"A ona jednim pogledom uspe da mi pomeri svet i jednim osmehom popravi dan"

GS
"A ona jednim pogledom uspe da mi pomeri svet i jednim osmehom popravi dan"

''Šetamo po Čuburi. Snovima lutamo. U grudima mi parobrod, njeni prsti u šaci, u džepu pozajmljene košulje, pozajmljenih sto kinti i samo jedna želja: da večno traju koraci.''

Dragoslav, Dragan, Gaga,… samo su neka od imena iza kojih se nalazi jedan od najznačajnijih srpskih i jugoslovenskih glumaca, možda poslednji predstavnik "onog" beogradskog šarma, ljubitelj boksa i relija, Krstaš, Zvezdaš, Beograđanin, legenda.

Dragan Nikolić bio je samo polovina najpopularnijeg glumačkog para beogradske, srpske i jugoslovenska scene. Druga polovina bila je Milena Dravić, sa kojom je u skladnom braku proveo četiri i po decenije.

Od prvog susreta na snimanju filma "Horoskop", bili su nerazdvojni. Decu nisu imali, što im je, po njegovim rečima, dalo priliku da gledaju svu djecu kao svoju.

Bili su jednom drugom najveća podrška i najveći kritičari.

Često je citirana njegova izjava da: "Za brak koji traje četiri decenije može da se nađe više razloga da se on prekine, nego da opstane. Ali najlakše je nešto preseći i završiti, mnogo je teže boriti se da se brak sačuva. Ponekad i mala svađa može osvežiti dan. Ponekad je potrebno i biti ljubomoran, jer je i to jedan od pokazatelja ljubavi."

Bračni par Nikolić nesebično je pomagao svima, ali nikada nisu o tome javno pričali. Ova dobro skrivena tajna bila je poznata samo članovima najuže porodice i bliskim prijateljima.

Dragan nikada nije komentarisao svoje dobročinstvo, a kada bi ga pitali za komentar, odmahnuo bi rukom i rekao: "Kad imam, dam". Nikada nije odbijao autogram ili slikanje, uvek je imao vremena da razmeni pokoju reč i razumjevanje za svakoga.

Priča počinje na snimanju filma Horoskop 1969. godine. U to vrijeme, Milena Dravić, u ulozi Milke, već je bila popularna glumica, a Dragan Nikolić je bio na početku ozbiljnije karijere, pa mu je uloga Vidaka bila treća ili četvrta na velikom platnu.

Po njihovim svjedočenjima, još na snimanju razvili su veliko prijateljstvo iz kojeg se kasnije rodila ljubav.

''Kad sam joj prišao, imao sam utisak da mi je to stara školska drugarica koju dugo nisam vidio ili neka devojka iz kraja koju poznajem ceo život. Upravo u tome je njena prava veličina. Osvojila me je svojom neposrednošću i normalnošću, uprkos velikoj popularnosti koju je već tad uživala. Mogla je da se ponaša kako hoće i niko joj ne bi zamerio, jer je već tada bila jedna od naših najvećih zvezda. To je nešto čime ona pleni i osvaja'' govorio je Gaga o Mileni.

Dvije godine kasnije, 1971. godine, zajedno su radili na drami Duška Radovića, Kako su se volele dve budale.

Snimanje se odvijalo u Zvezdarskoj šumi, a pauzi za ručak dogodilo se nešto što je ostalo zabilježeno kao legendarno vjenčanje.

''Kad nam je reditelj Aca Đorđević dao slobodno vreme za ručak, Dragan i ja smo skoknuli do Opštine Vračar da se venčamo. Tako je bilo, venčali smo smo se u pauzi za ručak. Posle smo se vratili u Opservatoriju na Zvezdari i nastavili snimanje kao da se ništa nije dogodilo'' pričala je Milena Dravić.

Nije bilo glamuroznog venčanja i veselja, na putu do Opštine pridružila im se našla čuvena glumica Jelisaveta Seka Sablić. Ona i Dragan Nikolić družili su se još sa FDU-a i ostali su bliski do kraja njegovog, ali i Mileninog života.

Njihova ljubav je mnoge inspirisala i dalje to čini. Milena je posle Gagine smrti govorila da je glumački posao oduzimao puno vremena.

"Trebalo je više da budem s njim. Mnogo smo radili, nekad išli iz filma u filma, ali smo u najtežim trenucima bili upućeni jedno na drugo".

''Gaga je bio skroman čovek. Stidljiv. Vrlo misaon i dubok, čak i više nego što je bio šarmantni boem. Samo što je ovo drugo, možda i po njegovoj odluci, više dolazilo do izražaja. Bio je čovek izuzetnog umetničkog talenta, talenta snažnog i širokog raspona. Po mom uverenju, uz svu njegovu karijeru, nedovoljno prepoznatog i vrednovanog. Nije mi lako kada treba o njemu da govorim. Uz to zdravstveni problemi mi diktiraju i kretanje i način provođenja vremena. Duboko sam svima zahvalna i divim se lepoti duha koju posedujete. Jer, retko se dešava da se u slavu velikog glumca oda tako izuzetna počast. Danilo Bata Stojković i Dragan Nikolić su to zaslužili - rekla je Milena prilikom svečanog otkrivanja spomenika Draganu Nikoliću u Vrnjačkoj Banji.

Na novinarsko pitanje o ulogama zavodnika, mangupa, koliko se u njima prepoznaje, odgovorio je:

''Mangup ili šmeker nema negativnu konotaciju, bar ja to tako vidim. Treba biti pravi mangup sa velikim slovom M, po pitanju svega. To podrazumeva etiku, podrazumeva i čast. Ovo što nas okružuje nije mangupstvo, nije ni hrabrost. To je pitanje jačeg, ali u onom balističkom smislu'', rekao je za Blic.

Bio je i jedan od poslednjih beogradskih boema, a njegovo omiljeno mesto bio je vračarski restoran "Talija", kod Kalenića, gde se susretao sa svojim prijateljima koji su dolazili iz raznih sfera života – glumcima, sportistima, advokatima, trgovcima, lekarima.

Uvijek sa mjerom, prvo bi naručivao kafu ili votku, a zatim svakog dana za istim stolom, počeo bi da popunjava ukrštene reči. Kada bi mu dosadila buka grada, odlazio bi u prirodu gde je na Adi Ciganliji spremao pastrmku na kiselom mlijeku.

Zbog narušenog zdravlja, od 2011. godine polako je počeo da se povlači sa scene. Preminuo je 11. marta 2016. godine, u jutarnjim časovima na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu. Sahranjen je 13. marta na Novom groblju.

Beograd se u suzama oprostio od legende, a pored supruge, rodbine, prijatelja, kolega, i nekoliko hiljada građana ga je ispratilo na vječni počinak.

Nedugo potom, u Ulici Žorža Klemensoa na Dorćolu, osvanuo je grafit nasmejanog Brane Mitrovića "Flojda" kako vozi svoj poslednji krug.

© AD "Glas Srpske" Banja Luka, 2018., ISSN 2303-7385, Sva prava pridržana