Јелисавета Сека Саблић, глумица, за “Глас Српске”: Најтеже осјећање немоћи да утичеш на друштво

Данко Кузмановић
Јелисавета Сека Саблић, глумица, за “Глас Српске”: Најтеже осјећање немоћи да утичеш на друштво

Волим свој посао, одговарам животу и окрећем се вредностима. То ми даје снагу и то ме надахњује.

Казала је ово у разговору за “Глас Српске” глумица Јелисавета Сека Саблић која иза себе има завидну каријеру дугу скоро пола вијека. У великом спектру улога које је утјеловила славна глумица уживале су све генерације. Глумом се професионално почела бавити у Дјечијем позоришту “Бошко Буха”, а потом је била члан “Атељеа 212”.

ГЛАС: Шта је Вама било најтеже да научите у животу?

САБЛИЋ: Све што сам хтела са лакоћом сам научила. Најтеже је осећање немоћи да утичеш на друштво и режим у коме тренутно живимо.

ГЛАС: Имате склоности и ка филозофији, како гледате на живот и на оно што Вас води?

САБЛИЋ: Не мислим да ме ико води. Колико могу, стављам свој живот под контролу и усмеравам га.

ГЛАС: Када погледате Вашу комплетну каријеру, шта Вам пролази кроз главу? На шта сте најпоноснији?

САБЛИЋ: Најпоноснија сам на посвећеност, на радост у послу и на трајање.

ГЛАС: Постоји ли нека улога која Вам је промијенила живот и постоји ли неки лик у позоришту или на филму који Вам је најдражи, или неки који нисте, а жељели сте да играте?

САБЛИЋ: Ниједна ми није мењала живот. Мења ми живот кад од неког посла зарадим неки већи новац. То ми се једанпут десило када је била чувена Марковићева година, када сам на једном послу зарадила толико да сам могла да саградим кућу на мору из које Вам сада пишем овај интервју.

ГЛАС: Гдје се налази и чему служи умјетност у 21. вијеку?

САБЛИЋ: Уметност је неуништива иако често покушавају да је униште (веома свесно).

ГЛАС: Има ли умјетник једнак утицај као некада и да ли може да утиче на масу, или се ипак задржава на промјени индивидуе?

САБЛИЋ: Позоришта су пуна, налазим се у веома уметничким представама за које не може да се добије карта. Дакле, индивидуа по индивидуа и ето једног дана масе.

ГЛАС: Који је највећи проблем културе код нас? Постоји ли нека духовна вертикала којој би требало да се окренемо у овим временима?

САБЛИЋ: Проблем је што као и у свим сегментима друштва, тако и у култури, на водећим местима се налазе људи који су далеко од професије, који не могу да препознају вредности. Окренути су својим малим интересима, а не интересу куће или пројекта. Они окупљају људе по партијској подобности, непотизму... све што и Ви одлично знате.

ГЛАС: Како гледате на слободу умјетничког изражавања? Да ли је она циљ или средство, и да ли може бити кобна, те да се њоме добије супротан ефекат?

САБЛИЋ: Нема потребе за цензуром јер она је обезбеђена селекцијом људи којима се даје посао и на разне друге начине. Све је под режимском контролом.

Слободно вријеме

ГЛАС: Чиме се бавите у слободно вријеме? Шта волите да слушате, читате и гледате?

САБЛИЋ: Тренутно читам Уелбека, слушам птице и гледам покоју добру представу у Тивту на фестивалу “Пургаторије”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана