Ivana Miljković, pjevačica i klavijaturista benda “Koikoi”, za “Glas Srpske”: Sviramo sa zanosom i bez kompromisa

Odatle su evropske turneje započeli bendovi kao što su “Nirvana i “Džoj divižn”. Ta pomisao je sumanuta i, ruku na srce, izaziva tremu, ali se nadamo da ćemo nastaviti da osvajamo srca publike na isti način kako smo i do sada to radili - sa zanosom i bez kompromisa.

Rekla je ovo za “Glas Srpske” Ivana Miljković, pjevačica i klavijaturista grupe “Koikoi”, komentarišući nominovanje grupe za prestižnu nagradu MME, kao prvog srpskog benda kojem je to pošlo za rukom.

- Očekivali smo prihvatanje, ali je ono u našoj viziji bilo ograničeno na kontekst beogradskog andergraunda. Nismo mogli ni da sanjamo koliko ćemo puno i daleko putovati, koliko ćemo prijatelja steći širom regiona, da će na našim koncertima skakati i plesati ljudi koji ne razumeju nijednu jedinu reč koju izgovaramo. To je samo svedočenje o univerzalnosti muzike i njenoj lepoti. Mi, kao muzičari i izvođači, smo tu samo da je kanališemo najbolje što umemo - rekla je ona.

GLAS: U zvuku albuma evidentna je hemija između vas i producenta Uroša Milkića i neka vrsta dobre energije. Koliko vam je to i saradnja sa jako ozbiljnim izdavačem “Munli rekords” olakšala taj tehnički dio kreativnog posla?

MILjKOVIĆ: Da budem sasvim iskrena, ne bismo bili ni na pola puta bez njihove podrške. Uroš je bio prvi koji je ostvario kontakt sa našom muzikom, snimao nam je i prvi singl “Sutra” i drugi “Bog te ubio”, koji se našao na “Hali Gali” kompilaciji. Kada je čuo pesme za album, ne samo da je u njima osetio prostor za svoju producentsku magiju već nas je i prvi povezao sa Miranom (“Munli”). Miran je iskusan i sposoban profesionalac iz muzičkog sveta, koji je uz to veliki ljubitelj muzike. U njih imamo apsolutno poverenje i osećamo sigurnost.

GLAS: Pjesme su potpisane zajednički, smjenjujete se na vokalima, ali kako teče kompozitorski proces unutar grupe. Da li se kreće od muzike ili teksta, nečije konkretne ideje ili sešn svirki pošto numere djeluju jako skladno u krajnjem zbiru?

MILjKOVIĆ: Nažalost, nemamo nikakvu idealnu formulu da podelimo s vama. Svaka pesma sa albuma je imala sebi svojstven proces, neke su započele kao džem sešn, neke su započele od teksta, neke su dugo čekale u fioci, dok su druge vrlo brzo dobile svoju finalnu formu. Jedino što činimo bez presedana je da ostavljamo jedni drugima prostor za izraz na svom instrumentu, trudimo se da što više aranžiramo zajedno i da razrađujemo ideje sve dok se svi ne osete zadovoljno s njima.

GLAS: Ono što je zanimljivo u vezi sa “Koikoi” je snažan oslonac na vizuelnu estetiku, od sjajnog omota preko režije spotova i objava na mrežama do detalja koncertnih nastupa.

MILjKOVIĆ: Može se reći da je doba spektakla na svom vrhuncu, pa je tako neophodno i da jedan bend pruži svojoj publici poslastice za sva čula. Tako smo, na svu sreću, imali i neverovatnu podršku umetnika, fotografa Nemanje Kneževića i Katarine Marković, dizajnera Mihaila Kalabića, Jovana Pavlovića i Petra Micića, reditelja sa ekipama koje su stvorile spotove, Raška Miljkovića, Mine Đukić i našeg posebno bliskog saradnika na polju vizuelne umetnosti Izvanrednog Boba.

GLAS: Kad se dotičemo slike, ko je zaslužan za ideje fantastičnog video-spota za numeru “Misisipi” koji djeluje kao nadahnut omaž južnjačkoj estetici od filmova poput “Južnjačke utjehe”, preko serija poput “Pravih detektiva” do romana Flečer O'Konor?

MILjKOVIĆ: Koncept je razvio Raško Miljković uz dramaturga Borisa Grgurovića, a za divnu fotografiju smo zahvalni Nemanji Veselinoviću. Više od toga, praktično celu ekipu su činili naši prijatelji i poznanici pa je i proces samim tim bio obogaćen.

GLAS: Da li ste nakon svega napravili korak prema tom željenom tonu zbog kojeg bi vas Misisipi napokon zavolio ili uzvratio ljubav?

MILjKOVIĆ: Nadajmo se da će i do toga doći, da dotaknemo i muljave vode Misisipija, pa da vidimo da li će nas voda nositi ili izbaciti na obalu. Čudna je to disonanca, da ceo život slušaš neku muziku koja, da kažemo, pripada nekom drugom, kao što bluz pripada američkim crncima. Srasteš s njom na neki način, a znaš da će ona zauvek ostati njihova i da si kao njen slušalac zauvek gost.

GLAS: Na jedan zanimljiv način dotičete se kao bend etnološke tradicije Balkana, i to kroz neku vrstu nadrealističke upotrebe jezika i riječi u numerama poput “Dodole” ili “Hrast”.

MILjKOVIĆ: Često se inspirišemo kroz bajke, mitologiju, narodnu poeziju i grčku tragediju. One su izdržale ispit vremena jer se bave temama i arhetipovima koji ne podležu promenama i trendovima. Kada se povežemo sa usmenim i pisanim tradicijama prošlosti, osećamo veću širinu i, zanimljivo, vezu sa budućim vremenom.

GLAS: Kritika je iznosila brojne odrednice ili imena kako bi opisala zvuk benda, od alternative i kraut roka do psihodelije i post-panka, ali gdje se stvarno kriju muzički korijeni grupe i koliko su raznoliki u odnosu na ono što čujemo na prvencu?

MILjKOVIĆ: Stalno puštamo jedni drugima novu muziku, skrećemo pažnju na slojeve u starim pesmama koje nismo ranije čuli. To doprinosi koheziji različitih uticaja, poput savremenog metala i post-metala, pank/post-pank, bluz/rokenrol, indi-rok, psihodelični rok, pa čak i narodna muzika, rep i trep. Svako od članova ima korene u nekoj od ovih potkultura, a preklapanja među nama nisu tako velika. Zato gledamo da ostanemo što više otvorenog uma prema različitim muzičkim uticajima.

Novi album

GLAS: Prvenac je za vama, koncerti su potvrdili da on nije slučajnost, ali dolazi tzv. “sindrom drugog albuma”, šta se dešava na tom planu i kada biste mogli očekivati nastavak studijskog rada?

MILjKOVIĆ: Neverovatno smo motivisani da pravimo nove pesme. Imamo mnoštvo ideja i dve pesme koje imaju provizorni aranžman koji je za sada samo beogradska publika imala priliku da čuje na solo koncertu u Domu omladine u aprilu. Obećali smo sebi da ćemo zimu iskoristiti za rad na novoj muzici pa možemo reći, doduše za sada samo nezvanično, da se na proleće mogu očekivati nove trake.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.