Kler Vi­gfol: Ti­ši­na gla­sni­ja od zvu­ka

Krat­ka pri­ča je ve­oma za­ne­ma­re­na u svjet­skoj knjiže­vnos­ti, na­ro­či­to u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji. Ov­dje je go­to­vo ne­mo­gu­će obja­vi­ti zbir­ku pri­po­vje­da­ka, jer iz­da­va­či mi­sle da ta­kva knjiga ne­će do­ži­vje­ti us­pjeh na trži­štu. Mno­gi mi­sle da su pri­če manje vri­je­dna knjiže­vna for­ma, "la­kša" ka­te­go­ri­ja ne­go ro­man i ne pre­tje­ra­no ozbiljna.

Ovo je za "Glas Srpske" re­kla en­gles­ka knjiže­vni­ca Kler Vi­gfol, ko­ja je ne­da­vno osvo­ji­la Na­ci­onal­nu na­gra­du za krat­ku pri­ču Ra­di­ja Bi-Bi-Si.

* GLAS: Ko­li­ko Vam zna­či na­gra­da ko­ju ste do­bi­li?

VI­GFOL: Ri­ječ je o naj­zna­čaj­ni­joj svjet­skoj na­gra­di za krat­ku pri­ču. Pri­znanje mi je, ta­ko­đe, do­ni­je­lo mno­go vi­še sa­mo­po­uz­danja u pi­sanju. Knjigu sam pi­sa­la ugla­vnom u osa­mi i ri­jet­ko sam bi­lo ko­me po­ka­zi­va­la pri­če, ta­ko da je za­panjuju­će zna­ti da je to­li­ko mno­go ljudi pro­či­ta­lo ili slu­ša­lo mo­je ra­do­ve, ko­ji, pre­ma njiho­vom mišljenju, za­slu­žu­ju na­gra­du. Osje­ćaj je po­se­ban, jer ta­da shva­ta­te da vaš rad ne­što zna­či za dru­ge. Zbog to­ga sam ve­oma sre­ćna.

*GLAS: Za­što se sti­če uti­sak da u Va­šim pri­ča­ma preo­vla­da­va mra­čna atmo­sfe­ra?  

VI­GFOL: Da, izne­na­di­lo me što su kri­ti­ča­ri, go­vo­re­ći o mo­jim pri­ča­ma, ko­ris­ti­li poj­mo­ve kao "mu­čno", "uzne­mi­ru­ju­će" ili "pri­je­te­će". Mi­slim da ni­sam na­pi­sa­la ta­ko mra­čnu knjigu, jer pri­po­vi­jet­ke os­tavljaju pri­li­čno li­jep uti­sak na či­ta­oce. Pre­tpos­tavljam da u njima ima po­ma­lo na­silja i po­ti­snu­tih emo­ci­ja, ali ta­ko­đe mno­go pi­šem o po­ro­di­ci i odno­si­ma izme­đu ro­di­telja i dje­ce, a ne­ki od tih odno­sa su ve­oma dirljivi. Va­žni su mi slo­bo­da i pra­vo izra­ža­vanja, kao i svi­jest da je ono što nas či­ni ljudi­ma mo­gu­ćnost da do­no­si­mo mo­ral­ne odlu­ke, bi­le one do­bre ili lo­še.   

* GLAS: Na ko­ji na­čin u Va­šim pri­ča­ma ko­mu­ni­ci­ra­te sa či­ta­ocem? Na­ziv Va­še knjige - "The Loudest Soul And Nothing" ("Naj­gla­sni­ji zvuk, a za­tim ni­šta") - go­vo­ri ne­što o to­me.

VI­GFOL: Ono što je za­je­dni­čko mo­jim pri­po­vi­jet­ka­ma jes­te da pre­su­dne ele­men­te pre­ću­tim ili je­dva na­go­vi­jes­tim. Mi­slim da to mo­že pro­ći u krat­koj pri­či, ali u ro­ma­nu mo­že raz­bje­sni­ti či­ta­oce. Ri­ječ je o krat­koj for­mi u ko­joj je ne­mo­gu­će is­ka­za­ti baš sve i to je je­dna od ka­ra­kte­ris­ti­ka zbog ko­jih je krat­ka pri­ča ta­ko za­nimljiva. Ono što izos­ta­vi­te je is­to ta­ko va­žno kao i ono što uvrsti­te u pri­ču; mo­ra­te da na­pra­vi­te ra­vno­te­žu ko­ja će či­ta­oca os­ta­vi­ti za­do­voljnim. To zna­či da či­ta­oci mo­ra­ju da sa­mi po­pu­ne pra­zni­ne. Zbog to­ga je ta­kvo is­kus­tvo mno­go zna­čaj­ni­je, jer njiho­ve rea­kci­je će uvi­jek bi­ti ra­zli­či­te od oso­be do oso­be i za­sno­va­ne na vlas­ti­tom ži­vo­tnom is­kus­tvu. 

Ha­nif Ku­rej­ši tek tre­ći

Na­ci­onal­na na­gra­da Ra­di­ja Bi-Bi-Si do­di­jeljena je po tre­ći put, a ra­zlog zbog če­ga je osno­va­na je re­afir­ma­ci­ja krat­kog žan­ra. O zna­ča­ju na­gra­de i us­pje­hu Kler Vi­gfol naj­bolje go­vo­ri po­da­tak da je Ha­nif Ku­rej­ši pri­je dvi­je go­di­ne osvo­jio tek tre­će mjes­to.
 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.