Goran Mitrović: Umjetnost ne trpi univerzalnost

Živimo u vremenu gde se sve dešava na brzinu. Slušajući neke umetničke kritike, stiče se utisak da svi možemo lako da postanemo umetnici i da intervenišemo na određenim predmetima ili objektima, stvarajući umetničko delo. Ali ipak treba da se držimo one univerzalne priče da se ne može svašta svesti pod umetnost.

Rekao je ovo za "Glas Srpske" akademski slikar Goran Mitrović iz Sremske Mitrovice. 

Mitrovićeve slike, čiji su junaci, kako sam kaže, simbol za ljude sa formom, a bez sadržaja, izložene su od decembra u LTG galeriji u Banjoj Luci. Zaokupljen okruženjem, motivima Vojvodine, on na svojim slikama od starih, bačenih stvari, pravi figure slične ljudskim, neke vrste strašila na granici između iluzije i stvarnosti.

* GLAS: Da li se u Srbiji i okruženju poklanja dovoljno pažnje umjetnicima i imaju li mladi stvaraoci ozbiljnu podršku države?  

MITROVIĆ: To je ona istorijska priča, jer je uvek bilo umetnika kojima je Bog dao da moraju da stvaraju i to više nije pitanje da li oni hoće ili neće. Okolina to može, ali ne mora da shvati, a pitanje je da li će se oni uklopiti u to okruženje. Sadašnja umetnička scena Srbije je jasno podeljena, pa imamo one koji neguju klasičan stil i drže se slikarstva koje je vezano za štafelajsku sliku i druge koji se vežu za modernu konceptualnu umetnost. Država je naklonjena čas jednoj, čas drugoj umetničkoj struji. I jednu i drugu koncepciju bi trebalo podržati. Mladi ljudi koji su završili akademije većinom na početku nemaju podršku, nedostaju im ateljei, uslovi za rad. Jedni se snalaze, drugi traže pomoć od države. Od 30 ljudi koji završe akademiju pet nastavi da se profesionalno bavi slikarstvom, a ovi ostali nestanu u magli. Nisam siguran da li je društvo apsolutno krivo za to.

* GLAS: Jesmo li skloni uvozu stranih umjetnika, a istovremeno ne šaljemo dovoljno svojih stvaralaca u inostranstvo?  

MITROVIĆ: Kada sam izlagao u Parizu, imao sam priliku da vidim tamošnje izložbe. Posle Luvra, obišao sam i Muzej moderne umetnosti, gde sam pogledao dela naših umetnika koji su kopirali eksponate iz Luvra. U pitanju su samo nijanse. Kada ti ljudi dođu sa izložbom u Srbiju, mi ne znamo da je reč o kopijama. Toga je bilo u vreme Save Šumanovića, pa su neki naši slikari kopirali velike stvaraoce. Naravno, ima mnogo i originalnih umetnika koji imaju svoj prepoznatljiv stil. Njima treba dati šansu da pokažu i u drugim zemljama svoje stvaralaštvo.

* GLAS: Gdje je granica između umjetnosti i svega onoga što se danas naziva savremenom umjetnošću? 

MITROVIĆ: Umetničko delo svakako ne može biti bilo šta što smo napravili, a da nema ni dubinu ni širinu. Ono treba da ima nešto čime će obeležiti vreme u kome se nalazi, da sadrži sociološku stranu. Na umetničkim delima bi trebalo da se oseti iz kog dela sveta dolaze. Umetnici koji su ostali trajno kvalitetni su oni koji su pripadali nekom svom nacionalnom identitetu. Ne kažem da treba da slikamo seobu Srba, ali moramo da nađemo nešto u podneblju u kome se nalazimo i da gradimo svoj sistem. Ako pravimo neku univerzalnu naciju, to je kratkog daha.

Priča u slikama

- Davno sam došao na ideju da slikarstvo baziram na nekoj iluziji stvarnosti. Tako sam kroz slike počeo da pravim priču koja je paralelna sa današnjim vidljivim svetom i da pravim figure koje se sastoje od predmete koje su ljudi koristili. Kako vreme ide, tako se otvaraju nove priče i teme za istraživanje - kaže Goran Mitrović.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.