Goce Smilevski: Spinozina Etikamoja biblija

Nikada se nisam osećao književnikom. Pisac je ljudsko biće koje u životu, između ostalog, piše, kao što je neimar ljudsko biće koje, između ostalog, gradi. Tako su i moji izazovi ljudski, svakodnevni, ne puno različiti od izazova na koje nailaze ljudi moga doba na ovim balkanskim prostorima.

Rekao je ovo u intervjuu za "Glas Srpske" književnik iz Skoplja Goce Smilevski, dobitnik Evropske nagrade za književnost koja će mu biti uručena 18. novembra u Kraljevskom pozorištu u Briselu.

Nagrađeni roman "Razgovor sa Spinozom" objavljen je u izdanju Izdavačke kuće "Arhipelag", u okviru edicije "Sto slovenskih romana".

* GLAS: Za roman "Razgovor sa Spinozom", koji je preveden na šest jezika, dobili ste više priznanja. Jeste li se nadali takvom uspjehu kada ste pisali roman?

SMILEVSKI: Roman koji sam objavio dve godine pre "Razgovora sa Spinozom", a koji se zvao "Planeta neiskustva" i koji se bavio problemima mladih ljudi, koji je bio smešten u našu savremenost, naišao je na ćutanje, niko o njemu ništa nije napisao, ni rekao. Jedina koja je pisala o njemu bila je Farah Tahirbegović, koju sam imao veliku čast i radost da upoznam. Eto, Tuzlanka koja je živela u Sarajevu, koja mi je tako lepo pričala o Bulgakovu i Sarajliću, bila je jedina koja je pisala o mom prvom romanu, koji je prodat u nekoliko primeraka. Tako da se nisam nadao uspehu sa sledećim romanom, što je bilo odlično - pisao sam ga bez pritisaka, bili smo sami Spinoza i ja. Kasniji uspeh je bio neočekivan, pa sada, kada se najavljuju i nova izdanja po svetu, sve mi izgleda kao san. 

* GLAS: Koliko je bilo zahtjevno pisati o jednoj istorijskoj ličnosti kao što je Baruh de Spinoza?

SMILEVSKI: Spinozina "Etika", u vreme kada sam pisao roman, postala je moja biblija - tako da je od nje sve krenulo i u njoj se sve vraćalo. Čitao sam i ostala njegova dela, čitao sam i biografije o Spinozi, čitao sam i tumačenja savremenih filozofa (posebno Gillesa Deleuzea), čitao knjige koji su mi približavale 17. vek. I gledao sam reprodukcije slika Rembranta i Vermera, tamo sam negde smeštao moj roman u tu čudesnu svetlost njihovih slika.

* GLAS: Kako biste ocijenili književnu scenu u Makedoniji?

SMILEVSKI: Ista je, ili slična, književnim scenama u tzv. regionu. Postoje individualci - ali scene, čini se, nema, ima pisaca, ali književne scene nema, ima likovnih umetnika, ali likovne scene nema, itd., itd. I znam da je tako svuda, Svetislav Basara je, objašnjavajući šta se događa na srpskoj književnoj sceni, rekao da je prisutan fenomen solipsizma, koji je u početku dobar, ali kasnije vodi atrofiji.

* GLAS: Pišete li neku novu knjigu?

SMILEVSKI: Objavljen je moj roman "Sestra Sigmunda Frojda", kojim sam se opet otisnuo u prošlost. Ako sam Spinozom pokušao da sagledam život jednog filozofa 17. veka, sada sam opisivao jednu ženu, koja je ostala u senci svoga brata, čoveka koji je pokušao da otkrije tajnu ljudske duše zvane nesvesno, i čiji se život završio u koncentracionom logoru u Drugom svetskom ratu. To je dakle roman koji se proteže drugom polovinom 19. i prvom polovinom 20. veka - završava se 1942. U ovom trenutku radim na novom romanu, koji je smešten ovde-i-sada, jedna naša, savremena priča, iako se meni čini da su sve priče ovog sveta i svih vremena - naše i savremene. 

Priznanja

Smilevski je rođen u Skoplju 1975. godine, a postdiplomske studije završio je na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti. Po romanu "Razgovor sa Spinozom" nastala je i istoimena pozorišna predstava igrana u Beču. Za ovaj roman dobio je i nagradu "Utrinski vesnik" za roman godine u Makedoniji. Dramu "Koraci preko granice" nagradio je austrijski i makedonski PEN centar. Takođe je dobitnik nagrade "Central European Initiative" za evropskog pisca do 35 godina.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.