Marko Šelić: Književnost hobi kružoka ludih

Uvek mi treba da dan traje 25 časova. Mada, što bi rekao Dilanov Gručo, to je lako, samo treba ustati sat ranije. Zbog muzike nikad nisam zapostavljao nijednu formu pisanja koja me zanima, samo što nisu ugledale svetlost dana istovremeno. Nikad ne objavljujem ništa što osećam nezaokruženim.

Rekao je ovo u intervjuu "Glasu Srpske" muzičar i pisac Marko Šelić Marčelo, po čijem je romanu "Zajedno sami" postavljena istoimena predstava u beogradskom Omladinskom pozorištu "Dadov".

- Muzika će uvek biti dostupnija i lakša za konzumiranje, pa je logično da će biti prepoznatljivija. Književnost je danas više nego ikad "hobi kružoka ludih", nažalost. A ni stripovi ne stoje mnogo bolje. No, ima ljudi, to je važno. Moje aktivnosti nisu usmerene tako da jedna drugu guraju iz kadra nego da se konceptualno dopunjuju i zajedno sklapaju u neki veći vitraž. A da li to sve zajedno nečemu stvarno vredi, videće se kad krepam - rekao je Šelić.

* GLAS: Ekipa Omladinskog pozorišta "Dadov" donosi na scenu predstavu inspirisanu vašim prvencem "Zajedno sami". Kakav značaj to ima za Vas?

ŠELIĆ: Veliko iznenađenje, velika čast! Veoma sam im zahvalan. A kad sam čuo predlog, bio sam šokiran. Onda se dogodio timski rad, pomagao sam koliko sam mogao, ali sve zasluge su realno na "dadovčanima". To sada nisu ni sasvim isti junaci ni sasvim ista priča. Međutim, nije ni ideja da budu, roman je roman, a ovo predstava po motivima romana. Ti glumci su divni ljudi za saradnju, milina je upoznati ih. Na kraju, dogodilo se da dobijem malenu gostujuću rolu - đavola. Veoma zanimljivo iskustvo. 

* GLAS: Nedavno je izašla i vaša druga knjiga "O psima, ljudima i mišima", koja predstavlja zbirku kolumni, priča i eseja. Možete li nam reći o čemu se zapravo radi?

ŠELIĆ: I da, radi se baš o tome. To je presek raznorodnih tekstova nastalih u prethodnih sedam-osam godina. U to su uključeni i izabrani tekstovi pesama sa prva tri albuma. Sve u svemu, knjižica bi pružila fini uvid u to čime se bavim nekome koga to nikad pre nije zanimalo (a sada ga, iz nekog meni nepoznatog razloga, iznenada zanima), a onima koji već ponešto znaju o dosadašnjem opuščiću donosi i ranije neobjavljene tekstove i sve to valjano sortirano u sedam tematskih celina. A trenutno sam u pripremama za novi roman.

* GLAS: Trenutno je u "akciji" vaš novi album "Deca i sunce". Možete li nam nešto više reći o njegovom nastanku i samoj temi albuma?

ŠELIĆ: To je prvi put da je album potpisan sa "Marčelo i Filteri" - ekipa i ja osetili smo da je sada pravo vreme za jedan kolektivni poduhvat u kojem svako od nas ima adekvatnu ulogu. Pride, tu je bila i proslava desetogodišnjice mog rada, a Filteri su ono najvažnije što sam stekao i što je steklo mene u tom periodu - stoga je sve na tom albumu u i o ljudima. Ali i o deci. Kako lepo reče moja drugarica Maja, da bi neko imao dete u sebi podrazumeva se da je odrastao - ako neko nije nikad ni sazreo, onda to što je klinac i nema baš neku vrednost. Međutim, biti, štono kažu, svoj čovek, a braniti to dete u sebi - e to je već nešto sasvim drugo. Jedna od poenti života, rekao bih. I to je takođe jedan od stožera albuma. A Sunce je simbol "baterije", onoga što nas napaja da guramo svoje sizifovsko kamenje dalje. Mi poručujemo da ono ponajpre jeste u ljudima koji nam znače i kojima značimo.

Umjetnost

* GLAS: Reditelj Darijan Mihajlović je rekao da je predstava "slika svetova u Srbiji koji paralelno postoje, ali se međusobno ne dodiruju". Da li će predstava doprinijeti da se u realnom životu "veliki" i "mali" ipak sretnu i "pogledaju" jedni na druge?

ŠELIĆ: Naravno da neće. Ali, ni ne treba očekivati od umetnosti da menja i spasava svet - ona jedino može da menja i spasava čoveka, pojedinca. Sve van toga jeste ili nadmeno davanje sebi na značaju ili pak tuđa nadrealna očekivanja. 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.