Duško Novaković: Kritičkim perom protiv ideologija

Pesnici imaju i tu vrstu misije da evidentiraju mrak koji zaokuplja njihovu stvarnost. Nažalost, mi smo ovde, na ovom delu Balkana bili u jednom trenutku prinuđeni da se zapitamo koliko će taj mrak trajati i da li ćemo iz njega uspeti da izađemo.

Rekao je ovo u intervjuu "Glasu Srpske" književnik Duško Novaković, dobitnik nagrade "Desanka Maksimović", za cjelokupno pjesničko djelo, koja će mu biti uručena 16. maja, na rođendan velike srpske pjesnikinje, u njenom rodnom selu, Brankovini.

* GLAS: Koliko ste počastvovani izjavom žirija za nagradu "Desanka Maksimović", koji je rekao da Vaše pjevanje vraća vjeru u poeziju?

NOVAKOVIĆ: Nagrada "Desanka Maksimović" je obavezujuća nagrada, u smislu da ozbiljnost samog imena zahteva i dalju ozbiljnost rada onoga ko je poneo tu nagradu. Mislim da sam i do sada pokazao da nisam neozbiljan pesnik, nego naprotiv, i da u toj svojoj ozbiljnosti možda i previše ulazim u neke sfere, ideologije i stvarnosti koje me okružuju. Zato sam stekao epitet pobunjenog pesnika, koji kritički usmerava svoje pero na nelogičnosti koje se pojavljuju u samom sistemu življenja, u životu koji je dat sam po sebi. Poezijom vraćam veru u stvarnost koja nas kao takva okružuje, a koja bi trebalo da bude izmenjena i mnogo više prilagodljiva čoveku kao ontološkom biću, a ne ideologijama koje su danas, tu na zemlji, traju i nestaju.

* GLAS: Gdje je danas mjesto poezije i pjesnika u srpskoj književnosti i ima li poezije bez pobune?

NOVAKOVIĆ: Kad bi čovek bacio i letimičan pogled na istoriju poezije, može se uočiti da je upravo ta vrsta pobunjenosti unutar samog pesničkog bića bio jedan od najrelevantnijih podsticaja. To je bio podsticaj ne samo da se svet oko sebe menja na bolji način, nego i da se vrednosti koje postoje i koje datiraju iz tih vremena zadrže unutar tog civilizacijskog hoda. Svi znamo koliko su teško odredivi pojmovi i imenice ljubav, mržnja, smrt, sloboda... Kako kaže jedna nemačka kritičarka: "Kad izustite neku reč odmah tu reč pretvarate u objektivan pojam oko sebe".

* GLAS: Vaša zbirka "Kad ćemo svetla pogasiti" predstavljena je javnosti krajem prošle godine. Jesu li pjesnici ti koji osvjetljavaju mračne strane stvarnosti?

NOVAKOVIĆ: Naslov moje knjige "Kad ćemo svetla pogasiti" sadrži unutar sebe jednu vrstu paradoksa. Neki tumače da je reč o jednom vicu koji se odnosi na zemlje istočnog bloka i govori o onome koji posljednji treba da izađe iz države i pogasi svetla. Međutim, u dubljem učitavanju taj isti pojam "kad ćemo svetla pogasiti" može u mnogim lirskim tradicijama, ne samo Srbije i okruženja, nego i šire, da se shvati kao jedna vrsta pesničkog nasleđa, kad čovek ulazi duboko posle mraka u ljubavničku noć. To bi značilo "kad ćemo svetla pogasiti" da bismo ušli u snažnu ljubavničku noć i kako bi rekao Vilijem Batler "svoje srce spojili sa drugim srcem".

Nova knjiga

* GLAS: Kada će se pojaviti Vaša nova knjiga?

NOVAKOVIĆ: Upravo pripremam knjigu "Svrake, svrake". Međutim, pošto nagrada "Desanka Maksimović" podrazumeva i štampanje dela poezije iz mog celokupnog dela, na putu sam da završim taj izbor i da tako prikažem sve ono što sam od 1976. godine radio. Taj opus će imati oko tri hiljade stihova.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.