Đorđe Bajić za „Glas“: Izgubimo li dušu, propali smo kao nacija

Kada sam promenio izdavačke kuće i iz "Čarobne knjige" prešao u "Lagunu", našao sam se u prilično nezgodnoj situaciji. Dva romana koja sam objavio u "Čarobnoj knjizi", a u kojima se pojavljuje inspektor Liman, "Žuta kabanica" i "Jedno đubre manje", bili su već dugo rasprodati, a "Laguna" je želela da objavi potpuno novi roman. Kako sam želeo da nastavim da pišem o Limanu, "Smrt u ružičastom" i "Umri, ljubavi!" koncipirao sam kao prednastavke u kojima se opisuju događaji koji prethode onima u "Žutoj kabanici" i "Jednom đubretu manje".

Rekao je ovo za "Glas Srpske" Đorđe Bajić, književnik i publicista, objašnjavajući, šta je bio ključni motiv  da uradi novu verziju romana "Jedno đubre manje" svojevremeno objavljenog. Autor serije kriminalističkih trilera sa policijskim inspektorom Nikolom Limanom kao glavnim junakom ističe da su promjene stilske i hronološe kako bi dobio roman kakav je želio napisati i kako bi dodatno profilisao svijet u kojem djeluje njegov junak.

- Kasnije, kada su se stvorili uslovi za prvo reizdanje u "Laguni", odlučio sam se da stilski osvežim "Jedno đubre manje", dodam mu odrednicu "konačna verzija" u naslovu i predstavim ga publici kao hronološki treći roman iz serijala o Limanu. Sve se lepo uklopilo, neke delove sam skratio, neke produžio, nekima promenio mesto i ova verzija je ona koju treba da pročitate. Ona stara, koju je objavila "Čarobna knjiga", sada je raritet i jako ju je teško pronaći, a i kada se pojavi na nekom od sajtova za prodaju polovnih knjiga dostiže popriličnu cenu, rekao je Bajić

GLAS: Inspektor Nikola Liman, kako običaj i tradicija žanra nalažu, ima novo ubistvo za riješiti, ali je žrtva ovaj put, kako sam naslov sugeriše, po mnogo čemu dobila ono što je zaslužila, što pred Limana stavlja jednu određenu vrstu moralne dileme koja bi se dala opisati riječima: "Raditi svoj posao i pronaći zločinca ili mu poslati čestitku za uspješno obavljen posao", koja je istina donekle postojala i u drugim slučajevima koje je rješavao, ali sad je čini nam se ekstremno istaknuta u prvi plan?

BAJIĆ: Vremena su sve stresnija, sve se zaoštrava pa se to reflektuje u mojim romanima. Kako drugačije? Hteo ne hteo, ne mogu da pobegnem od politike i društvenih previranja. Iako je prva verzija romana "Jedno đubre manje" objavljena pre deset godina, malo toga se promenilo - zapravo situacija je još gora nego što je bila. Bogati i moćni su obesni i svoje povlašćene pozicije ne koriste da bi činili dobro, naprotiv. Ali... Sve dođe na svoje. Svakom carstvu dođe kraj. Onaj koji čini zlo ne treba da se nada dobrom, to je lekcija kojom pokušavam da naučim svoje junake, a onda i da je prenesem na čitaoce. Želim da verujem da svako na kraju, na ovaj ili onaj način, kako u romanima tako i u životu, dobije ono što je zaslužio.

GLAS: Kako istraga odmiče, leševi se gomilaju, atmosfera je nikad mračnija, na samoj granici horor elementa, uz čitav niz bizarnih karaktera uz jednu uslovno rečeno dodatnu "kompresiju" zapleta, ugođaja i likova, na neki način djeluje da ste još oslobodili ideju i ruku  u odnosu na prethodne romane.

BAJIĆ: Hvala na lepim rečima, gode. Od samog početka svoje književne karijere, trudio sam se da napredujem kao pisac, da ne tapkam u mestu, ili, što je još gore, da nazadujem. Nadam se da sam vremenom uspeo da razvijem svoj stil, učim iz grešaka i čitaocima ponudim sve kvalitetnije i kvalitetnije romane. "Jedno đubre manje, konačna verzija" bila je odlična prilika da na postojeći tekst primenim u međuvrmenu naučeno, poboljšam ga i osvežim. Iskreno, uživao sam u tom procesu, a i imao sam dovoljan otklon da preradi pristupim hladne glave i načinim najbolje moguće izmene. Nisam štedeo svoje junake, to je tačno, s tim da većina njih i nije zaslužila poštedu.

Foto: Đorđe Arambašić

GLAS: Roman nosi jedan fin niz posveta prema pop kulturi od Dite von Tes do nekih klasika đalo žanra. Šta Vam predstavljaju te fine reference, tajne koordinate smještanja Vašeg pisanja u jedan širi popkulturni univerzum ili prosto omaž dragim autorima i djelima?

