Goran Skrobonja: NIN-ova nagrada srpski književni Oskar

Nagrada predstavlja neku vrstu putokaza za neodlučne ili neobaveštene čitaoce, koji se obično reše da igraju na sigurno i kupe knjigu koju su drugi - stručnjaci iz za to formiranih žirija - već ocenili kao vrednu.

Rekao je ovo u intervjuu za "Glas Srpske" beogradski književnik Goran Skrobonja, autor romana "Čovek koji je ubio Teslu", koji je bio u širem izboru za NIN-ovu nagradu.

- Mislim da u Srbiji nema tog pisca koji ne bi želeo da dobije NIN-ovu nagradu (ma šta javno o tome pričao). Reč je o našem svojevrsnom književnom "Oskaru", i on dobitnika, pored toga što mu donosi ugled i zavidan iznos novca, automatski svrstava u društvo ranijih nosilaca ovog priznanja, kao što su Kiš, Pekić, Pavić, dakle uistinu gorostasa srpske književnosti - kaže Skrobonja.

* GLAS: Šta je bilo presudno da se odlučite da pišete o jednoj tako intrigantnoj temi u romanu "Čovek koji je ubio Teslu"?

SKROBONjA: Želeo sam da se poigram srpskom istorijom i zamislim kako bi ona izgledala da su se neki događaji u prošlosti zbili drugačije: između ostalog, tu je i to Teslino prisustvo u Beogradu na početku 20. veka koje bi Srbiji omogućilo da postane značajna i uticajna država, kako u Evropi, tako i u čitavom svetu. Kada pođete od tog takozvanog principa kontrafaktualnog, igri gotovo da nema kraja: šta bi bilo da su južnjaci pobedili severnjake u američkom građanskom ratu? Amerika bi početkom prošlog veka bila podeljena i beznačajna na makropolitičkom planu. Šta bi bilo da je Kajzer Vilhelm Drugi poginuo pre nego što je došao u priliku da pokrene militantnu nemačku politiku? Prvi svetski rat bi, u najmanju ruku, kasnio - što znači da ne bi bilo ni Oktobarske revolucije, Romanovi bi te 1922. bili živi i zdravi, Anastasija bi taman stasala da se uda za srpskog prestolonaslednika iz dinastije Sinđelić, i tako dalje. A Gavrilo Princip i Apis imali bi sasvim drugačije istorijske uloge. Neizmerno sam uživao u toj igri, i po pozitivnim reakcijama čitalaca čini mi se da se to uživanje sasvim jasno vidi i u samom tekstu.

* GLAS: Kakvi su čitalački ukusi ljudi u Srbiji danas i ima li čitalačke krize?

SKROBONjA: Neka istraživanja pokazuju da među čitaocima u Srbiji preovlađuju - čitateljke. Samim tim, izdavači su skloniji da objavljuju prozu blisku damama i dokaz da takvo razmišljanje ima osnova jesu astronomski (za srpske prilike) tiraži romana nekoliko spisateljki u toku 2010. godine. Ipak, oni koji su u Srbiji zadržali naviku da čitaju, vole kvalitetnu književnost, a po prodaji knjiga i formiranju nekoliko ozbiljnih knjižarskih lanaca dalo bi se zaključiti da se književnosti kod nas osmehuju malo lepša vremena. Međutim, trebalo bi od bibliotekara zatražiti relevantne podatke o tome koja se literatura najviše pozajmljuje i čita, jer je ogroman deo čitalačke publike sada, zbog nezavidne materijalne situacije, oslonjen prevashodno na bibliotečke fondove.

* GLAS: Koju ocjenu biste dali književnosti u Srbiji danas?

SKROBONjA: Prelaznu, svakako, ali ne mnogo više od toga. Na planu očuvanja srpskog duha i jezika, koliko mogu da vidim, najveći deo savremene domaće književne produkcije ostaje na visini zadatka. Problemi su veći kad se zađe u plan tematike koja preovlađuje: lično, voleo bih da se pisci malo više razmahnu i oslobode gotovo obaveznog kanona realizma.

Najveći izazov

* GLAS: Šta je za Vas kao pisca najveći izazov?

SKROBONjA: Mislim da je najvažnije - i uvek se trudim da tako bude u mojim pričama ili romanima - da pisac čitaocu ponudi proznu celinu koja ima glavu i rep i dovoljno je zabavna i zavodljiva da neosetno kroz tekst "provuče" piščev stav prema pojavama ključnim za svakoga ko u Srbiji danas (mora da) živi. Koliko god jednostavno zvučalo, to nije nimalo lako postići - primer su silne visokoparne savremene knjige koje čitaoci ostavljaju posle nekoliko desetina stranica pošto naprosto nisu dovoljno komunikativne.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.