Branislav Lečić: Glumci primorani da prodaju zanat

Režiram predstavu “Indigo” u kojoj i igram zajedno sa Danicom Maksimović i Marijom Vicković. Reč je o tekstu Duleta Premovića, mog kolege glumca, u poslednje vreme vrlo uspešnog dramskog pisca, po čijim su scenarijima snimljeni filmovi.

Najavio je ovo u intervjuu za “Glas Srpske” popularni srpski glumac Branislav Lečić pričajući o svom novom pozorišnom angažmanu.

Predstava se uveliko radi, premijera će biti u Budva Grad teatru, na zatvaranju festivala 1. avgusta. Beogradska premijera je u Domu omladine u sali “Amerikana” pred 240 ljudi i postaće dio repertoara.

- “Indigo” je priča o ženi i njenoj situaciji danas, kako da pronađe sebe u karijeri, sebe kao ženu, ljubavnicu, majku, prijateljicu, koleginicu i sve ostalo, odnosno kako da pomiri sve te stvari. Tema je vrlo aktuelna, mislim da će biti duhovito predstavljena i interesantna, a na sceni su dve vrsne glumice koje igraju glavne uloge, a kao reditelj želim da sve to artikulišem - kaže Lečić.

Glumac kojeg je šira publika upoznala u seriji “Sivi dom” i koji je ostvario zapažene role u pozorištu, na filmu i u serijama, ovih dana dobio je posebno zaduženje, biće predsjednik žirija na 57. “Sterijinom pozorju” u Novom Sadu koje će biti otvoreno 25. maja.

* GLAS: Koliko su ovakvi festivali dobri da se pokaže šta rade pozorišta u okruženju i da međusobno uporede svoju produkciju?

LEČIĆ: Kad se uzme u obzir da smo podeljeni u države, a da imamo, hteli mi to ili ne, jedinstven kulturni prostor, jako je važno i korisno što se razumemo i što imamo zajedničku priču vezanu za eks jugoslovenski prostor. Sigurno da je dobro i kvalitetno videti šta rade pozorišni poslenici u različitim republikama bivše Jugoslavije, koje su sada države. Često se dešava da su te razmene predstava internog karaktera, teatri međusobno sarađuju i predstave se pojave kao gosti u ciklusu neke zadate teme. Ali to nije dovoljno. “Sterijino pozorje” je u tome kruna svega zato što se na jednom mestu u datom trenutku pojavljuje većina onih predstava koje su selektorski izabrane i tumače jednu temu koju možemo da vidimo kako se prelama. Sigurno postoji zajednički imenitelj i razlog zašto je selektor izabrao baš te predstave. Zadatak žirija je da ih što bolje sagleda i da na osnovu toga proceni koji autor je najviše postigao ili koje predstave su u različitim oblastima postigle vrhunski rezultat. Dragoceno je to za novosadsku, ali i za svaku drugu publiku koja dođe na “Sterijino pozorje” jer na jednom mestu se može mnogo zaključiti o sadašnjem trenutku i u pozorištu, ali i o našem životu i stanju duha koji je kroz predstave vidljiv.

* GLAS: Na “Sterijinom pozorju” biće održan međunarodni simpozijum teatrologa i pozorišnih kritičara, sa temom “Glumac je mrtav - živeo glumac”. Kakav je položaj glumca danas?

LEČIĆ: Nije prvi put da teatar proglasi da može bez glumca i obrnuto. Glumac nekada ne baca koncentraciju samo i isključivo na glumačku veštinu, nego na neke druge elemente. Česte su pojave da upravo glumci ruše neke principe koji su vezani za njihov zanat, da upoznaju nove dimenzije režije i produkcije. Glumac kada kaže da je umro glumac, to je u stvari vaskrsenje. U ovom trenutku ponovo dobijamo vrednosni sistem upravo glumačke igre, kao i zanata i talenta. Što se tiče položaja glumca, on nikada nije bio sjajan, bio je manje loš i više loš. Niko od glumaca na našem prostoru ne očekuje da živi od onoga što radi. Vrlo često se dešava da mi glumci moramo da pravimo jednu vrstu pomaka i u samoj profesiji, pa ponekad i u odnosu na neke svoje stavove i ubeđenja pristajući na druge oblike medijskog izražavanja koje možda nisu apsolutno u skladu sa onim što glumac kao ličnost želi da projektuje kada je u pitanju njegova umetnost. To su stvari od reklama pa do nekakvih serija iza kojih mi nismo apsolutno stali, ali glumački zanat se i iznajmljuje, a ne samo doseže kao vrhunsko dostignuće glumačke ličnosti.

* GLAS: Gdje je mjesto savremenog teatra u regionu?

LEČIĆ: Magija teatra počela je onog trenutka kada je čovek krenuo da priča priče i kada je to počeo da prenosi ne samo deci, nego i odraslima. Taj teatar je prvo rođen u nama, u mašti pojedinca i sposobnosti da stvori atmosferu, da izabere i stvori konstrukciju priče, likove koji će omogućiti da mi svi koji slušamo uživamo u pozorištu koje sama reč stvara. Glumački talenat je nešto što uvek čini suštinu teatra i on može da bude predstavljen na ovaj ili onaj način. Nekada imamo periode scenografskog teatra, zatim periode gde dominira muzički teatar i one kada je reditelj i njegova egzibicija u prvom planu. Lagano dolazi vreme u kome sve to objedinjeno glumac može svojim talentom i kvalitetom da predstavi. Ponovo glumačka ogoljenost dobija svoju snagu, pre svega zato što verovatno najmanje i košta, jer je to pitanje individue ljudi koji su sposobni da na različite teme maštaju. U tom smislu, sa ličnog aspekta, očekujem vrlo zanimljivo “Sterijino pozorje”.

Dječji film

* GLAS: Član ste ekipe filma za djecu “Zmaj Jovini pangalozi”, koji režira Boban Skerlić. Dokle se stiglo sa snimanjem?

LEČIĆ: Reč je o tekstu Ivane Dimić, po motivima poezije Čika Jove Zmaja. Borimo se za novac da bismo mogli napraviti prvi dečji film, mjuzikl koji je edukativan i zabavan. Međutim, to je teška borba, dolazimo u situaciju kada moramo da prekinemo snimanje dok ne nabavimo novac za nastavak.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.