Milenko Mihajlović: Internet uništio autorski rad

Danas se umetnošću bavi svako. Uđeš u muški ili ženski toalet, fotografišeš malter ili kreč koji se osipa i od toga se pravi umetničko delo i dobijaju nekakve nagrade po nekakvim salonima. To je tužno.

Rekao je ovo u intervjuu za "Glas Srpske" poznati slikar i karikaturista Milenko Mihajlović, čija je izložba "Nešto s anđelima" postavljena u izložbenom salonu Banskog dvora.

Iza njega je mnoštvo zanimljivih ciklusa sa zanimljivim pričama, od kojih su neki "Beogradski krovovi noću", "Beogradske kafane", "Hilandar", "Hodočašće", "Sopoćani", "Ptice", "Kartoni", "Žrtve", "O reci", "Džez bluz portreti", "Kože" i dr.

- Sada je trend da slika ne postoji, da ne postoji muzika, da ne postoji ništa autentično, sve je plagijat nečega. Ali to je laž, jer knjiga mora da se čita, slika mora da se gleda i muzika mora da se čuje na pravi način - rekao je Mihajlović.

* GLAS: Svaki Vaš ciklus slika ima neku posebnu priču nastanka. Koja je priča ciklusa "Nešto s anđelima"?

MIHAJLOVIĆ: Ciklus slika "Nešto s anđelima" je inspirisan pesmom o anđelima, odnosno knjigom mog pokojnog prijatelja Miloša Komadine, za koju je vezana neverovatna priča. Kada sam krenuo da radim na ovom ciklusu slika, bilo mi je ponestalo inspiracije, jer ko je od nas video anđele? I onda sam se setio da bi mi ta knjiga i te kako pomogla u radu, ali nisam nikako mogao da je nađem. I tako jednog dana sasvim slučajno na autobuskoj stanici na klupi pronađem tu knjigu i pomislim da su mi je sami anđeli poslali. I upravo ta knjiga je "krivac" za ovaj ciklus. Ali ja ne dočaravam anđele na samim slikama, nego ih samo predstavljam onako kako sam ih ja doživeo.

* GLAS: Dugo ste se bavili karikaturom i jako ste priznat karikaturista. Da li ste odustali od te ljubavi, jer Vas već dugo nema u tim vodama?

MIHAJLOVIĆ: Nisam ja odustao od bavljenja karikaturom, nego se desio drugi splet okolnosti, došli su neki drugi ljudi na vlast i ja im jednostavno ne trebam. Više sam karikatura objavljivao "pod komunistima" nego sada. Sada se objavljuje samo ono što se dešava na "Pinku", a to su kič i šund. Danas karikaturi nigde nema mesta. Vidite i sami da je u novinama, gde bi najviše trebalo da je bude, skoro uopšte da i nema. Većina medija je danas okrenuta internetu i modernim tehnologijama, pa skidaju slike, tekstove, tako da je autorski rad izgubio svaki smisao. Najlakše je skinuti besplatan sadržaj sa interneta, nego platiti čoveka da to valjano napiše ili oslika. Tako da danas prolaze ljudi koji znaju da takav materijal plasiraju u novine, a ne oni koji su talentovani da naprave unikat. Tako da karikatura danas odumire, jer je uvek bila vezana za štampu.

* GLAS: U slikarstvu ste prilično aktivni. Kakva je situacija danas u umjetnosti i koliko se može živjeti od kista i platna?

MIHAJLOVIĆ: Ni slikarstvu i uopšte umetnosti ne cvetaju ruže. Samo kada pogledam tu američku kulturu, pa krenem od nesrećnog Vorhola, preko statua Merilin Monro, pa do svakakvih pisoara koji se i te kako dobro prodaju, vidim da se danas pod umetnost stavlja sve i svašta. Danas se svako bavi "umetnošću", svako može da bude slikar, glumac, pisac, neki zrikavi sa govornim manama su nam voditelji na televizijama, a njihovi gosti su izveštačeni ljudi koji nemaju grama mozga i opšte kulture. Umetnost se svela na neki zanat, osmisliš skulpturu, odeš kod staklara i naštancaš gomile njih i tako zarađuješ pare. Od umetnosti i autorskog rada, ni traga. Zato ja tvrdim da su vajari i grafičari u mnogo boljem položaju nego slikari, jer se oni bave određenim zanatom. I sva ta priča da slika više ne postoji, jednostavno ne stoji, jer slika postoji od pećinskih ljudi i doći će vreme, nadam se uskoro, kada će se ponovo ceniti prave vrednosti.

"Beogradske kafane"

* GLAS: Kako je nastao Vaš slikarski ciklus beogradske kafane?

MIHAJLOVIĆ: Jedne prilike je trebalo da se nađem sa Borom Čorbom u njegovoj kafani, a sećam se da su bile velike vrućine. I tako sam ja, da bih utolio žeđ i sklonio se od ogromnih beogradskih vrućima, svratio u nekoliko kafana na piće dok nisam stigao do Bore. Kada sam došao, ovi njegovi su bili uporni da me napiju. Tako da kada sam krenuo kući, bukvalno sam morao da trčim da bih ostao na nogama. I tu anegdotu je Bora zapisao u katalog izložbe ciklusa "Beogradske kafane" - ispričao je Milenko Mihajlović.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.