Vule Žurić o Pekiću i antologiji priča "Pre vremena čuda"
BEOGRAD - Pisac i scenarista Vule Žurić obrazložio je večeras prilikom svog gostovanja u okviru ciklusa Letnji plato BGB da je knjiga kontakt, a trenutna tiha bitka pokazatelj da se bez umjetnosti, a naročito književnosti, ne može.
"Borislav Pekić se od izbijanja pandemije čita kao svojevrsna vakcina. Ko je primio dovoljnu dozu Pekića stekao je dovoljan broj književnih antitela da sve ono što nas tek čeka pregura bez većih problema jer šta god da se desi Pekić je o tome već pisao", Žurićev je citat pomenut tokom razgovora o antologiji priča "Pre vremena čuda", kojom je prošlog ljeta ovekovečeno 90 godina od smrti pisca Borislava Pekića.
Kako je Žurić u početku susreta na platou Biblioteke grada Beograda objasnio, ideja da ta antologija nastane pojavila se još prije pandemije.
"Ideja da se ta knjiga napiše usvojena je još pre izbijanja pandemije... U njoj se, po raznorodnosti tema, interesovanjima pisaca i načinu na koji su oni ispričali priče koje govore o "pekićevskim" opsesivnim temama ili čak samom Pekiću, pokazalo koliko je on zahvalan pisac... Njegovo delo je toliko aktuelno i toliko je snažno sećanje na njega. On nije bio samo pisac, već i vrsni intelektualac koji se otvoreno bavio raznovrsnim temama", naveo je Žurić.
On potom dodaje da se karantin pokazao kao dobra prilika da mu ljudi pošalju svoje priče, čak i prije isteka roka za njihovo slanje.
"Ja sam veoma zadovoljan kako je to ispalo, ali mi je takođe veoma žao što tada nismo uspeli da se sastanemo s publikom, što nikada nije održana promocija... Ali ovo je ukazalo na to koliko je naša savremena književnost spremna da sarađuje i obrađuje", kaže Žurić.
Ovom prilikom je Žurić otkrio da je knjiga trebalo da se zove "Okean Pekić", ali da su onda zajedno sa izdavačima došli do sadašnjeg naslova, koji referiše na Pekićev prvi roman, potom pretvoren i u film.
"U nekome ko još uvek nije upoznat s Pekićem, ko ga nije čitao, on će verovatno probuditi neku znatiželju", navodi Žurić i objašnjava da ta antologija ne mora da predstavlja samo omaž ovom piscu, već i uvod u njegov opus.
Po njegovim riječima, u piscima i ljudima poput njega samog takođe postoji želja da se sva velika imena o kojima imamo određene dvodimenzionalne slike predstave kao ljudi od krvi i mesa.
"Uzmimo kao primer Stanislava Vinavera. Ako pročitate šta je sve on preturio preko glave i šta je sve uz to uspeo da uradi to predstavlja neverovatne podvige... Ili, recimo, filmski prikaz Ive Andrića koji nekoga ljubi. To je bilo kao da Andrić nikada nikoga nije poljubio. Možda nama to i odgovara, da mislimo da nikoga nije ljubio i da je sve bilo ozbiljno, a zapravo je to samo život i Andrić je pisac života", kaže Žurić.
Žurić je takođe istakao da ne misli da svojim pisanjem "vraća i podseća" na imena koja su obeležila srpsku istoriju, već da ih "preispituje zajedno sa našim odnosom prema istoriji".
"Ja ne pišem udžbenike. Ja preispitujem, postavljam neka pitanja između redova... Uvek se trudim da svaku priču ispričam što je zanimljivije moguće, prepuštajući se pritom hirovima jezika... Kada prepoznate nečiji jezik, treba da se prepustite, da vas taj jezik oplemenjuje, menja i najvažnije, kako vas veseli", objašnjava Žurić.
Na pitanje na kojim delima trenutno radi, Žurić otkriva da u planu ima nekoliko projekata.
"Već imam nekoliko stvari o kojima ću pisati i koje će opet imati veze s istorijom, ali ovog puta ćemo promeniti sredinu i vreme, te nećemo biti u Vojvodini u 18. veku, već ćemo najverovatnije ići u Amazon početkom 20. veka... Ali videćemo šta će od toga biti", sažeto je rekao Žurić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
