Nikola Ležaić: Kusturica glumi sebe u novoj komediji

Slanje poruka filmovima je malo retro. Više verujem u to da film može da prenese neko osećanje, neku atmosferu koja može nekoga da ispuni.

Rekao je ovo u intervjuu za "Glas Srpske" mladi reditelj Nikola Ležaić, čiji je debitantski film "Tilva Roš" osvojio "Srce Sarajeva" na ovogodišnjem "Sarajevo film festivalu", kao i pohvale na eminentnim regionalnim i evropskim filmskim festivalima.

- Iskreno, retko kad ukapiram poruku filma, pesme ili knjige, to mi nekako promiče kao bitno, ali zato jako dobro pamtim osećaj koji mi je neki film, pesma ili knjiga proizveo - dodao je Ležaić.

* GLAS: Scenario za film nastao je na ne baš standardan način. Možete li nam reći nešto više o samoj ideji i nastanku scenarija?

LEŽAIĆ: Pre četiri godine sam od druga iz Bora dobio DVD sa kućnom verzijom "jackass" filma koji su snimili Stefan Đorđević i Marko Todorović uz manju pomoć svoje skejt ekipe. Oni su u to vreme imali 18 godina i završavali su srednju školu. Film je trajao 60 minuta i bio je mala "energetska bomba". Čim sam ga pogledao, poželeo sam da zajedno sa njima napravim igrani film u kojem bismo radili to isto, samo u nekom dramskom kontekstu. Upoznao sam se sa njima, počeli smo da se družimo i scenario sam pisao paralelno sklapajući delove realnih ali nepovezanih priča u nešto što ima početak i kraj. Tako je film manje-više u stvari kolaž realnih događaja i nešto izmišljotina koje su uvezivale te događaje. To ipak nisu njihovi realni životi, više romansirane verzije života nekih klinaca baziranih na pravim.

* GLAS: U filmu je obrađena tema supkulture. Koja je Vaša poruka ovim filmom?

LEŽAIĆ: Obrađuje se supkultura skejtera, ali ne iz neke želje da se bavim skejterima. Prosto, oni su skejteri i tako je taj element prosto inkorporiran u priču. Meni to prija, jer se filmovi sa Balkana retko bave supkulturama, više se bave nekim opštijim grupama sa kojima se ljudi lakše poistovećuju. Ovo je možda i preintiman film za nekoga i možda se u svemu tome neće prepoznati, ali se nadam da će onima koji se ipak prepoznaju biti bitan.

* GLAS: Vaša ocjena kinematografije u Srbiji i regionu? Koliko mladi ljudi imaju priliku da se bave filmom kod nas?

LEŽAIĆ: Nemam jasnu ocenu situacije. Ljudi se bore da dođu do nekih mizernih sredstava, a onda se bore da sa tim mizernim sredstvima snime nešto. U takvoj situaciji više razmišljaš kako da se spakuješ u budžet koji imaš nego o samom filmu, tako da na kraju niko nije srećan, a gledaoci ponajmanje. Do pre šest, sedam godina u Srbiji se masovno odlazilo u bioskope na domaće filmove, sada ko dosegne granicu od 30.000 gledalaca može da bude zadovoljan. Ljudi su izgubili interesovanje za domaći film. Pored toga, internet je postao mnogo brži, pa sad svi masovno skidaju piratizovane filmove i gledaju ih kod kuće, što je logično.

* GLAS: Šta je to što se priprema u producentskoj kući "Kiselo Dete", čiji ste jedan od osnivača?

LEŽAIĆ: "Kiselo Dete" je osnovano 2008. godine, to smo Mina Đukić, Uroš Tomić i ja. Sve troje smo reditelji, upoznali smo se na fakultetu i odlučili da osnujemo kuću kako bismo jedni drugima producirali filmove. Svo troje se, naravno, bavimo produkcijom svakog filma dok ne krenu pripreme, tada reditelj postaje samo reditelj i prestaje da razmišlja o finansijama. To se pokazalo kao odličan pristup na terenu i nameravamo da nastavimo sa tim i na sledećim projektima - Mina ima projekat pod imenom "Neposlušni", to je road-movie na biciklima, a Uroš paralelno radi na dva projekta - "Poslednji kaskader", komediji o penzionisanom kaskaderu u egzistencijalističkoj krizi i "Pogledaj me Kusturice", bajkovitoj komediji u kojoj se pojavljuje i Kusturica igrajući sebe.

Lokarno

* GLAS: "Tilva Roš" je prikazan i na festivalu u Lokarnu. Kako je publika primila film?

LEŽAIĆ: Lokarno je jedan od pet najvažnijih festivala u Evropi i za nas je velika stvar što smo sa prvim filmom bili deo nečeg tako bitnog. U Lokarnu je bilo pravo bioskopsko iskustvo jer je publika bila sačinjena mahom od ljudi koji ne govore naš jezik, pa mi je bilo jako interesantno da pratim njihove reakcije. A reagovali su odlično, smejali su se stvarima za koje sam mislio da je neophodno znati srpski, izlazili su u trenucima kad treba, negodovali baš kad treba, savršeno.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.