Knjižarstvo bez podrške

Evidentna je aktivna prisutnost izdavača iz Srbije u Republici Srpskoj, putem predstavništva, distributera, knjižara i naravno sajmova knjiga. Sigurno bi protok knjiga i ideja bio veći na obostrano zadovoljstvo da se uslovi izvoza olakšaju.

Rekla je ovo za “Glas Srpske” direktor izdavačke kuće “Dereta” iz Beograda Dijana Dereta, koja ističe da ima utisak da sem sporadične saradnje među izdavačima, “nedostaje planska, institucionalizovana vizija kulturne politike u ovoj oblasti”.

- Nejasno je odakle tolika neodgovornost prema knjizi. Nacrt zakona o izdavaštvu Srbije iz 2001. nije donesen. U međuvremenu, ne postoje mnogi kriterijumi koji bi regulisali oblast unutar esnafa, ali i odnose sa svim akterima, državom, institucijama, bibliotekama - ističe Dereta.

Prema njenom mišljenju, iz budžeta se ne izdvaja dovoljno za otkup knjiga od izdavača, samim tim su bibliotekarski fondovi siromašniji, ne postoji ideja i želja za podrškom knjižarstvu.

- Ono što, uz svu haotičnost, izaziva čuđenje jeste izostavljanje samih izdavača iz mnogih tela koja se bave uređenjem delatnosti. Danas je opstanak mnogih doveden u pitanje usled nedovoljne brige države i kulturnih institucija, monopola tržišta, izdavaštva medijskih kuća, uličnih prodaja knjiga, elektronske piraterije, pada kupovne moći - pojašnjava probleme izdavaštva u Srbiji Dereta.

Dodaje da neminovnost prepuštanja tržišnim zakonima vodi ka padu kulture u trci za profitom, “njegovanju” površnosti i stavljanja čitaoca u nezavidan polažaj navodno vrijednosno usmjerenog agresivnim marketingom. Nažalost, nerijetko je mišljenje da izdavaštvo i kultura djeluju odvojeno.

- “Čovek koji ne čita dobre knjige nema nikakve prednosti nad čovekom koji ih uopšte ne zna čitati.”, reči su Marka Tvena. Savremena kultura pre počiva na obrascu šta ne bi trebalo čitati. Pitanje je samo odnosa između komercijalnih izdanja i kvalitetne produkcije. U tranzicionim i teškim vremenima u kojima se nalazimo neminovno dolazi do pada kulturnih obrazaca i naginje se površnosti i prosečnosti - zaključila je Dereta.

Planovi

- Bez obzira na trendove komercijalnog štiva nismo odustali od klasičnih autora filozofije, istorije, prevoda domaćih autora na engleski jezik. U budućem periodu nameravamo da ostanemo dosledni kvalitetnoj literaturi, različitim žanrovima, aktuelnim dešavanjima na književnoj sceni, jednom maniru koji je prepoznatljiv - rekla je direktor “Derete” Dijana Dereta.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.