Mirjana Đurđević: Pisci besplatno putuju kroz vrijeme

Za neke ljude jezik je najvažnija nacionalna odrednica, za neke druge, kojima i ja pripadam, to je sredstvo za komunikaciju sa svetom.

Ovo je u intervjuu za "Glas Srpske" rekla beogradska književnica Mirjana Đurđević, koja je dobila nagradu "Meša Selimović" za knjigu "Kaja, Beograd i dobri Amerikanac".

- Ako je moja knjiga uspela da komunicira i van "kruga dvojke", u kojem se njena radnja uglavnom događa, ako je uspela da "prevesla" Drinu, Savu, Moraču, a očigledno jeste, onda mogu samo da budem srećna. Sa što više ljudi se razumem i imam o čemu da razgovaram, bogatija sam. Bar ja tako mislim... - kaže Đurđevićeva.

* GLAS: Šta za Vas znači nagrada "Meša Selimović"?

ĐURĐEVIĆ: Tek tokom književnih susreta "Cum grano salis" u Tuzli shvatila sam da se "zapadno od Beograda" nagrada "Meša Selimović" veoma ozbiljno i odgovorno doživljava kao nekakav prirodni naslednik "predratne" NIN-ove nagrade, budući da za nju konkurišu romani objavljeni na prostorima gde se govori "naš" jezik. I shvatila sam da sam zapravo dobila nešto mnogo značajnije od bilo koje od velikih srpskih književnih nagrada oko kojih se često vode nemilosrdne borbe nedostojne pristojnih ljudi.

* GLAS: Vladislava Gordić-Petković je napisala da ste jedini srpski pisac koji se razračunao sa svojim prošlim životom kroz knjigu "Kaja, Beograd i dobri Amerikanac".

ĐURĐEVIĆ: To je šala, na račun glavne junakinje mog romana, predratne beogradske književnice Mice Đurđević, za koju obično kažem da je moja prethodna inkarnacija. Između ostalog, u ovom romanu sam izmaštala svoj život, kakav bi bio da sam se rodila osamdesetak godina ranije. Prednost pisaca je što uvek mogu besplatno da putuju, ne samo po celom svetu već i kroz vreme.

* GLAS: Koja nit Vas je vukla dok ste pisali ovu knjigu?

ĐURĐEVIĆ: Razne niti, "naštrikana" je od raznobojnih niti. To je priča o predratnom Beogradu, porodici i prijateljstvu, poštovanju drugog i drugačijeg, pa čak i priča o mačkama.

* GLAS: Kako ocjenjujete književnu scenu u Srbiji danas?

ĐURĐEVIĆ: Da ste me to pitali pre par godina, moj odgovor bi bio mnogo mračniji. Međutim, u poslednje vreme javljaju se neki mladi ljudi koji me čine mnogo optimističnijom u pogledu "književne budućnosti". Sačekajmo malo i videćemo…

* GLAS: Da li Vas nagrada posebno raduje jer se u ovoj godini obilježava i 100 godina od rođenja Meše Selimovića?

ĐURĐEVIĆ: Naravno. Utoliko pre sam je i manje očekivala. Rekoh već - ukoliko je u godini jubileja, a on je dvostruki, ovo je i desetogodišnjica nagrade "Meša Selimović", žiri mogao da se opredeli za roman koji se ne bavi našom neposrednom strašnom prošlošću, koji u poetičkom, rekla bih čak i filozofskom smislu, jako slabo korespondira sa onim čije ime nagrada nosi, za mene je to dobar znak da se polako lečimo.

* GLAS: Šta je Vaš sljedeći književni korak i da li nešto novo pišete? 

ĐURĐEVIĆ: Pišem novi roman, očekujem izlazak "Kaje" na engleskom do kraja godine, pomažem oko novih izdanja nekih starih romana… Radim.

Preporuka

- Dok Evropa još uvek ismeva nacizam, Beograd gradi dvije bogomolje: katoličku crkvu Svetog Antuna i budističku pagodu. Potonju za svoje privremene sugrađane Kalmike, poreklom Mongole, koji su sa Belim Rusima pobegli pred Oktobarskom revolucijom. Kalmička devojčica Kaja za to vreme trenira mačevanje, odlazi na jahanje, uči jezike i baca pod noge sve muškarce koje susretne: od kosookih vršnjaka do američkog poslanika u Kraljevini Jugoslaviji. Pa i jednog Nemca - budućeg ratnog zločinca. Jedina koja pokušava da joj stane na put je Mica Đurđević, novelistkinja, agilna članica Društva za ulepšavanje Vračara i učiteljica u beogradskoj Boračkoj školi za mačevanje i boks… - dio je preporuke "Lagune", koja je objavila knjigu "Kaja, Beograd i dobri Amerikanac".

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.