Dragan Jovanović Danilov - Sajam knjige ogledalo za pisca

Kao i Sajam knjiga u Beogradu, i Sajam knjige u Banjaluci je pravo ogledalo za svakog pisca, ogledalo u kome se sve vidi. Držim do dostojanstva i samogospodstva Knjige. Mislim da elektronska knjiga, ipak, neće potisnuti štampanu knjigu. Jer, knjige su kao bića, topla i živa, puna snažne krvi. Prisetiću se jedne ruske poslovice koja kaže da knjiga dospe dokle ni voda ne može.

Rekao je ovo u intervjuu "Glasu Srpske" ugledni srpski književnik Dragan Jovanović Danilov, koji će besjedom 13. septembra otvoriti 16. međunarodni sajam knjige u Banjaluci, u organizaciji "Glasa Srpske".

Danilov je dobitnik nagrade "Vasko Popa" za najbolju knjigu pjesama na srpskom jeziku u 2010. godini, za "Moja tačna priviđenja". Osnivači nagrade su Društvo prijatelja Vršca, "Vršac lepa varoš" i Agencija "Đorđević".

* GLAS: Na koji način doživljavate poeziju velikog pjesnika Vaska Pope?

DANILOV: Sećam se svoje fascinacije pesmama Vaska Pope kada sam ih prvi put čitao, mislim 1976. godine, još kao gimnazijalac. Bila je to neka vrsta ozarenja i posrećenja. Mislim, naravno, na Popine vanredno napete alegorijske stilizacije, na njegov transfolklor koji zrači u sve dimenzije, na eliptične i spiralne kristalizacije jezičke materije. Popino magijsko-alhemijsko pismo, njegova prećutkivanja, sve to stoji nasuprot blagoglagoljivosti svakidašnjice. Uostalom, plemić radi na sažetosti. Kod Vaska Pope široka i duboka sveobuhvatnost izražena je na veoma sažet način. Sa malo reči postiže se maksimalna ekspresija. Sve je kod Pope strategijski smešteno gde treba. Alogičnost Popinih slika, analoških sklopova i sintagmatskih spojeva, ne dolazi tek iz pukih nadrealističkih kaprica i iracionalnih ishodišta, već iz zlatnih, mitskih izvora narodne poezije i folklora, iz hermetičkih izvora alhemije. Načelo sažimanja i intenziviranja jezičke materije Vasko Popa je doveo do paroksizma, do helenističke strogosti. Sve je tu prečišćeno do esencijalnosti. Ali, avaj, u toj kondenzaciji izraza koja egzegetima pruža obilje mogućnosti tumačenja i jeste Popina moć. No, uprkos svedenosti, pesme Vaska Pope su tako vešto komponovane da deluju monumentalno. Retko ko je u ovom veku od pesnika bio tako upućen u magičnu, taktilnu umetnost klesanja stihova kao Vasko Popa. Ovaj mag, u svojoj proročkoj osamljenosti poeziju je vratio svom mitskomagijskom poreklu.

* GLAS: Smiju li pjesnici da dozvole da njihov glas utihne?

DANILOV: Javna reč velikih pesnika odjekuje tamo gde je potrebna, dok se brzopleta razglabanja osrednjaka i ideološki iskvarenog sveta uklapaju u opštu beznačajnost i beskorisnost.

U mnogim domenima ljudskog života ovo vreme pokazalo se kao doba destrukcije. Globalna obezduhovljenost, fanatizam ekstremne ortodoksije i nedostatak empatije - sve su to zastrašujuća znamenja svakodnevice. Nemojmo zaboraviti da je Evropa pored tradicije i kulture nasledila i fantome slepih, destruktivnih sila. Srbija danas ostavlja turoban utisak. Ljude je ophrvalo stanje umora, tromosti i dodijalosti. Naše osiromašeno građanstvo srednje klase čine ozlojeđeni ljudi koji su kao ostaci jednog raspadnutog i rastrojenog sveta koji nije uspeo da se konsoliduje, izgubili svoju vitalnost. Pojam demokratije, tolerancije i saosećanja sa drugima, danas je sramno dekonstruisan. Međutim, nikakav demokratski, socijalistički, ili bilo koji prostak druge fele ne mogu uništiti duhovnu aristokratiju, jer aristokratizam je načelo koje se kalilo kroz vreme i koje postoji duboko u ljudskom biću.

* GLAS: Kako ocjenjujte književnu scenu u Srbiji, proznu i poetsku?

DANILOV: Ako u jednoj kulturi nema ničeg stabilnog i pouzdanog, ako nema istinskog sjaja fundamenta, ako nema Svete knjige, onda je takva kultura osuđena na bezglavost i iživljavanje varvarstva. Srpska savremena književnost je danas u punom previranju. Poezija se tu veoma dobro drži. Mislim da je poezija najvitalniji deo srpske književnosti danas. Imamo odličnih pisaca priča. Ali, mi danas nemamo roman koji uzbuđuje uzvišenim pobudama svoje arhitekture, veličinom i ostvarenjem zamisli, te temperaturom epohe. Sve je to žalosna priča današnjeg doba utonulog u skribomaniju i osrednjost. Već dugo u srpskoj književnosti nisam pročitao uzvišen, dirljiv i nezaboravan roman. Posle romana Andrića, Crnjanskog, Selimovića, Desnice, Pekića, Mihailovića, Kiša i Pavića, danas se u srpskoj književnosti oseća potreba za jednom drugačijom romanesknom arhitekturom i organizacijom. Za jednim drugačijim duhom građenja i sinteze koja će biti udružena sa smelošću i uobraziljom. Jer, svaki romanopisac je arhitekta, veliki preduzimač i, napose, pronalazač romana i njegov zakonodavac.

Nova djela

* GLAS: Kada možemo da očekujemo Vašu novu knjigu?

DANILOV: Naravno, ne živim u komfornoj zabludi da je široka čitalačka publika željna mojih knjiga. Poezija danas svuda u svetu živi u malim, ezoteričnim krugovima. Raduje me što znam da imam čitaoce izvan akademskih krugova. Mislim da sam se vremenom naučio nekoj vrsti sporosti u pisanju i objavljivanju knjiga. Shvatio sam da za života možemo napisati ograničen broj knjiga. Sada mi je za jednu zbirku pesama potrebno najmanje dve-tri godine. No više razmišljam o svakoj pojedinačnoj pesmi nego o idućoj zbirci. Pripremam, dakle, još uvek knjigu eseja "Zlatni presek" u kojoj se bavim umetnicima od Dada Đurića do Vladimira Dunjića.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.