Glumica Svetlana Bojković: Živka me našla u pravo vreme

"Gospođa ministarka" je možda jedina komedija koju najširi deo domaće publike zna. Publika čak zna siže predstave i imena lica pre nego što je prvi put pogleda. "Ministarka", čak i ako nije dobro postavljena predstava, uvek je veoma gledana. To je pokazalo dugogodišnje iskustvo.

Riječi su ove jedne od najpriznatijih i publici najdražih srpskih glumica, Svetlane Cece Bojković, koja je banjalučke ljubitelje pozorišta osvojila kao Živka ministarka. Za "Gospođu ministarku" u Narodnom pozorištu Republike Srpske uvijek se traži karta više.

* GLAS: Bliži se 80. izvođenje "Gospođe ministarke" na sceni Narodnog pozorišta RS. Šta Vas je najviše inspirisalo za igranje ovog lika?

BOJKOVIĆ: Nušić je sam po sebi izazov, a kada sam dobila ulogu Živke ministarke i po godinama sam bila sazrela za nju. Ranije su mi glumci i reditelji u Beogradu govorili kako treba to da radim, ali sam uvek zazirala od toga, jer nisam bila sigurna da je ta uloga "moj broj". Međutim, kada me Tihomir Stanić pozvao da radim u Banjaluci, odmah smo se dogovorili. Dopalo mi se što sam tu predstavu radila van Beograda, jer tamo uvek postoje poređenja i niste komotni kad to radite. Stalno imate osećaj da vas porede sa nekim. "Ministarku" sam uradila u banjalučkom ansamblu koji je divan.

* GLAS: Imate novu ulogu u predstavi "Matica" Gorana Petrovića u režiji Rahima Burhana, u "Ateljeu 212". Na šta je usmjeren komad čiju premijeru uskoro očekujemo?

BOJKOVIĆ: Goran Petrović je prvi put dramatizovao jednu svoju pripovetku i stavio u nju elemente iz nekih drugih priča. Veoma lepo napisan komad, dobra tema. Glavni lik igra Pera Kralj, a ja igram njegovu suprugu. On je zastavnik JNA u penziji, spada u poštene ljude nižeg društvenog ranga. U jednom trenutku on se povlači u podrum i tu se sumira sav život koji su proveli, kako su se selili po celoj Jugoslaviji i na kraju došli do jednog skromnog stana. Glavni junak ima sina koji ne može da se zaposli, snaja jedina radi, njegova penzija je mala, žena je bez posla... Matica je zapravo jedan deo koji mu je potreban za bicikl za unuka, ali to je metafora. Reč je o čoveku iz vremena koje je prošlo, a na kraju glavnog junaka predstavljaju kao turističku atrakciju strancima.  

* GLAS: Izveli ste klasu studenata na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu. Šta mladima navodite kao glavne adute da bi postali dobri glumci?

BOJKOVIĆ: Najvažniji je odnos prema poslu i to šta oni žele od sebe. Ako očekuju samo popularnost, onda ne treba ni da studiraju, jer se to može i bez toga. Od prvog časa upravo smo o tome govorili. Naravno, bitan je odnos prema sebi i prema sopstvenom radu, da se mora biti strog, posvetiti se učenju zanata. Pedagoški rad me dosta iscrpljivao, jer ako hoćete ljudski da radite, a nemate rutinu profesora, onda to oduzima mnogo energije. Izvela sam tu generaciju zajedno sa rediteljkom Milicom Kralj, a onda sam odustala od tog posla. Kad bih toj deci mogla da obezbedim posao, i dalje bih to radila. Naučite ih, obučite ih i onda oni zuje po kafićima. Imamo mnogo glumačkih škola, a prostor je mali. Ne znam gde će ta deca i to je tužno.  

* GLAS: Imate i jednu manju ulogu u seriji "Selo gori, a baba se češlja". Kako ste se našli u toj priči?

BOJKOVIĆ: Radoš Bajić je hteo da se nađem u toj seriji. To je mala epizodna uloga, kao pojava specijalnog gosta. Želeli su da se pojavim uz svu tu ekipu glumaca u poslednjoj epizodi. Glumačka ekipa u toj seriji je odlična: Dragan Nikolić, Ljiljana Stjepanović, Milorad Mandić, Olga Odanović...

Puna sala

- Kada smo pre nekoliko godina gostovali sa "Gospođom ministarkom" u Mostaru, u sali je bilo 800 ljudi. Međutim, zbog velike potražnje za kartama uneli su još 80 pomoćnih mesta. Pozvali su nas da dođemo sledeće godine, uz objašnjenje da ćemo sigurno opet napuniti salu. I bili su u pravu, ponovo nas je gledalo 800 ljudi - kaže Svetlana Bojković.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.