Iva Milošević: Pozorište podstiče ljude da misle i osećaju

Glavni zadatak pozorišta je da podstiče ljude da slojevitije misle i osećaju. Nije angažovani teatar onaj koji će intelektualno sažvakati sliku sveta i kao neki jednostavni turistički vodič staviti je pred gledaoca. Mislim da takvo pozorišno iskustvo samo ustalasava površinu.

Ispričala je to u intervjuu za "Glas Srpske" beogradska rediteljka Iva Milošević, koja je na scenu Jugoslovenskog dramskog pozorišta postavila komad "Drama o Mirjani o ovima oko nje" Ivora Martinića. Publika Teatar festa "Petar Kočić" imaće priliku da pogleda ovu predstavu.

Beogradska rediteljka smatra da je moćniji teatar koji gledaoca senzibilizuje, otvara mu više slojeva značenja.

- Takav teatar pomaže gledaocu da dođe u emocionalni, a ne samo racionalni kontakt sa svojim nezadovoljstvom, nelagodom ili sramotom zbog slike sveta, koje je i on sam na neki način deo - kazala je Miloševićeva.

* GLAS: Šta je bilo presudno da se odlučite da režirate ovaj komad?

MILOŠEVIĆ: Rekla bih da je to nesvakidašnja poetika ovog komada i zrelost sa kojom se tako mlad čovek istovremeno smeje i raduje nesavršenosti života koji mu se nudi u ovom našem današnjem svetu. Ovaj komad je istovremeno i smešan i tužan. Barata onim banalnim i rutinskim u našoj svakodnevici, dovodeći ga na momente do apsurda i mehaničnosti, čak i do nadrealnog, a sve to da bi nam preneo jednu slojevitu poruku o mehanizaciji naših života i otuđenju, na koje se sve više i više navikavamo i pristajemo. I sve to ovaj komad saopštava na jedan rafiniran i ne primitivno značenjski proziran način. Zagonetan je i traži od gledaoca da ga domisli kod kuće. Za mene je ovo jedna jako autentična pojava u pozorištu na ovim našim prostorima. Ne događa se baš često da se pojavi pisac čiji rukopis i uopšte svet koji donosi kroz svoje delo odišu toliko autentičnim spisateljskim senzibilitetom. Prihvatila sam da ga radim i pre nego što sam bila u stanju da racionalno formulišem o čemu govori, a kamoli da zamislim kako bi se to moglo inscenirati.

* GLAS: U čemu se ogleda esencija ovog teksta i na koji način sta ga Vi rediteljski iščitali?

MILOŠEVIĆ: Ovo je komad o "malim ljudima" koji mehanički i rutinirano žive svoje "male živote". I svi ti životi liče jedni na druge, prepuni su klišea, koji se slepo prepisuju od drugih, koji se uče iz šund serija i romana i za koje mali čovek veruje da je recept za sreću. Krug je zatvoren i iz njega se ne može izaći, jer ne postoji ideja o tome da bi život mogao da bude nešto drugo, nešto više. Kod Mirjane se na kratko pojavi neko nezadovoljstvo, neko osećanje prikraćenosti i ona se upušta u neku vrstu potrage za nečim dubljim, punijim, ali završi u istoj tački iz koje je krenula. Poruka komada nije baš svetla, ali je, rekla bih, neka vrsta upozorenja i uputstva za ono kako ne treba. Ja, sam odlučila da predstavu smestim u dnevnu sobu Mirjaninog stana, čiji je zid istovremeno i fasada njene zgrade sa prozorima na kojima se ukazuju "ovi oko nje". Oni u njen svet ulaze kroz te prozore i izlaze, oni posmatraju njen život, sanjare i pate zbog svojih života ili samo obavljaju sitne svakodnevne poslove.

* GLAS: Koji je najveći problem pozorišta danas i koliko je situacija slična na tom polju u svim republikama bivše Jugoslavije?

MILOŠEVIĆ: To što nema više para u budžetima za kulturu i što ne postoje bolji produkcijski uslovi. Kvantitet stvara kvalitet i raznorodnost. Kada postoji veća ponuda, to stvara uslove da cvetaju potpuno različiti pozorišni jezici i senzibiliteti i da svi podjednako odišu zanatskim majstorstvom. Ovako smo osuđeni na spasavanje pozorišta pred filozofijom da umetnost treba biti komercijalno isplativa. A to nema nikakve veze sa visokom kulturom. Treba razlikovati zabavu od umetnosti i popularnu kulturu od visoke umetnosti.

Festivali

* GLAS: Koliko su festivali idealna prilika da se pozorišta iz regiona sakupe na jednom mjestu i razmijene iskustva?

MILOŠEVIĆ: To je za mene potpuno logična stvar. Mislim da dobar pozorišni festival, iznad svega, u prvi plan stavlja kvalitetno pozorište i okuplja ljude iz različitih zemalja da bi to kvalitetno pozorište promišljali. Može mnogo da učini za poboljšanje dobrosusedskih odnosa na ovim prostorima, na navikavanje na normalnost i komunikaciju, otvaranje prema nečem novom i boljem i odvikavanje ljudi od slepog držanja za ono loše u prošlosti. Verujem da pozorište to može.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.