Gordana Ćirjanić: Imaginarni most proze

Prošli smo mi i kroz crnja iskustva od ekonomske krize. Nažalost, čitanje nikad nije bilo masovna aktivnost. Verovatno su nas ideologije dvadesetog veka, prvo komunizam a zatim demokratija, navodile da verujemo da će svi raditi sve, i da je masovnost merilo vrednosti - rekla je za "Glas Srpske" književnica iz Beograda Gordana Ćirjanić.

Oni koji čitaju knjige, dodala je ona, oduvijek su bili u manjini, kao i oni koji misle sopstvenom glavom, kojima nije lako manipulisati.

- Najveći problem su mladi, to što se iz njihovih redova sve ređe ispile čitaoci knjiga, jer već imamo generacije koje su od rođenja okružene ekranima: televizijskim, kompjuterskim, telefonskim... Možda će biti sve manje i manje čitalaca, ali će zato razlika između obrazovane elite i mase koja informaciju smatra za znanje, postajati sve veća i veća - kaže Gordana Ćirjanić. 

* GLAS: Nedavno je iz štampe izašla Vaša nova knjiga pripovjedaka "Kaprici i duže priče". Šta je esencija ovog djela? 

ĆIRJANIĆ: Kao što se već iz naslova vidi, knjiga je sastavljena iz dva dela: duže priče, a zatim kratke. Prva četiri teksta su klasične pripovetke, razuđene koliko to žanr dozvoljava, a po svom tonu i obradi tema može se reći da su nalik na moje pripovetke iz prethodnih knjiga. Sledi dvadeset i jedna kratka priča, a njih sam nazvala "kaprici", povezujući ih tako sa Gojinom serijom bakroreza koje je on nazvao "Kaprićos". U postskriptumu uz ovu knjigu obrazložila sam svoje vezivanje za velikog španskog slikara. Kaprici su scene iz svakodnevnog života Srbije i Španije, sa akcentom na dijaloškoj formi, i sa naknadnim komentarom u moralističkom ili sarkastičnom ključu uz svaki tekst. U gotovo svim kapricima zauzimam poziciju posmatrača.  

* GLAS: Da li ste već dobili prve reakcije čitalaca? 

ĆIRJANIĆ: Prve reakcije, naravno, stižu od onih čitalaca koje poznajem i od novinara. Svi mi govore baš o "kapricima", o tome koliko je mnogo rečeno u kratkoj formi i lapidarnim stilom, i svi ističu komentare uz priče, kao pun pogodak. Od dužih priča mahom izdvajaju onu s naslovom "Nunjes de Balboa", o španskom konkvistadoru; valjda je tema egzotična. Međutim, iako se o španskom konkvistadoru govori u većem delu ove pripovetke, njen pravi protagonista je čitanje kao takvo. To je zapravo istorijat čitanja jedne kupusare koja, kao palimpsest, otkriva tragove prethodnih čitanja, ali tu su i sve one misli koje teku između redova, asocijacije koje tvore drugu, paralelnu priču iz savremenog života. Kako će šira čitalačka publika primiti ovu knjigu još ne znam, ali znam da je moj roman "Kuća u Puertu" najviše uticao da se formira i proširi jedan krug odanih čitalaca koje, nadam se, ni ovoga puta neću izneveriti. 

* GLAS: Godinama ste živjeli u Španiji, zemlji koja je bila nadahnuće Vaših ranijih knjiga. Koliko ste životnih i književnih iskustava stekli na jugu Evrope? 

ĆIRJANIĆ: Sa izuzetkom romana "Poljubac", koji je smešten u Kotor, moglo bi se reći da se celokupna moja proza odigrava na jednom imaginarnom mostu između Španije i Srbije. Životno i intelektualno iskustvo iz dve udaljene zemlje ni sa kim ne mogu podeliti i nikako drugačije spojiti nego kroz književnost.

Vremenska distanca

- Katkad se u prozi o davnim vremenima više saopšti o sadašnjosti nego kroz prozu o savremenim temama. Ja upravo i ne spadam u one pisce koji robuju savremenim temama. Moj roman "Poljubac" ima univerzalnu temu, vreme u kome je lociran moglo je biti bilo koje vreme. Retko u svojoj prozi problematizujem aktuelne društvene teme, čak mislim da je to opasno za pisca. Distanca je neophodna - rekla je Gordana Ćirjanić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.