“Jesenja sonata”: Mihajlo Zurković i Marko Miletić nastupili u Banjaluci

Milanka Mitrić
“Jesenja sonata”: Mihajlo Zurković i Marko Miletić nastupili u Banjaluci
“Jesenja sonata”: Mihajlo Zurković i Marko Miletić nastupili u Banjaluci

BA­NjA­LU­KA - Zdu­šno i pre­da­no svi­ra­nje kla­vi­ra i vi­o­lon­če­la, pre­pu­šte­nost du­hu mu­zi­ke i dje­li­ma, sa­či­ni­li su još jed­no ma­gič­no ve­če po­sve­će­no kla­sič­nim zvu­ci­ma, na 2. In­ter­na­ci­o­nal­nom fe­sti­va­lu mu­zi­ke "Je­se­nja so­na­ta".

Pi­ja­ni­sta Mi­haj­lo Zur­ko­vić i vi­o­lon­če­li­sta Mar­ko Mi­le­tić stvo­ri­li su pra­vu sve­ča­nost mu­zi­ke, svo­jim na­stu­pom u kon­cert­noj dvo­ra­ni Ban­skog dvo­ra Kul­tur­nog cen­tra, u okvi­ru če­tvr­te ve­če­ri po­me­nu­tog fe­sti­va­la i ako je su­di­ti po re­ak­ci­ja­ma pu­bli­ke i apla­u­zi­ma, istin­ski za­di­vi­li pri­sut­ne.

- Mu­zi­ča­ri kao mu­zi­ča­ri su za­lju­blje­ni u mu­zi­ku. Za­jed­no or­ga­ni­zu­je­mo dva fe­sti­va­la u No­vom Sa­du i sve to je do­ve­lo do sa­rad­nje i od ta­da za­jed­no ži­vi­mo s mu­zi­kom, mu­zi­ci­ra­mo i dru­ži­mo se, i to se i pu­bli­ci do­pa­da - ob­ja­snio je pi­ja­ni­sta Mi­haj­lo Zur­ko­vić, ko­ji sa Mi­le­ti­ćem sa­ra­đu­je još od 2015. go­di­ne.

Pu­bli­ka je ima­la pri­li­ku da ču­je kom­po­zi­ci­je Jo­ha­na Se­ba­sti­ja­na Ba­ha, Ser­ge­ja Pro­ko­fje­va, Da­vi­da Po­pe­ra, Klo­da De­bi­si­ja, Ser­ge­ja Rah­ma­nji­no­va, ali i "Le­gen­du o Je­fi­mi­ji" Mi­lo­ja Mi­lo­je­vi­ća.

Ka­da je ri­ječ o umjet­nič­kim sen­zi­bi­li­te­ti­ma i sa­rad­nji dvo­ji­ce mu­zi­ča­ra, vi­o­lon­če­li­sta Mar­ko Mi­le­tić je ob­ja­snio da sa­ra­đu­ju već ne­ko vri­je­me, što za­jed­no, što sa dru­gim umjet­ni­ci­ma, te da je zbog slič­nog raz­mi­šlja­nja, za­jed­nič­ko mu­zi­ci­ra­nje za­i­sta la­ko. Kom­po­zi­ci­je ko­je su iz­vo­di­li bi­le su vi­še pro­že­te no­tom du­hov­ne mu­zi­ke.

- Sve je du­hov­na mu­zi­ka, a sa­da se de­si­lo da smo re­per­to­ar ta­ko sa­sta­vi­li. Ima­mo raz­li­či­te re­per­to­a­re. Pro­ce­nju­je­mo ozbilj­nost fe­sti­va­la, oce­nju­je­mo sa­lu u ko­joj će­mo da na­stu­pa­mo i vre­me u go­di­ni, a u ovom mo­men­tu smo u tom ele­men­tu. Je­se­nje vre­me uvek vu­če na tu stra­nu - na­veo je Mi­le­tić.

Ka­da je ri­ječ o iz­bo­ru pro­gra­ma Zur­ko­vić je ob­ja­snio da to če­sto za­vi­si od vre­me­na, od fe­sti­va­la i da su kom­po­zi­ci­je uvi­jek bi­ra­ne u skla­du sa do­go­vo­rom.

- Tru­di­mo se, da, kad god svi­ra­mo, od­svi­ra­mo i jed­nog do­ma­ćeg kom­po­zi­to­ra. Sve osta­lo je tre­nut­no sta­nje du­ha. Za­jed­no smo od­lu­či­li da kon­ci­pi­ra­mo pro­gram da poč­ne­mo sa Ba­hom. Pro­ko­fje­va so­na­ta je­ste jed­no pra­vo­slav­no po­ja­nje, ko­ja se po­sli­je pre­tva­ra u va­šar, sre­ću. "Le­gen­da o Je­fi­mi­ji" je jed­na od naj­div­ni­jih te­ma za vi­o­lon­če­lo i kla­vir. Rah­ma­nji­no­va so­na­ta je jed­no gran­di­o­zno dje­lo, i če­sto je iz­vo­di­mo. De­bi­si i Po­per je za­vr­šni­ca ko­ja ne­ma pe­čat du­hov­nog, već ži­vo­ta, pa iz tog du­hov­nog da se uz­dig­ne­mo i pro­ve­se­li­mo - do­dao je Zur­ko­vić.

 

© AD "Glas Srpske" Banja Luka, 2018., ISSN 2303-7385, Sva prava pridržana