Isidora Žebeljan Ljubav prema starinama dodiruje i budućnost

Moja muzika je moja molitva. Posle ovih deset godina otkako se moja muzika intenzivno izvodi van granica Srbije, naučila sam da publika, posebno u zapadnoj Evropi, slušanju muzike prilazi sa strašću, posvećenošću i znanjem, kao što je to na našim prostorima slučaj kada su u pitanju knjige ili film.

Rekla je ovo u intervjuu za "Glas Srpske" kompozitorka Isidora Žebeljan, autor opere "Maratonci trče počasni krug", čiji će novi album sa orkestarskom muzikom biti promovisan 21. juna u Beogradu.

* GLAS: Na novom albumu su kompozicije "Konji svetog Marka", "Rukoveti", "Skomraška igra", "Selište" i simfonija "Pikarske scene"... Na koji način Vi ove kompozicije povezujete i šta Vam predstavljaju, i privatno i profesionalno?

ŽEBELjAN: Sve kompozicije koje se nalaze na disku su pisane za orkestar i to je osnovni razlog zbog kojeg su okupljene zajedno. Međutim, suštinska nit koja ih povezuje je moja ljubav prema arhaičnom, prema onoj vrsti starine koja toliko duboko seže u prošlost da, u isto vreme, dodiruje i budućnost. To znači da se ishodište svetova Lizipovih konja i svetog Marka, života žrtvovanih banatskom ritu, skomraških ludorija, pikara-vitezova avanturista, nalazi u istom, nama nesaznatljivom izvoru. Ovakav moj odnos prema arhaičnom je posledica uzbuđenja zbog otkrivanja tajne, kao kada se junak bajke priprema da otvori i sedma, tajanstvena, zabranjena vrata. Naravno, svaki put ostaje zaprepašćen kada to i učini.

* GLAS: Za proteklih osam godina Vaših 26 kompozicija izvedeno je na više od stotinu koncerata i predstava u gotovo svim zemljama Evrope, u SAD i u zemljama Dalekog istoka. Šta je zajedničko u reakcijama publike i je li najteže nastupati na domaćoj sceni?

ŽEBELjAN: Moram da priznam da još uvek nemam jasnu sliku o tome šta je zajedničko u reakcijama publike, verovatno je to prihvatanje koje se zasniva na prepoznavanju istinitosti i nekoj vrsti moći energije koja se nalazi u muzici. Ranije mi je bilo najuzbudljivije kada se moja muzika izvodila u Srbiji, u Beogradu, jer je to odnos koji podseća na odnos roditelja i dece. U rodnom gradu, gde vas poznaju od malih nogu, prate svaki vaš korak i gde se mnogi osećaju zaslužnim za vaše stasavanje i zrelost, vi u početku, osećate veliku tremu, koja se tiče prihvatanja, onakvog prihvatanja koje deca očekuju od svojih najbližih. Naša sredina je još uvek u velikom zaostatku u pravom doživljaju i obožavanju muzike.

* GLAS: Vaš međunarodni uspon počeo je svjetskom premijerom opere "Zora D." u Amsterdamu 2003. godine. Međutim, opera "Maratonci" je izazvala najveće interesovanje domaće publike. Šta Vam je bilo najinspirativnije u toj operi?

ŽEBELjAN: Što se geneze nastanka ove opere tiče, ona seže u period odmah posle premijere "Zore D", dakle 2003. godine, kada mi je čuveni operski reditelj Dejvid Pauntni, umetnički direktor Festivala u Bregencu, za taj sjajan festival naručio novu operu. Njegova sugestija je bila da nova opera bude crno-humorna, kao i da ima veze sa balkanskim, tačnije srpskim prostorom. Naravno, tu nije bilo nikakve sumnje - "Maratonci trče počasni krug" su naš najbolji crno-humorni komad. Bilo je izazovno tražiti i izmišljati muziku koja po izrazu odgovara ovoj gorkoj komediji. Ona govori o porodici, nepobedivosti njenih zakona, konzervativizmu, mentalitetu, o političko-porodičnoj korektnosti zajednice koja uvek vodi u totalitarizam, o političkoj, porodičnoj, provincijalnoj, kapitalističkoj potrebi da se uvek i po svaku cenu bude revolucionaran i moderan, da se bude u trendu, ona govori i o kapitalizmu, komercijalizaciji, zarađivanju i jedinoj krajnjoj konsekvenci koja iz toga u današnjem svetu proističe, a to je da je "smrt jedini siguran pos’o". To je i komad o srpskim vanvremenskim trubačkim, trubadurskim i skomraškim pesmama i igrama, o bekstvu i nemoći, o novoj umetnosti, njenoj lepoti, o ljubavi bez ljubavi, o apsurdu "savršenih poredaka"…

* GLAS: U nazivima Vaših kompozicija primjećuje se etno-obilježje "Skomraška igra", "Duh iz tikve"... Koje ste sve kompozicije stvorili zahvaljujući djetinjstvu između Petlovog brda i Perleza?

ŽEBELjAN: Pošto je pronalaženje muzike, kao i svaki pravi umetnički čin, u suštini duboko nesvestan, dobro je da takav i ostane i ja zato ne mogu da znam i ne umem da objasnim koji elementi mog života su odigrali važnu ili manje važnu ulogu u nastajanju muzike. To mogu da uporedim sa činjenicom da, dok sam noć pred ispit iz kompozicije, na trećoj godini studija, u 19. godini, kao u bunilu završavala kompoziciju "Selište", ni ja, ni moji tadašnji profesori nismo mogli ni da sanjamo da će tu kompoziciju 20 godina kasnije štampati jedna od najstarijih i najvećih izdavačkih kuća na svetu Ricordi-Univerzal, kao i da će je na disku CPO-a izvoditi Janačekova filharmonija.

Planovi

* GLAS: Šta će biti Vaš sljedeći muzički korak?

ŽEBELjAN: Imam raznih muzičkih planova, među kojima je nekoliko interesantnih koncerata, npr. moj autorski koncert sa Brodskim kvartetom iz Londona, u septembru u Beogradu, zatim koncerti Žebeljan orkestra tokom oktobra u Nemačkoj, pa tokom novembra u Beogradu, povodom 170 godina SANU, kao i novogodišnji koncert u decembru 2011, takođe u Beogradu. Kada su kompozicije u pitanju, novi angažmani su već prisutni, ali o svemu tome bismo mogle da razgovaramo kad dela budu gotova. Zbog slovenskog sujeverja.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.