Jelisaveta Seka Sablić, glumica, za “Glas Srpske”: Najteže osjećanje nemoći da utičeš na društvo
Volim svoj posao, odgovaram životu i okrećem se vrednostima. To mi daje snagu i to me nadahnjuje.
Kazala je ovo u razgovoru za “Glas Srpske” glumica Jelisaveta Seka Sablić koja iza sebe ima zavidnu karijeru dugu skoro pola vijeka. U velikom spektru uloga koje je utjelovila slavna glumica uživale su sve generacije. Glumom se profesionalno počela baviti u Dječijem pozorištu “Boško Buha”, a potom je bila član “Ateljea 212”.
GLAS: Šta je Vama bilo najteže da naučite u životu?
SABLIĆ: Sve što sam htela sa lakoćom sam naučila. Najteže je osećanje nemoći da utičeš na društvo i režim u kome trenutno živimo.
GLAS: Imate sklonosti i ka filozofiji, kako gledate na život i na ono što Vas vodi?
SABLIĆ: Ne mislim da me iko vodi. Koliko mogu, stavljam svoj život pod kontrolu i usmeravam ga.
GLAS: Kada pogledate Vašu kompletnu karijeru, šta Vam prolazi kroz glavu? Na šta ste najponosniji?
SABLIĆ: Najponosnija sam na posvećenost, na radost u poslu i na trajanje.
GLAS: Postoji li neka uloga koja Vam je promijenila život i postoji li neki lik u pozorištu ili na filmu koji Vam je najdraži, ili neki koji niste, a željeli ste da igrate?
SABLIĆ: Nijedna mi nije menjala život. Menja mi život kad od nekog posla zaradim neki veći novac. To mi se jedanput desilo kada je bila čuvena Markovićeva godina, kada sam na jednom poslu zaradila toliko da sam mogla da sagradim kuću na moru iz koje Vam sada pišem ovaj intervju.
GLAS: Gdje se nalazi i čemu služi umjetnost u 21. vijeku?
SABLIĆ: Umetnost je neuništiva iako često pokušavaju da je unište (veoma svesno).
GLAS: Ima li umjetnik jednak uticaj kao nekada i da li može da utiče na masu, ili se ipak zadržava na promjeni individue?
SABLIĆ: Pozorišta su puna, nalazim se u veoma umetničkim predstavama za koje ne može da se dobije karta. Dakle, individua po individua i eto jednog dana mase.
GLAS: Koji je najveći problem kulture kod nas? Postoji li neka duhovna vertikala kojoj bi trebalo da se okrenemo u ovim vremenima?
SABLIĆ: Problem je što kao i u svim segmentima društva, tako i u kulturi, na vodećim mestima se nalaze ljudi koji su daleko od profesije, koji ne mogu da prepoznaju vrednosti. Okrenuti su svojim malim interesima, a ne interesu kuće ili projekta. Oni okupljaju ljude po partijskoj podobnosti, nepotizmu... sve što i Vi odlično znate.
GLAS: Kako gledate na slobodu umjetničkog izražavanja? Da li je ona cilj ili sredstvo, i da li može biti kobna, te da se njome dobije suprotan efekat?
SABLIĆ: Nema potrebe za cenzurom jer ona je obezbeđena selekcijom ljudi kojima se daje posao i na razne druge načine. Sve je pod režimskom kontrolom.
Slobodno vrijeme
GLAS: Čime se bavite u slobodno vrijeme? Šta volite da slušate, čitate i gledate?
SABLIĆ: Trenutno čitam Uelbeka, slušam ptice i gledam pokoju dobru predstavu u Tivtu na festivalu “Purgatorije”.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
