Vojislav Voja Brajović: Dirljive ljudske sudbine kroz film “Drugi”

Kada sam dobio da pročitam scenario za film “Drugi” jako mi se dopao, a uloga koju sam dobio je veoma zahtevna i nadam se da ću je uraditi kako treba.

Drago mi je što imam privilegiju da učestvujem u stvaranju jednog vrlo interesantnog i značajnog filma, koji se bavi ljudskim sudbinama, a koji je pun duše.

Rekao je ovo u intervjuu za “Glas Srpske” bard srpskog glumišta Vojislav Voja Brajović, koji ovih dana u Zagrebu snima film “Drugi” rediteljke Ivone Juke.

- Uporedio bih scenario sa nekom klasičnom literaturom, jer je to zaista jedan od boljih scenarija koje sam imao priliku da čitam u poslednje vreme - rekao je Brajović.

* GLAS: Možete li nam približiti lik koji tumačite u filmu “Drugi”?

BRAJOVIĆ: Moj lik je složen i tužan. Glumim čoveka koji je oboleo od ranog Alchajmera i živi sa svojom kćerkom, koja je jedna darovita frustrirana osoba, jer mora da radi ono što ne voli, da kao reditelj radi na bezvrednim sapunicama koje su preplavile svet. Moj lik je bivši intelektualac koji oboleva od te jako dramatične bolesti, zbog koje čovek gubi ono što ga čini čovekom, gubi razum. On je takav, da u toj svojoj specifičnoj bolesti ipak prepozna ono što je dobro i čisto u ljudima.

* GLAS: Koji je po Vama značaj ovog filmskog projekta?

BRAJOVIĆ: Film se ne bavi nikakvom političkom pričom i zbog toga je na neki način i dragoceniji. Dragocen je po tome što se bavi sudbinama običnih ljudi. Ako uspe da se uradi ono što scenario nudi, gledaoci će se prosto identifikovati sa svakom situacijom, odnosno ljudskom sudbinom. Zato sam ga i uporedio sa klasičnom literaturom, jer se možete poistovetiti sa sudbinama junaka iz dela, kao što su npr. antičke drame, preko Šekspira i Čehova. U tom smislu je prosto dragocena ova filmska priča.

* GLAS: Uskoro se očekuje i premijera igrano-dokumentarnog filma o Radivoju Koraću. Kakva iskustva nosite sa tog projekta i koju ste ulogu ostvarili?

BRAJOVIĆ: Pozvan sam od te ekipe da u jednoj fantazmagoričnoj sceni, iako je to istinita priča, prikažem igrani deo priče. Igram Josipa Broza Tita koji je primio košarkašku ekipu, među kojima je bio i Žućko Radivoje Korać koji se raspričao sa tadašnjim predsjednikom o problemima koje ima taj sport. Pošto je Tito tada bio “država u državi”, sve je to dao svom pomoćniku da zabeleži, kako bi se odlučilo da li će table biti drvene ili staklene, da li će lopta biti kožna ili klasična, pošto se kožne lopte natope vodom pa su teške. Takođe je zapisao i kakve patike imaju drugi košarkaši, da li se trenira u hali. Korać je sve to otvoreno govorio Titu, sa svešću da ako on to ne uradi, da od toga neće biti ništa. Naravno, pošto je Tito bio oduševljen njihovim sportskim uspesima i harizmom Radivoja Koraća, odmah je i naređivao da se to uradi. Ta epizoda u kojoj ja učestvujem osmišljena je kako bi se pokazala jedna vrlo zanimljiva ličnost čoveka kao što je bio Radivoje Korać.

* GLAS: Prošle godine je pred čitaoce došla monografija “Dijalozi o Voji Brajoviću” autora Dragana Babića. Sa kakvim ste osjećanjima Vi doživjeli rad na ovoj knjizi i njeno pojavljivanje u javnosti?

BRAJOVIĆ: Pošto sam dobio nagradu za životno delo, “Dobričin prsten”, koja podrazumeva i izdavanje monografije, iskren da budem, mene to nije radovalo, dok još radim ovaj posao. Mislim da to pripada ljudima koji odu sa ovoga sveta. Međutim, ipak sam prihvatio da to uradi Dragan Babić, ali da to bude neko živo štivo. Trenutak u kojem se monografija radila bili smo živi svedoci svega toga što se dešavalo u društvu. Dotiče se svega onoga što sam ja radio i zbog čega sam to dobio, ali naravno oslanjajući se na sve aktuelnosti koje su nas okruživale poslednjih četrdeset i kusur godina.

* GLAS: Dobitnik ste jednog od najvećih glumačkih priznanja - “Dobričinog prstena”. Kakav značaj za Vas ima ova nagrada i koliko nagrade uopšte mogu biti podsticajne umjetniku?

BRAJOVIĆ: Nagrade su plata za ono što ste u svom radu postigli. Ja ne mogu da ne spomenem visoko priznanje koje je dobio Novak Đoković kao najbolji sportista sveta, koji uvek kaže da je to nagrada društvu. Ne mogu biti pretenciozan i to porediti, ali mislim da je to nagrada za one koji su u mene nekako uvek verovali. Da li su to moja rodbina i prijatelji, ili je to zbog onih, zbog kojih ja i postojim, a to su moji gledaoci. I ako to moje gledaoce obraduje, ako je to njima potvrda da taj čovek vredi, onda to mene naravno ispunjava velikom radošću.

* GLAS: Da li ćemo Vas uskoro moći gledati u nekim novim glumačkim rolama?

BRAJOVIĆ: Spremam se za jedan projekat sa Slovencima, a riječ je o jednom interesantnom filmu “Šangaj” koji tretira pitanje Roma u slovenačkoj zajednici. Ako budem imao vremena, planiram da radim i na jednom projektu koji je posvećen Desanki Maksimović. To je jedan veliki projekat i mora mu se ozbiljno i pristupiti da bi došlo do njegove krajnje realizacije.

Kapitalno djelo

* GLAS: Igrate i jednu od uloga u filmu Miše Radivojevića “Kako su me ukrali Nemci”. Na koji način ste Vi doživjeli ovu filmsku priču?

BRAJOVIĆ: To je, za mene, jedan od retkih filmova koji obrađuju tu tematiku Drugog svetskog rata. Mislim da je to Mišino kapitalno delo. Imali smo zaista lepu saradnju, a Miša je jedan neverovatno drag čovek i kada radite sa njim, prosto se uplašite od te radosti koja njega okružuje. On se raduje svojim saradnicima i svemu što oni urade i predlože, tako da je i snimanje te priče prošlo u jednom radosnom tonu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.