Aleksandar Palavestra: Šerlok Holms otkriva prošlost

Svi smo manje ili više iracionalni. Većini ljudi bilo bi neprijatno da spava na groblju, iako racionalno ne veruje u duhove. Problem je, međutim, kada se javno, u medijima, podilazi iracionalizmu, umesto da se razbijaju zablude i praznoverice. Pogledajte samo novine i raznorazne televizije: proroci, gatare i vračare, lažni iscelitelji i zvezdočaci. Ovo je za "Glas Srpske" rekao profesor arheologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, koga odlikuje nesvakidašnji pristup nauci.

PALAVESTRA: Studenti arheologije kojima predajem nemaju izbora – to im je što im je, pošto su "detektivi" deo jednog predavanja na predmetu "Uvod u studije arheologije". Želeo sam da pomalo dosadna epistemološka pitanja o logici, dedukciji, analogiji i naučnom metodu u arheologiji učinim zanimljivijim, pa sam analizirao metode tri čuvena literarna detektiva: Šerloka Holmsa, Herkula Poaroa i gospođice Marpl. Ali, iako se meni čini da je tako zanimljivije, to ne znači da i svi studenti isto misle. Možda oni ne čitaju kriminalističke romane, pa se pitaju šta to profesor lupeta i zašto upliće neke detektive u priču o "novoj arheologiji".  

* GLAS: Holms ili Poaro? Sa stručne strane obojica su Vam vjerovatno jednako zanimljivi. Koji lik Vam je kreativno interesantniji i zašto?

PALAVESTRA: Premda mi je Poaro lično simpatičniji, odgovor na Vaše pitanje je ipak - Holms. Zaista je poučno čitati njegove slučajeve; iako su konstruisani, oni su besprekorni primeri logičkog metoda i mislim da su nužna literatura za svakog naučnika. Pogotovo za one koji se, kao arheolozi, trude da rekonstruišu dinamiku prošlosti na osnovu trošnih ljuštura i oskudnih, suvih i statičnih tragova koji su sačuvani. Ono što arheolozi iskopaju žalosno je mali deo materijalne kulture koja je postojala. Tako da je za rekonstrukciju prošlosti zaista potrebna holmsovska logika, upornost i promućurnost.

* GLAS: Kakve su bile reakcije čitalaca na Vaše knjige "Ale i bauci" i "O ognjopardu - Ogled iz kriptozoologije"?

PALAVESTRA: Prvo izdanje knjige "Ale i bauci" objavljeno je pre gotovo dvadeset godina, a tada nisam ni slutio kako će ona biti shvaćena kod dela čitalačke publike. U "Alama i baucima" sam se poigravao s narodnim verovanjima u različita demonska bića, a pisao sam je kobajagi naučno, uz fusnote, fotomontaže i tobož stvarne podatke. Mislio sam da je moja ironična distanca dovoljno jasna i da svako vidi da je u pitanju literatura, ali sam je, srećom, ipak potpisao pseudonimom A. Peragraš. Kada je izašla, bio sam začuđen reakcijama nemalog broja čitalaca. Naime, odrasli ljudi su, na moje zaprepaštenje, iskreno verovali da su patuljci, vile i vodenjaci stvarni i da je nauka konačno potvrdila njihovo postojanje.

Iza zatvorenih vrata

Umberto Eko je problemu podataka u literaturi posvetio odličnu knjigu "Šest šetnji kroz narativnu šumu", gde govori o određenom prećutnom ugovoru između pisca i čitaoca. Pisac se trudi da piše uverljivo, a čitalac se pretvara da mu veruje. Eko navodi da Aleksandar Dima ne bi mogao, niti smeo, da napiše da je Dartanjan, recimo, prošao ulicom Napoleona Bonaparte, pošto bi to bilo hronološki nemoguće. Ali niko Dimaa nije obavezivao da dokumentuje privatni razgovor Rišeljea i Luja 13. To je ono što se dešava kada istorijske ličnosti zatvore vrata za sobom - rekao je Aleksandar Palavestra.

********

DETEKTIVI dio jednog predavanja na predmetu "Uvod u studije arheologije"

********

ODRASLI vjerovali da su patuljci, vile i vodenjaci stvarni

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.