Matija Bećković: Srpska intelektualna elita se opredeljuje unazad

Aleksandra Rajković
Matija Bećković: Srpska intelektualna elita se opredeljuje unazad

Banjaluka - Prava elita ima tu privilegiju da se izjašnjava post festum i post mortem. I da se opredeljuje unazad. Ne mora da se istrčava dok je gusto. Kad se već sve desi, njeni pripadnici zauzimaju jasne i jake stavove, hladne glave. Jednom rečju kad naivni izginu braneći majke i otadžbinu. To je ta čuvena dinamika života elite koje nema bez tih grobova!

Rekao je ovo u intervjuu za "Glas Srpske" književnik i akademik Matija Bećković, govoreći o svojoj novoj knjizi "Kad budem još mlađi", koja je prije nekoliko dana izašla iz štampe i promovisana u Andrić gradu.

* GLAS: Kažete da smo svi danas pomalo, dobrovoljno, slepi i gluvi guslari. Šta sve srpska kulturna i intelektualna elita ne vidi i ne čuje ili ne želi da vidi i čuje?

BEĆKOVIĆ: Prava elita ima tu privilegiju da se izjašnjava post festum i post mortem. I da se opredeljuje unazad. Ne mora da se istrčava dok je gusto. Kad se već sve desi, njeni pripadnici zauzimaju jasne i jake stavove, hladne glave. Kad se violentni tipovi, gorštaci i epski prostaci istrče i izlanu, kad se poture pod koplja i kamenje, elita će hrabro uzeti poslednju reč. Jednom rečju kad naivni izginu braneći majke i otadžbinu. To je ta čuvena dinamika života elite koje nema bez tih grobova!

* GLAS: Vašu novu knjigu "Kad budem još mlađi" objavila je Srpska književna zadruga uz svoju 120. godišnjicu. Na promociji u Andrić gradu rekli ste da ste htjeli da pobrojite sve probleme mladih generacija. Jeste li uspjeli?

BEĆKOVIĆ: Već sam čuo da sam tvitovao pre "Tvitera". Ti komplimenti su mi najvažniji. Onaj ko knjigu nije čitao i ne sluti šta ga u njoj čeka. A što reče Ivo Andrić: "Zar nije pomalo nepravedno od nekoga ko je stvorio neko umetničko delo tražiti i da ga objašnjava."

* GLAS: Prethodna Vaša knjiga naslovljena je sa "Kad budem mlađi", ova "Kada budem još mlađi". Zbog čega još?

BEĆKOVIĆ: Podmlađivati se i češati samo treba početi.

* GLAS: Kako zaštititi kulturni identitet jednog naroda od krađe i svojatanja?

BEĆKOVIĆ: Blago je ono što se ne može krasti. Ono je u našim srcima. Ako ga nema u srcu, svejedno je gde je. Priča o krađi je fokus kriminalaca. Špijuni i lopovi koji špijuniraju i kradu u pustinji. Ko može da ukrade Njegoša ili Dostojevskog? I da se vodi rasprava čiji su to pisci. Nisu valjda onih koji ih ne vole i ne čitaju. Kad neko nešto ukrade ne znači da je to njegovo. Pogotovo pisca, sliku, knjigu.

* GLAS: Rekli ste da je oslobađajućom presudom za hrvatske generale Antu Gotovinu i Mladena Markača Haški sud odlučio da smrtnu kaznu presudi sam sebi. A šta žrtve imaju od toga? Da li je to utjeha za gubitnike?

BEĆKOVIĆ: Duh nema ni granice, ni početka, ni kraja. Diše gde hoće. On je svuda. Neispitani su putevi duha i putevi Gospodnji. Od Andrićevog venca do Višegrada i Andrić grada.

* GLAS: Kako se osjećate u Andrić gradu? Jeste li pronašli Andrićev duh?

BEĆKOVIĆ: Od kada je Mehmed-paša Sokolović podigao na Drini ćupriju ništa se na Drini nije podiglo značajnije od Andrić grada. On se već beli među gradovima kao most na Drini među mostovima. I služi istim ciljevima kao i na Drini ćuprija, kao spona među ljudima i svetovima. To je delo duboke odanosti jednog umetnika drugom umetniku i umetnosti. To je grad podignut na nebu umetnosti, a na nebu nema velikih centara i periferije... Andrić grad predstavlja trijumf kulture u vreme koje kulturi nije nimalo naklonjeno.

* GLAS: U Višegradu ste pozvali umjetnike da se suprotstave kvarenju srpskog jezičkog blaga. Kako i sa čim?

BEĆKOVIĆ: I to protiv čega se borimo je svojevrsno jezičko blago. Prošla su vremena kad smo se nečemu suprotstavljali i nekoga pozivali da se suprotstavi. Lepo je to zamisliti, ali daleko smo od toga. Tamo gde nema jezika nema ničega. Ja se jezikom bavim na kompjuteru, čim se ulogujem. Ne trebaju mi ni trgovi ni megafoni.

"Kad budem još mlađi"

Nova poema Matije Bećkovića "Kad budem još mlađi" nedavno je izašla u izdanju Srpske književne zadruge.

- Valja staviti tačku na besmislenu priču o natalitetu, ako se u Srbiji išta pokazalo da nema nikakvog smisla, to je produžetak vrste, napisao je Bećković u svojoj novoj knjizi.

U stihovima o srpskom jeziku kaže "najbolje je ćutati (...) na srpskom je sve rečeno, a bolje da nije"...

Bećković, između ostalog, predlaže Ministarstvu prosvete da ukine srpski jezik: "Nije slučajno baš srpska izreka /Ćutanje je zlato/ Da srpski išta vredi/ Govorio bi ga još neko/ Englezi Amerikanci Nemci/ Ili bar Crnogorci/ Ne bi bio isključiv i ksenofobičan/ Vezan za jednu zemlju i jedan narod/ Krv i tlo/ Da je Njegoš znao crnogorski/ Kako li bi tek izgledao Gorski vijenac"…

Prije nekoliko godina Bećković je u Matici srpskoj objavio knjigu "Kad budem mlađi", takođe obilježenu snažnom duhovitošću, ironijom i cinizmom.

© AD "Glas Srpske" Banja Luka, 2018., ISSN 2303-7385, Sva prava pridržana