­ži­li. Sa­da se ni­smo za­du­ži­li, ali smo za­to sve pro­da­li, po­ubi­ja­li se; ni­ko ni sa kim ne­ma do­bre odno­se. Zar nam je sa­da bolje? Ne­što ne ve­ru­jem - ka­zao je Pe­rić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.