Milovan Danojlić: U Francuskoj mi nedostaje srpski jezik

U Francuskoj mi, pre svega, nedostaje srpski jezik. Tamo jezik držim u sebi, a ovde me okružuje sa svih strana. Na neki način tamo živim potpuno izolovano, ali ovde sam najviše zaokupljen pisanjem. Ponekad mi se čini da živim u Francuskoj kao u hotelu, a ne kao u nekoj zemlji, iako mi je tamo porodica, žena i dvoje dece.

Rekao je ovo u intervjuu za "Glas Srpske" ugledni srpski književnik Milovan Danojlić, dobitnik najznačajnijih književnih nagrada, poput NIN-ove, "Branko Ćopić", "Isidora Sekulić", "Desanka Maksimović", "Zmajeve", kao i godišnje nagrade za životno djelo koju mu je dodijelila Srpska književna zadruga.

Danojlić je juče održao predavanje "Kako sam prevodio Bodlera" na Filološkom fakultetu u Banjaluci.

* GLAS: U kojoj mjeri danas ljudi čitaju, a posebno kvalitetnu književnost?

DANOJLIĆ: Mlađe generacije manje čitaju, nego što smo mi to ranije radili. Književnost je danas razvodnjena, predstavljena putem filma i televizije, u raznim oblicima koji ne zahtevaju neposredno čitanje. Primetio sam da ljudi u Francuskoj više ne čitaju cele knjige, nego odlomke putem interneta. Nema one solidnosti na koju smo mi nekada možda bili i prinuđeni, mada ne svi. S druge strane, mladi su informisaniji, na taj površan način, znaju više imena.

* GLAS: Na koji način se pisci bore sa nedostatkom ozbiljne čitalačke publike i da li su osuđeni da pišu za određeni krug ljudi?

DANOJLIĆ: Tako je na neki način uvek bilo, ali danas je to još više izraženo. Mnogo knjiga se objavljuje, pa se tu teško i snaći. Da nekim slučajem bude objavljen "Rat i mir", ko bi ga prepoznao u toj gomili knjiga i ko bi stigao da pročita taj veliki roman. Nisam siguran da dolazi vreme te pisane književnosti, ali velika masa koja je uključena u čitanje knjiga, novina, propratne literature, nikada ranije nije postojala u istoriji. Proširio se obim čitalaca i znanja, ali na uštrb dubine i solidnosti. Ali oni koji su specijalisti znaju mnogo o književnosti, a to se onda svodi na elitističku kategoriju kulture i čitanja. Televizija je unela veliki nered, pa ima mnogo sveta koji me zaustavlja na ulici, jer me zna sa televizije. Svi znamo nešto o Maksu Planku i Vilijamu Fokneru, ali to ne znači da smo čitali njihova dela.

* GLAS: Veliki dio svog stvaralaštva posvetili ste poeziji. U kakvom položaju se ona danas nalazi?

DANOJLIĆ: Kod nas još uvek postoji romantičarska predstava o pesniku i ima nekog uvažavanja reči, jer smo još epski narod. U svakom mestu imamo nekog pesnika koji ne mora da bude dobar ni veliki, ali ima odjeka, na kafanskom ili nekom drugom nivou. Poezija kod nas nije proterana ni prokleta, dok je u Francuskoj likvidirana. Pesnici su sada tamo kao rani hrišćani, sastaju se tajno i to izgleda dosta tužno.

* GLAS: Godinama živite u Francuskoj, šta Vam se najviše tamo sviđa?

DANOJLIĆ: Već dugo živim u Poatjeu, gradiću na jugozapadu Francuske. Do Pariza retko idem, tamo sam proveo petnaestak godina. Francuska ima veliko bogatstvo, kulturno i materijalno koje je stvarano vekovima. U francuskoj književnosti ništa se naročito ne dešava već pedesetak godina, ali velike kulture imaju taj jak istorijski sloj, tako da mogu da čekaju i lenstvuju, pa opet krenu jednog dana. Trenutno ne vidim ništa veliko da nastaje u francuskoj umetnosti, ali se održava na starim temeljima.

Pisanje

* GLAS: Kada ćemo moći da čitamo neku Vašu novu knjigu?

DANOJLIĆ: Uvek nešto novo radim, pa će nešto i da se pojavi u štampi. Svodim račun. Treba da mi objave u šest tomova prevode poezije. Pojaviće se i proza iz detinjstva i mladosti.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.