Milica Grujičić: Učiteljica Živkica izazov za glumačku igru

Učestvujem u radu na jednoj magistarskoj predstavi studenata Akademije umetnosti, a na poziv reditelja Tomija Janežiča. Zahvalna sam mu od srca što me pitao da li bih htela da im se pridružim, jer je njegov način rada retkost, a opet čini mi se neophodnost za glumački razvoj.

Rekla je ovo u intervjuu za "Glas Srpske" novosadska glumica Milica Grujičić, koju šira publika prepoznaje preko rola u televizijskim serijama Zdravka Šotre.

- Tomi je zaista totalni posvećenik pozorištu, neobična pojava na našoj sceni. Sa njim sam već radila u Ateljeu 212 pre nekoliko godina predstavu "Šuma blista", Milene Marković, koja je bukvalno podelila pozorišnu publiku, a mene to uzbuđuje. Njegove predstave su prava revolucija u današnje vreme, jer se on ne libi da ide direktno u suštinu stvari, ne ulagujući se nikakvim umišljenim veličinama i "standardima". Zanima ga samo istina i putevi do nje, a to jeste poenta.

* GLAS: Televizijska publika Vas je upoznala preko uloga u serijama Zdravke Šotre, "Greh njene majke" i "Nepobedivo srce". Čime su Vas privukle uloge poštarke Zore, odnosno učiteljice Živkice i šta je za Vas najinspirativnije u ovim serijama rađenim po romanima Milice Jakovljević Mir Jam?

GRUJIČIĆ: Kao pozorišnoj glumici koja čezne za filmom, bilo mi je potrebno iskustvo rada pred kamerama, o tome sam znala malo, gotovo ništa. Pre tri godine Zdravko Šotra je organizovao kasting u potrazi za novim licima, tako da sam se i ja našla u toj priči, dobila ulogu Zore i tu se otvara put mog učešća u njegovim dvema serijama. Za "Nepobedivo srce" i ulogu Živkice usledio je direktan poziv, što je za mene bio znak da su reditelj i producenti bili zadovoljni mojim prethodnim radom, tako da sam sa radošću prihvatila ponudu doživljavajući je kao svojevrsnu nagradu. Oba lika su me zaintrigirala svojom snagom, samosvešću i borbom da se dostojanstveno živi u okolnostima koje su im date. Tu je njihova sličnost, a razlike su u temperamentu i osećanju sopstvene ženstvenosti. Dok je Zora pomalo zatvorena i stroga u pogledu garderobe i frizure, klasični tip, samostalna žena, Živkica je rasna, punokrvna, šminka se redovno, nosi šarene haljine i bez opterećenja ističe sopstvenu ženstvenost u nepokolebljivoj veri da će tako privući muškarca za kojeg bi se udala. Radila sam je pomalo po ugledu na moju učiteljicu koju smo svi kao deca obožavali, jer nije bila kao ostale učiteljice i umela je sa decom. Živkica je žena koja obožava svoj posao, zapravo voli decu, voli život i raduje se svakom novom danu.

* GLAS: Jednu od uloga ostvarili ste u predstavi Milene Marković "Brod za lutke", gdje igrate zajedno sa Jasnom Đuričić u čijoj ste klasi diplomirali. Kakva iskustva Vas vežu za ovu predstavu i koliko je ova drama zahtjevna za igranje?

GRUJIČIĆ: "Brod za lutke" je meni omiljena predstava, a i ostalim kolegama. To je jedinstveno i retko iskustvo u pozorištu, retka je ta kolektivna zagrejanost i zaljubljenost. A to se prosto desi kad je pred vama nešto što je napisala Milena Marković. Svaka njena rečenica tj. stih zrači snagom i životom! "Brod za lutke" nas je "provozao" po Balkanu, po Evropi, dobili smo mnoštvo nagrada i priznanja. Još uvek igramo tu predstavu, sala je uvek krcata i to potvrđuje važnost pozorišnog čina, pogotovo u današnja vremena kada nas neko laže da umetnost i kultura nisu neophodni. Tako da ja našu predstavu doživljavam kao "levi kroše, desni kroše, aperkat !!!" svima koji hoće da zatru najplemenitije i neprolazne vrednosti jednog društva, gurajući u prvi plan šoping-prosečnost i ostale bezvredne forme življenja koje ubijaju plemenit duh ljudskosti.