BAJIĆ: Odrastao sam uživajući u popularnoj kulturi i sada u svojim romanima želim da ukažem na ono što volim i što je uticalo na mene, bilo da je iz domena književnosti, filma, stripa ili muzike. Neki omaži su očigledni, neki skriveni, a uvek se dobro zabavim dok ih osmišljavam i uklapam u priču. Obraduje me kad neko od čitalaca prepozna te moje posvete koje sam utkao u roman.

GLAS: Jedan klasik svjetske književnost počinje riječima "Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica, nesrećna je na svoj način". Porodica Krstić u Vašem romanu nesrećna je na način koji djeluje kao jedno groteskno iskrivljenje pojmova nesreća, ali još više pojma porodica. Može se reći jedan produkt ere, u kojoj se stepen porodične i lične sreće mjeri novcem, ali još više sa moći, koju bogatstvo donosi svojim vlasnicima, ali kada đavo dođe po svoje nevinih, sudeći po Vašem romanu, nema?

BAJIĆ: Ne volim crno-bele likove, pa ih i izbegavam u svojim romanima. Krstići su proistekli iz stvarnosti koju živimo već duže od tri decenije. Korumpirani do srži, samoživi, zagledani u svoj pupak. Možda će neko u njima prepoznati obrise nekih od poznatih srpskih bogataških porodica, ne branim im to. Mada, priča o Krstićima nije samo naša, ona je univerzalna. Ali kad domine počnu da padaju, jedna po jedna, ni sav novac na svetu neće moći da ublaži udarce koji se ređaju jedan za drugim. Nisam želeo da od Krstića napravim karikature, ali ih jesam, priznajem, sa zadovoljstvom kaznio.

GLAS: Ono što je "Jedno đubre manje" kompletiralo sa romanima "Umri ljubavi" i "Smrt u ružičastom" jesu jedne specifične koordinate svijeta Nikole Limana, koji jeste prozna fikcija, ali sa snažnim osloncem u našoj stvarnosti tj. tom kolopletu kriminala, korupcije, politike i tabloida. Jednom bizarnom društvenom rijalitiju i u kojem većina učesnika nije birala svoj učešće u istom, ali ga nažalost svi živimo i još više osjećamo na svojoj koži?

BAJIĆ: Hteli ne hteli, deo smo sveta u kome živimo. Poslednjih nekoliko decenija bile su veoma teške i došlo je do sveopšte korozije morala. Počeli smo da kao nacija gubimo dušu i to je zaista užasno, najužasnije od svega. Dopustili smo da preovladaju i zavladaju šund, nemoral, pohlepa, mržnja. To sam želeo da zabeležim u svojim romanima, a žanr trilera je veoma pogodan za prikaz te mračne strane naše svakodnevice. Da zabeležim i da se nadam da će se to promeniti.

GLAS: Kada smo kod Nikole Limana, on je stekao vjernu publiku sudeći po tiražima novog, ali i starih romana, što je svakako važno za Vas kao autora, ali sa druge strane publika će željeti još, još i još Limana, što može postati jedna vrsta kreativnog ograničenja, jer niste djelovali do sada kao autor koji ide linijom manjeg otpora?

BAJIĆ: Sve ima svoj kraj, to smo već rekli! Pisaću o Limanu dok to publika bude želela i dok, što je još važnije, budem imao šta da kažem. Ali, ne u nedogled. Za sada je plan da serijal obuhvati šest romana: "Smrt u ružičastom" (objavljen 2021), "Umri, ljubavi!" (objavljen 2023), "Jedno đubre manje, konačna verzija" (objavljen 2024), "Momak u kutiji" (upravo ga pišem!), "Žuta kabanica, konačna verzija" (planirano reizdanje mog romana iz 2013) i završni roman koji tek treba da osmislim. Videćemo za dalje. Imam jaku želju da se vratim svetu koji sam stvorio u mom romanu-prvencu, "Ostrvu prokletih" i to ću kad-tad uraditi. Tu je i zamisao za još jedan roman koji bi me predstavio u jednom sasvim drugačijem svetlu, s tim da još nije vreme za otkrivanje pojedinosti.

Foto: Đorđe Arambašić

GLAS: Domaći triler ili krimić u posljednjih nekoliko godina se od žanrovskog ekscesa pretvorio u ozbiljan žanr, sve poštovaniji od struke, ali što je najvažnije sve čitaniji kod publike. Istorijski kontinuitet sa prošlošću žanra kod nas  nažalost je haotičan i nesistematizovan, ali danas imamo desetak i više pisca koji redovno pišu unutar trilera, romani sve češće ulaze u uže izbore knjiženih nagrada, pomak je uočljiv i rekao bih dosta profilisaniji u odnosu na glavni tok. Kako Vam djeluje današnja scena iz ugla nekog ko je i autor, ali i posvećen čitalac?

