Glumica Seka Sablić, o teatarskom repertoaru, publici, nagradama

Prvo sam se snašla u pozorištu, pa u životu. Pozorište mi je sve donelo, radost, sigurnost, razumevanje života. Kad sve okrenem i obrnem, iz teatra sam mnogo crpela. Nisam primetila da mi je nešto uzelo, a ako jeste, to je tako moralo da bude. Moja priroda je bila okrenuta toj vrsti posvećenosti - rekla je za "Glas Srpske" poznata glumica Jelisaveta Seka Sablić, koju već decenijama gleda brojna pozorišna i televizijska publika.

Među brojnim priznanjima koje je Sablićeva dobila su statueta "Ćuran" sa jagodinskih "Dana komedije", nagrada "Nušićevih dana", zatim "Ljubinka Bobić", pa "Zlatna kolajna" publike na festivalu monodrame u Zemunu.

Ove godine je dobila i prestižnu nagradu "Žanka Stokić", koja se dodjeljuje glumačkoj ličnosti koja je obilježila pozorišni i filmski život Srbije stvaralačkom zrelošću i bogatstvom glumačkog izraza.

* GLAS: Koliko Vam znači nagrada "Žanka Stokić", koju ste dobili ove godine?

SABLIĆ: Najveća nagrada mi je što još uvek radim. Volim ovaj posao i lepo sam prošla kroz život. Uvek sam radila jednim istim tempom. "Žanka Stokić" je samo posledica celokupnog rada. I da nije došla ta nagrada ili bilo koja druga, ja bih se isto osećala. Prirodno je da posle duge uspešne karijere stignu i značajna priznanja. Nagrade bi trebalo mnogo da znače, ali da li su zaista u takvoj funkciji, ne bih umela da kažem. One su više tu da drugima ukažu da dobro misle, da se usmerava glumište, da se vrednuju i potvrđuju prave stvari, a to se ne dešava uvek. Nagrade se dočekuju kao nekakav praznik, slavili ga ili ne.                   

* GLAS: Nastupate li radije na sceni samostalno ili kao dio ekipe?  

SABLIĆ: Nisam baš neki specijalista za samostalne programe, ali radim to često. Mogu da kažem bez lažne skromnosti da ljudi žele da me vide. Publika hoće da gleda popularne glumce u pozorištu, pa se potrudim da na sceni govorim kvalitetne tekstove, koji su vrlo primenljivi i odgovaraju jednoj takvoj vrsti zabave. Ljudi očekuju da im bude zabavno u pozorištu i da izađu preporođeni iz sale. U svoje samostalne nastupe udenem i malo poezije, monologa iz predstava, kao i tekstova zabavnog karaktera.  

* GLAS: Među ulogama koje ste radili je i Marija Kalas, u predstavi "Master klas Marije Kalas". Kako ste doživjeli ovu ulogu i cjelokupnu predstavu?   

SABLIĆ: Ovo je umetnička predstava. Ima glumaca koji nikada ne dotaknu umetnost. Sa druge strane, ima umetnika koji slabo dotaknu glumca i postanu gotovo nepoznati, bar u ovakvim društvima i vremenima u kojima mi živimo, pa ipak su veliki umetnici. Nisam ni ja svaki put umetnik, daleko od toga, ja sam uglavnom glumica, imam zanat, ali umetnik si onda kada se desi emocija, energija, lepota, istina, strast... sve što govori upravo Marija Kalas. To je dokumentarna predstava sa njenim autentičnim tekstovima. Ona je držala časove na "Yulijardu" i sve je to govorila svojim studentima, nije nijedna jedina reč izmišljena. Naravno, monolog o njenoj ljubavi Ariju  pisac je ubacio da bi napravio plastičnu sliku o njenom životu. Svaki put se osećam divno kad igram "Mariju Kalas".

* GLAS: U posljednje vrijeme šira publika Vas je gledala u seriji "Ljubav, navika, panika". Identifikovali su Vas sa likom Vere?

SABLIĆ: Na ulici me često zovu "Vera, Vera!", po liku iz serije. Deca su se pogotovo "nakačila". Prepoznaju neke svoje istine, situacije koje imaju u kući, tako da je to toliko blisko njima. Mnogo mi se sviđa ta serija, pa čak i onda kad je gledam kao publika. Drago mi je što je prešla rampu, došla do svih slojeva društva, godišta i profila ljudi. Ta serija je zaista uspela, srušila je jedne ubuđale tabue, malograđanske i televizijske. U njoj nema vređanja, nije vulgarna, banalna, tako da ima razloga zašto je uspela. Mi smo iz serije poneli te čvrste likove između kojih su uspostavljeni odnosi pa i privatno pričamo iz tih likova. Često zaboravim njihova privatna imena pa tako Nikolu Simića zovem Mićo, devojke zovem Janjo, Majo... Mislim da je posle mnogo epizoda jednostavno ušla pod kožu.

* GLAS: Postoji li danas kriza pozorišne publike?

SABLIĆ: Imamo krizu teatarskog repertoara i to je problem. Publika je vrlo strpljiva, čeka, podnosi i oprašta. Ako bih nešto menjala, to je repertoarska politika teatara, a nikako publika. Po našim pozorištima su predstave nekada takve da publika beži sa njih. Ima divnih predstava, pa publika opet beži, ali ima i groznih gde je publika u pravu što beži. Publika je uvek u pravu. Čak i kad je predstava dobra, ako publika beži, znači da ona nije za publiku i glumci ne treba da je igraju. Živimo u ovom vremenu, u ovom društvu, moramo da prilazimo publici i da je polako vaspitavamo. To su veoma kompleksne stvari, ali će se sve to promeniti kada se pozorište privatizuje. Kada upravnik pozorišta počne da koristi pare što zaradi na blagajni u tom smeru, a ne da dobije od grada i baš ga briga, on "umetničari".

* GLAS: Da li ste namjerno odabrali da se više krećete u pozorišnim, a ne filmskim krugovima?

SABLIĆ: Za moje godine teško ima velikih uloga u filmu. To su godine gde su više nezanimljive sudbine. Nosilac glavne uloge mora da bude ljudska sudbina, a to su mlađi ljudi. Tu i tamo pronađe se neka tašta, tetka, zloća pa mene zovu da glumim. U filmu "Hadersfild" je dopisana uloga specijalno za mene. I u "Čitulji za Eskobara" sam imala jedan mali zadatak. Često zreliji ulaze u film da bi mu dali ime. Ali u tome ne vidim neku naročitu satisfakciju.

Nagrade  

- Nagrade su uvek nešto delikatno, nešto relativno, pogotovo u vremenu i u društvu u kojem mi živimo. Čovek, ako to nije relativizovao davnih dana, on stvarno nema pameti. Kao što nisam verovala u mnoge tuđe nagrade, tako nisam spremna da verujem ni u svoju - kaže Seka Sablić.

Ona dodaje da bi nagradu odbila ako bi bila uvredljiva, što joj se do sada nije desilo.

- Međutim, nijedna nagrada me nije nešto posebno očarala ili obradovala, potvrdila, dala mi neku inspiraciju, impuls ili snagu za dalje. Hvala bogu, nagrade su na jednoj strani, moj život i posao su na sasvim drugoj - smatra Sablićeva.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.