* GLAS: Igrate i u jednoj od priča filmskog omnibusa "Oktobar" koji su radili studenti FDU. Koliko su ovakvi projekti dobri za saradnju i prilika da više ljudi pokaže šta misli o jednoj društvenoj temi, kao što je pitanje 5. oktobra u Srbiji?

GRUJIČIĆ: Studenti profesora Slobodana Šijana su među retkima koji su iskreno, sa ličnim odnosom, odabrali temu revolucije u Srbiji 5. oktobra, ne libeći se da kritikuju posledice te revolucije koja naše društvo nije odvela boljem životu, već večitoj tranziciji i ućutkivanju pojedinaca. Zato je njihovo zajedničko istupanje hrabro i važno. Oni su tim filmom diplomirali. Istrajali su u ideji i pored svih teškoća s kojima se mladi umetnici suočavaju u Srbiji. Danas nije lako početi umetnički rad, dobiti novac za projekat i podršku, eto to su posledice te revolucije. Međutim, njih sedmoro su se izborili, a mi glumci smo bili tu čini mi se najveća podrška, radeći bez ikakvog honorara. Učestvovala sam u segmentu "Diplomiranje" rediteljke Milice Tomović, kojim počinje film i zaista sam ponosna na rezultat. Tu se opet kao i u "Brodu za lutke" desilo srećno zajedništvo, zagrejanost kompletne ekipe. Dva meseca smo imali glumačke probe što je retkost kada su snimanja u pitanju. Upoznala sam fenomenalne ljude, kreativce nepokolebljive! Takva iskustva me drže u ovom poslu.

* GLAS: Na sceni Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, koje je Vaša matična kuća, ostvarili ste brojne uloge. Da li Vam je neka od njih posebno draga i da li možda neku buduću ulogu posebno priželjkujete?

GRUJIČIĆ: Zina u "Ujkinom snu" Dostojevskog, Pelka u "Jucuci" Slobodana Obradovića po motivima pripovetke Jovana Jovanovića Zmaja, Kristina u "Kome verujete" Jelene Đorđević i Timandra u tragediji "Timon Atinjanin" Vilijama Šekspira. I naravno Velika sestra i Marica u "Brodu za lutke" Milene Marković. Kad razmišljam o onome što bih igrala u budućnosti, trudim se da se zaustavim u takvim maštanjima i da suzbijam svoje želje, jer želim da ne znam šta me na profesionalnom planu čeka. Mislim da čovek treba da pazi šta želi i čemu se nada, jer život gotovo uvek obara naše lične postavke, a onom ko to ne razume i egoistično gura svoje želje u prvi plan, desi se da pobrka lončiće na svim životnim poljima i počne da pati što na kraju krajeva ispada komično. Zato jednostavno živim u skladu sa onim što mi je dato, trudeći se da život posmatram široko, šire od okvira profesije koja je takva da često proguta ljude koji se gorde, koji stalno nešto zahtevaju misleći da su nezaobilazni centar.

Popularnost

* GLAS: Koliko Vam je porasla popularnost poslije pojavljivanja u televizijskim serijama i da li se sada dešava da Vas prepoznaju na ulici?

GRUJIČIĆ: Već posle nekoliko godina rada u pozorištu, ljudi su počeli da me prepoznaju i zapitkuju oko glume, kako to, šta to, a posle serija malo učestalije. Uglavnom su to deca koja neopterećeno dobacuju, komšije iz zgrade, prodavačice i razni poznanici za koje ne bih rekla da gledaju domaće serije.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.