BAJIĆ: Idemo nabolje, u to sam siguran. Poslednjih nekoliko godina je bilo presudno, ali uspeli smo da se organizujemo i da formiramo Udruženje pisaca trilera – "UPiT" koje već okuplja četrdesetak autora iz Srbije i regiona. Formiralo se jezgro i sve nas je više, pisati triler više nije sramota ili tabu, čak postaje stvar prestiža. Ono što je ključno jeste da nas publika u potpunosti prihvati i na dobrom smo putu da tako i bude. Dugo vremena je postojao taj otklon - zašto da čitam naše pisce kada postoji toliko dobrih stranih. Naravno, ne možemo se meriti sa američkom ili skandinavskom ponudom trilera, ali to ne znači da nemamo šta da ponudimo. Na meni i mojim kolegama je da čitaocima ponude što kvalitetnije romane, da publiku negujemo i širimo. Radi se na tome i zadovoljan sam napretkom.

GLAS: Koliko je važno osnivanje udruženja "UPiT", naravno ne važno u smislu da imamo spisak cehovskih autora na papiru, već u ozbiljnom smislu kritičkog vrednovanja objavljenih djela, bolje komunikacije između pisca i čitalaca, zanatskih nagrada i dodatne promocije trilera?

BAJIĆ: Sve je to nešto što bitno utiče na našu scenu. Među piscima trilera imam mnogo prijatelja i poznanika i mi se već dugo podržavamo i pomažemo, čitamo jedni drugima rukopise, diskutujemo o žanru, skrećemo pažnju na nove autore i romane. Iz toga je i proistekao "UPiT", u trenutku kada smo poželeli da sve to podignemo na jedan viši nivo. U maju je planirana prva dodela nagrade za najbolji triler roman i to u okviru novopokrenutog "Trilerfesta" u Domu omladine Beograda na kome ćemo imati eminentne goste iz regiona i sveta, uključujući Jua Nesbea, Malin Stern i Arnea Dala. Mislim da će ta nagrada mnogo značiti i pomoći u popularizaciji žanra. Srpski i regionalni trileraši postaju sila na koju se mora računati!

GLAS: Klasični američki noar roman korijene vuče iz ere velike depresije, neonoar iz mračnih sedamdesetih, skandinavski noar iz krize socijademokratije na prelasku milenijuma. Koliko je balkanski noar i sve jači interes za njega refleksivni odraz postjugoslovenske krize koja svojim trajanjem pomalo prevazilazi granice dobrog ukusa?

ĐORĐE: U nezdravom vakuumu smo već dugo. Stvarnost nam daje obilje građe za kriminalističke romane, jer živimo u društvu u kome se korupcija uvukla u svaku poru. Moji romani nisu da parafraziram velikog Stendala, "ogledala koja idu putem", ne u potpunosti, mada se uvek trudim da u onome što pišem ponudim i hroniku vremena. Vidim šta nam se događa i koristim ta saznanja za romanesknu građu, ali uz preradu i prilagođavanje postulatima žanra. Trudim se da moji romani budu zabavni i napeti, ali i da istovremeno imaju "težinu", da nisu tek puka razbibriga. Stvarnost me ponekad i prestigne. Tokom rada na "Momak u kutiji" počeli su studentski protesti i to me je navelo da neke stvari promenim u romanu, da priču prilagodim novim okolnostima. A istorija se i dalje dešava i to me raduje, jer svim srcem želim da budem optimista. Kada sam početkom 2024. ponovo čitao "Jedno đubre manje" tokom prerade, veoma me je uznemirilo što sam shvatio da smo ne samo u istom mulju kao pre devet godina, nego da smo se u njega još dublje zaglibili. Sada se to menja i nada ponovo počinje da se budi u meni i ne samo u meni.

GLAS: Radite u prosvjeti, pišete romane, imate, ako se ne varamo, dva scenarija u razvoju, pišete o filmu i brojim drugim stvarima vezanim za pop kulturu. Koliko je u praktičnom smislu teško pomiriti sva lica Đorđa Bajića i šta čitaoci mogu očekivati od Vas, prije svega, kada je u pitanju književnost?

BAJIĆ: Vremena i novca uvek nedostaje, ne i ideja i dobre volje. U suštini sam jedan veoma srećan čovek, pronašao sam se. Sve što radim volim da radim i to je ono što mi daje snagu da istrajem. "Momak u kutiji" će u knjižare stići ili krajem ove ili početkom 2026. godine, a za ostalo ćemo videti. Držite mi fige!

Antologija

GLAS: Dali ste svoj doprinos nekim žanrovskim antologijama. Kada bi se prilike poklopile da Vi budete urednik jedne krimi-antologije, koga biste voljeli od domaćih/regionalnih pisca vidjeti između njenih korica?

BAJIĆ: Ideja uopšte nije loša! Za početak, voleo bih da čitaoce počastim jednom prvoklasnom "Serbia noir" antologijom u kojoj bih na zajedničkom zadatku  okupio sve drage ljude koji stvaraju u okviru žanra i koji su mu posvećeni. Spisak imam!

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.